{"id":1010,"date":"2019-02-04T18:24:40","date_gmt":"2019-02-04T17:24:40","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1010"},"modified":"2024-01-19T21:20:29","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:29","slug":"cemu-treba-teziti-sreci-ili-zadovoljstvu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/cemu-treba-teziti-sreci-ili-zadovoljstvu\/","title":{"rendered":"\u010cemu treba te\u017eiti sre\u0107i ili zadovoljstvu?"},"content":{"rendered":"

Sre\u0107a ili radost spada u primarne emocije, \u0161to zna\u010di da su to emocije koje se javljaju rano u \u017eivotu, izazivaju ih relativno jednostavne situacije i lako se prepoznaju po izrazu lica. Ovo ose\u0107anje se obi\u010dno do\u017eivljava kada ostvarimo neki za nas va\u017ean cilj ili kada neko ko je nama va\u017ean ostvari neki zna\u010dajan cilj.<\/p>\n

Ose\u0107anje sre\u0107e je specifi\u010dno po tome \u0161to nas preplavi prijatnim do\u017eivljajem i mislima i uverenjima da smo mi, \u017eivot ili ljudi oko nas predivni. Postavlja se pitanje da li je ovakva procena nas samih, drugih ljudi i \u017eivota racionalna? Mogli bismo re\u0107i da NIJE<\/strong>! \u010cini se da ose\u0107anje sre\u0107e sa sobom nosi jedan iracionalan na\u010din razmi\u0161ljanja, preterano pozitivan i optimisti\u010dan. Izgleda kao da u momentima sre\u0107e nosimo ru\u017ei\u010daste nao\u010dare i kroz njih posmatramo sebe, druge i svet oko sebe.<\/p>\n

Na\u017ealost ose\u0107anje sre\u0107e kratko traje i mi vrlo brzo odla\u017eemo ru\u017ei\u010daste nao\u010dare, vra\u0107amo se u realnost, a ono \u0161to nam ostaje jeste \u017eal i \u017eelja da ponovo pro\u017eivimo ovo iskustvo.<\/p>\n

Mnogi ljudi odustvo sre\u0107e do\u017eivljavaju kao prazninu, postavljaju sebi pitanja o smislu \u017eivota i vrlo \u010desto se ose\u0107aju depresivno. Ovo se de\u0161ava jer ljudi iz prevelike \u017eelje da budu sre\u0107ni sko\u010de na zahtev i misle da apsolutno moraju voditi jedan sre\u0107an \u017eivot, kao i to da im je sre\u0107a neophodna.<\/p>\n

Po\u0161to je sre\u0107a primamljiva i vrlo prijatna, ljudi te\u017ee da je \u010de\u0161\u0107e do\u017eivljavaju i nalaze lake i brze na\u010dine da to u\u010dine. Pre\u010dice koje pronalaze su nekada vrlo destruktivne i podrazumevaju zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, preterivanje sa hranom, \u0161opingom, putovanjima i sli\u010dno…<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Dakle, potraga za sre\u0107om je jedan te\u017eak i mo\u017ee se re\u0107i uzaludan posao, s obzirom da je ona te\u0161ko uhvatljiva, kratkog daha, a u svojoj su\u0161tini i nezdrava. Postavlja se pitanje \u0161ta onda mo\u017eemo ponuditi kao alternativu, \u0161ta je ono \u0161to mo\u017eemo ose\u0107ati umesto sre\u0107e, a da bude bolje i zdravije za nas? A odgovor na ovo pitanje je- ZADOVOLJSTVO<\/strong>!<\/p>\n

Zadovoljstvo je za razliku od sre\u0107e mnogo dosti\u017eniji i realniji cilj, pritom je mnogo zdravija za nas kada gledamo dugoro\u010dno. Ona tako\u0111e nastaje onda kada procenimo da smo ostvarili nama zna\u010dajan cilj, ali ovoga puta mi ostajemo \u010dvrsto na zemlji i na\u0161a percepcija sebe, drugih i sveta oko sebe se ne menja. Dakle, ne ulep\u0161avamo stvarnost ve\u0107 je vidimo ba\u0161 onakvom kakva jeste.<\/p>\n

Iza ose\u0107anja zadovoljstva stoji jedan racionalan na\u010din mi\u0161ljenja da smo ne\u0161to uradili kako valja, da smo ne\u0161to postigli i da je to ne\u0161to \u0161to \u010dini na\u0161, ali \u017eivot na\u0161ih bli\u017enjih lep\u0161im. Ali nikakao ne uklju\u010duje razmi\u0161ljanja da to \u0161to smo ostvarili zna\u010di da je odjednom sve sjajno, mi, drugi ljudi ili \u017eivot, kao i to da NE MORA biti tako i da je i ovako kako je dovoljno dobro.\u00a0 \u00a0\u00a0\"\"<\/p>\n

Mo\u017eemo pretpostaviti da ukoliko pratimo gore pomenutu filozofiju \u017eivljenja \u0107emo ose\u0107ati manje ushi\u0107enje kada ostvarimo neki uspeh, ali da \u0107e to umerenije ose\u0107anje trajati du\u017ee, kao i to da \u0107e neko mogu\u0107e odsutvo ose\u0107anja zadovoljstva u budu\u0107nosti uzrokovati manje patnje i biti lak\u0161e za podno\u0161enje.<\/p>\n

\u201eSre\u0107a se tro\u0161i na mah, a zadovoljstvo se mera\u010di.\u201c<\/em><\/strong><\/p>\n

Iako zadovoljstvo nije tako primamljivo ose\u0107anje kao sre\u0107a, ono je ipak bolje za nas jer\u00a0 sadr\u017ei jednu racionalnu filozofiju, bez zahteva da moramo uvek biti zadovoljni, a i na kraju lako se ostvaruje i popravlja. Va\u017eno je samo da svaki dan sebi postavite neki mali cilj i ostvarite ga i eto ose\u0107aja zadovoljstva. Na sve to \u0107ete biti motivisani da svakim danom pomalo napredujete u ne\u010demu \u0161to radite i \u0161to vam je va\u017eno. I kre\u0107u\u0107i se tako sitnim, ali sigurnim koracima ostvari\u0107ete cilj koji ste pred sobom postavili.<\/p>\n

Ovo su najzna\u010dajniji razlozi zbog kojih bi bilo dobro za vas da pre \u00a0birate\u00a0 ZADOVOLJSTVO\u00a0<\/strong> naspram tako primamljive SRE\u0106E<\/strong>. Neki ka\u017eu da je zadovoljstvo za<\/em> odrasle, a da je sre\u0107a namenjena deci.<\/em><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Izvor: 2+2=4, Milan Mili\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sre\u0107a ili radost spada u primarne emocije, \u0161to zna\u010di da su to emocije koje se javljaju rano u \u017eivotu, izazivaju ih relativno jednostavne situacije i lako se prepoznaju po izrazu lica. Ovo ose\u0107anje se obi\u010dno do\u017eivljava kada ostvarimo neki za nas va\u017ean cilj ili kada neko ko je nama va\u017ean […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1011,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[145],"class_list":["post-1010","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti","tag-sreca-zadovoljstvo-zdrave-emocije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1010","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1010"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1010\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1015,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1010\/revisions\/1015"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1011"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1010"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1010"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1010"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}