{"id":1050,"date":"2019-03-24T18:00:29","date_gmt":"2019-03-24T17:00:29","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1050"},"modified":"2024-01-19T21:20:28","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:28","slug":"samoispunjavajuce-prorocanstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/samoispunjavajuce-prorocanstvo\/","title":{"rendered":"Samoispunjavaju\u0107e proro\u010danstvo"},"content":{"rendered":"

Ljudi, kao socijalna bi\u0107a, svakodnevno su izlo\u017eeni ogromnom broju interakcija, susreta, razmena informacija sa drugim ljudima. Stoga su opa\u017eanje i procenjivanje drugih osoba ne\u0161to \u0161to spada u svakodnevne aktivnosti ljudi, a socijalna percepcija jedan od osnovnih mehanizama socijalne interakcije. Kako se pona\u0161amo u interakciji, kao i kakve odnose uspostavljamo jedni sa drugima, zavisi u velikoj meri od toga na koji na\u010din opa\u017eamo i razumemo jedni druge.<\/p>\n

Kako na\u0161 kognitivni sistem ima izvesna ograni\u010denja u pogledu kapaciteta, a informacija koje do nas svakodnevno dolaze ima mnogo, mi imamo tendenciju da na razne na\u010dine uprostimo obradu te gomile informacija koje pristi\u017eu koriste\u0107i takozvane pre\u010dice u obradi i zaklju\u010divanju o onome \u0161to se de\u0161ava.<\/p>\n

Formiranje i kori\u0161\u0107enje mentalnih pre\u010dica u osmi\u0161ljavanju sveta i oslanjanje na njih, veoma je adaptivno i funkcionalno u pogledu snala\u017eenja u svetu. Me\u0111utim, va\u017eno je zapitati se kolika je njihova pouzdanost i ta\u010dnost? Kori\u0161\u0107enje kognitivnih pre\u010dica proces zaklju\u010divanja \u010dini br\u017eim, ali i podlo\u017enim raznim gre\u0161kama i pristrasnostima. Mnogobrojna istra\u017eivanja bavila su se izu\u010davanjem na\u010dina na koji ljudi opa\u017eaju i osmi\u0161ljavaju svet oko sebe i ukazala su na veliki broj gre\u0161aka u zaklju\u010divanju koje tom prilikom mogu nastati. U ovom tekstu govori\u0107emo o jednoj, sa zanimljivim nazivom-samoispunjavaju\u0107e proro\u010danstvo.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Samoispunjavaju\u0107e proro\u010danstvo je fenomen koji se odnosi na slu\u010dajeve kada pogre\u0161na predvi\u0111anja<\/em> mogu da nas usmere da se pona\u0161amo<\/em> u skladu sa njima, na na\u010din koji \u0107e zapravo i voditi ka tome da se to predvi\u0111anje obistini<\/em>, a \u0161to \u0107e nas onda uveriti da je prvobitno, pogre\u0161no predvi\u0111anje zapravo i bilo istinito. Ovaj fenomen je primer automatskog mi\u0161ljenja, nije rezultat namernog poku\u0161aja osobe da potvrdi svoje sheme i pretpostavke.<\/p>\n

Dakle, \u00a0\u010desto slika koju o nekoj osobi stvorimo, a koja mo\u017ee biti pogre\u0161na, nas vodi ka tome da na osnovu te slike stvorimo o\u010dekivanje na koji \u0107e se na\u010din ta osoba pona\u0161ati prema nama. Kako onda mo\u017ee da izgleda na\u0161a interakcija sa njom? Mi mo\u017eemo stvoriti pogre\u0161no uverenje o odre\u0111enoj osobi i u skladu sa tim uverenjem, o\u010dekivanja o tome kako \u0107e se ona pona\u0161ati. Na osnovu tog na\u0161eg uverenja i o\u010dekivanja, mi \u0107emo se prema toj osobi i pona\u0161ati na na\u010din koji je u skladu sa njima. Na\u0161a akcija, izazva\u0107e reakciju, odnosno na\u0161e pona\u0161anje (koje je nastalo nakon pogre\u0161ne pretpostavke) kod te druge osobe provocira\u0107e pona\u0161anje koje smo i o\u010dekivali. Takvo njeno pona\u0161anje zatim \u0107e doprineti tome da mi jo\u0161 vi\u0161e u\u010dvrstimo verovanje u na\u0161u po\u010detnu pretpostavku.<\/p>\n

Na primer, ako neka osoba pomisli da \u0107e je partner\/ka ostaviti, iako nema realnih razloga za to, i po\u010dne da veruje u to, ona postepeno mo\u017ee po\u010deti da se pona\u0161a na na\u010din koji \u0107e na kraju i dovesti do prekida veze, usled toga \u0161to je optere\u0107ena prvom mi\u0161lju o ostavljanju. Mo\u017ee na primer po\u010deti da proverava partnera\/ku, da \u010desto tra\u017ei potvrde ljubavi, da \u2018lovi\u2019 znake u svakodnevnom pona\u0161anju partnera\/ke ili da, \u010dak i odustane od