{"id":1019,"date":"2019-02-12T18:11:22","date_gmt":"2019-02-12T17:11:22","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1019"},"modified":"2024-01-19T21:20:29","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:29","slug":"kako-promeniti-iracionalna-uverenja-kako-promeniti-zivotnu-filozofiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/kako-promeniti-iracionalna-uverenja-kako-promeniti-zivotnu-filozofiju\/","title":{"rendered":"Kako promeniti iracionalna uverenja\/ kako promeniti \u017eivotnu filozofiju?"},"content":{"rendered":"

REBT (Racionalno Emotivno Bihejvioralna terapija) osmi\u0161ljen je tako da pomogne ljudima da minimalizuju svoje emocionalne probleme i nefunkcionalna pona\u0161anja i da ih potom ohrabri da vode smisleniji i sre\u0107niji \u017eivot (Ellis, 1994). Kako bi se taj cilj postigao, potrebno je utvrditi koje su to misli koje uti\u010du na pojavu nezdravih emocija i motivi\u0161u nas na nepo\u017eeljno pona\u0161anje.
\nMi\u0161ljenje sve vreme te\u010de, stalno se bavimo nekim stvarima spolja, drugim ljudima, doga\u0111ajima, sobom kao osobom, ali retko zaista svojim mislima i njihovom ulogom. Nekada idemo i u drugu krajnost, odnosno optere\u0107eni smo svojim mislima, ali to je druga tematika, kojom se ne\u0107emo baviti u ovom tekstu.
\nEfektivno kori\u0161\u0107enje razmi\u0161ljanja zahteva razmi\u0161ljanje u oba pravca: zna\u010di mislimo o sebi i svetu, ali i o svojim mislima o sebi i svetu<\/em>. Prvi korak ka re\u0161avanju problema, odnosi se na prihvatanje i prepoznavanje toga da na\u0161a iracionalna uverenja igraju klju\u010dnu ulogu u stvaranju na\u0161e emocionalne patnje<\/strong>, tj. odbacivanje ideje o tome da su stvari koje nam se doga\u0111aju isklju\u010divi uzrok na\u0161e patnje.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

III NIVOA UVIDA (zna\u010dajni za menjanje disfunkcionalnog razmi\u0161ljanja):<\/p>\n

 <\/p>\n

I nivo uvida – emocionalne i pona\u0161ajne reakcije ljudi su pod sna\u017enim uticajem kognicija (misli).<\/strong><\/p>\n

To zna\u010di da nas ne uznemirava neki doga\u0111aj sam po sebi, ve\u0107 na\u010din na koji razmi\u0161ljamo o tom doga\u0111aju. Na\u0161e misli su te koje odre\u0111uju zna\u010daj koji \u0107e taj doga\u0111aj imati za nas i koje prema tome oblikuju na\u0161e pona\u0161anje.
\nUkoliko ose\u0107amo emocionalnu patnju<\/strong>, emociju koja nas obuzima na negativan na\u010din, telesno i pona\u0161ajno, na\u0161e misli ili uverenja koja imamo<\/strong> o aktiviraju\u0107em doga\u0111aju (npr. gubitak posla, pad na ispitu, raskid sa partnerom, telesni simptomi-lupanje srca itd) su po pravilu iracionalna<\/strong>. To zna\u010di da su dogmatska, rigidna i neodr\u017eiva u realnosti. Na\u0161 na\u010din razmi\u0161ljanja nam tada ne poma\u017ee, ve\u0107 nam isklju\u010divo nanosi \u0161tetu tako \u0161to stvara stres i odr\u017eava nas upravo u emocionalnoj patnji koje \u017eelimo da se otarasimo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u010cesto nas misli vode u pro\u0161lost, navode\u0107i nas da tra\u017eimo odgovore u ranom detinjstvu, preispituju\u0107i da li su roditelji, nastavnici, vr\u0161njaci, razli\u010diti nepovoljni doga\u0111aji imali ulogu u pojavi odre\u0111enih problema, ili svih problema kojih smo svesni da imamo. Me\u0111utim, \u010dak i ako na\u0111emo \u201etaj odgovor\u201c koji tra\u017eimo, \u010dak i ako vrlo uspe\u0161no odgonetnemo razloge zbog kojih se u sada\u0161njosti ose\u0107amo i pona\u0161amo na odre\u0111en na\u010din, to ne zna\u010di da smo se pomerili sa ta\u010dke u kojoj se nalazimo, a koja nam ne prija, ve\u0107 nas ometa. Posle ove vrste uvida i odgovora, potrebno je napraviti slede\u0107i korak.
\nII nivo uvida \u2013 dola\u017eenje do saznanja da bez obzira na to kada, gde i za\u0161to su iracionalna uverenja nastala, mi ih i danas odr\u017eavamo u \u017eivotu i dajemo im snagu.<\/strong><\/p>\n

Bez obzira na to da li su na\u0161i problemi posledica ne\u010dega \u0161to se desilo u ranom detinjstvu, posredstvom roditelja ili bli\u017ee okoline, mi smo ti koji tom doga\u0111aju i dalje dajemo snagu. Poku\u0161aji da se za\u0161titimo od problema putem izbegavanja odre\u0111enih situacija, redukovanja aktivnosti i sl., u cilju preveniranja ili umanjena posledica problema koji imamo ne predstavljaju re\u0161avanje problema. Ukoliko ne preispitamo i ne osporimo ta uverenja koja nas dr\u017ee u problemu, problem \u0107e ostati tu gde jeste.<\/p>\n

Kada postignemo ova dva nivoa uvida, mo\u017eemo re\u0107i da smo se odmakli sa \u201emrtve ta\u010dke\u201c i time \u0161to smo pove\u0107ali motivaciju za njihovo re\u0161avanje ve\u0107 smo nekoj meri smanjili intenzitet tih problema.
\nNaredni deo promene, podrazumeva menjanje iracionalnih uverenja, tako \u0161to rigidna uverenja zamenjujemo fleksibilnim, ukidamo za\u0161titna pona\u0161anja, a svoje svakodnevno pona\u0161anje menjamo u skladu sa racionalnim fleksibilnim mislima i uverenjima.<\/p>\n

Nakon \u0161to smo otkrili svoja iracionalna uverenja sam proces promene mo\u017eemo pokrenuti sa tri jednostavna pitanja:
\n1. Da li je to razmi\u0161ljanje logi\u010dno?
\n2. Da li je to razmi\u0161ljanje u skladu sa realno\u0161\u0107u (sa onim \u0161to se de\u0161ava svakodnevno oko nas)?
\n3. Da li je za mene uop\u0161te dobro da tako mislim \/ \u0161ta ja dobijam od tog na\u010dina razmi\u0161ljanja?\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pored filozofske rasprave, koja podrazumeva osporavanje iracionalnih ideja, ona se uvek mogu proveriti i bihejvioralnim eksperimentima, menjanjem pona\u0161anja i potom preispitivanjem novonastalih rezultata.<\/p>\n

III nivo uvida- spoznaja da samo sna\u017enim, argumentovanim i doslednim suo\u010davanjem sa iracionalno\u0161\u0107u sopstvenih uverenja, mo\u017eemo da ih pobedimo.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

To od nas zahteva strpljenje i posve\u0107enost. Potrebno je pripremiti se za oscilacije u procesu promene, u zavisnosti od osobina li\u010dnosti, konteksta problema, potencijalnih prepreka i tome sli\u010dno. Ovde je va\u017eno da shvatimo da \u0107e nam manje energije i vremena oduzeti hvatanje u ko\u0161tac sa problemom nego da ceo \u017eivot \u017eivimo sa njim.
\nJako je bitno kolikom snagom i verovanjem napadamo iracionalno i usvajamo fleksibilno. Kada smo osporili nepoma\u017eu\u0107a uverenja, potrebno je da nova uverenja sna\u017eno ponavljamo i da u tome budemo dosledni, jer je potrebna i snaga i vreme da nam to postane navika i na\u0161 novi na\u010din razmi\u0161ljanja.<\/p>\n

Mo\u017eemo da zamislimo metaforu vezanu za fudbal: ako loptu ne dodamo dovoljno sna\u017eno tamo gde treba, ni\u0161ta od udarca. Dakle nije dovoljno znati kako treba udariti loptu. udarci moraju imati i potrebnu snagu, a snaga je potrebna i racionalnim uverenjima (Ellis, 2004c).<\/p>\n

Ambiciozniji cilj od nestanka ili ubla\u017eavanja simptoma, jeste postizanje zna\u010dajne \u017eivotne promene (promene \u017eivotne filozofije) koja podrazumeva:
\n(a)<\/strong> Menjanje rigidnih zahteva prema sebi, drugima i svetu, preferencijama, odnosno \u017eeljom (Moram\/ne smem vs. Voleo\/la bih, ali ne moram, bilo bi po\u017eeljno, ali to ne zna\u010di da ne smem);
\n(b)<\/strong> Prihvatanje slo\u017eenosti \u017eivotnih uslova, drugih osoba i samih sebe, ne mo\u017eemo takve celine podvesti pod jednu zajedni\u010dku ocenu (Ja sam lo\u0161\/drugi su lo\u0161i\/\u017eivot je lo\u0161 vs mi smo nesavr\u0161ena ljudska bi\u0107a i \u017eivot je kompleksan i dinami\u010dan);
\n(c)<\/strong> Tolerisanje neugodnosti onda kada je to u na\u0161em najboljem interesu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Teorija terapijske promene iracionalnih uverenja je u osnovi jednostavna. Za usvajanje nove \u017eivotne filozofije, potrebno je vreme, ali je potrebno i naglasiti da nije po\u017eeljna promena po svaku cenu. Treba se menjati u onoj meri u kojoj nas to ometa emocionalno i u svakodnevnom funkcionisanju, onim tempom koji nama odgovara, u onoj meri u kojoj smo za promenu zaiteresovani i motivisani. Fleksibilnost u mi\u0161ljenju podrazumeva i fleksibilnost u promeni.<\/p>\n

 <\/p>\n

Izvori: 2 plus 2= 4, dr Milan Mili\u0107; REBT-teorija i metod, Tatjana Vukosavljevi\u0107-Gvozden<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

REBT (Racionalno Emotivno Bihejvioralna terapija) osmi\u0161ljen je tako da pomogne ljudima da minimalizuju svoje emocionalne probleme i nefunkcionalna pona\u0161anja i da ih potom ohrabri da vode smisleniji i sre\u0107niji \u017eivot (Ellis, 1994). Kako bi se taj cilj postigao, potrebno je utvrditi koje su to misli koje uti\u010du na pojavu nezdravih […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1021,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1019","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1019","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1019"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1019\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1024,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1019\/revisions\/1024"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1021"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1019"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1019"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1019"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}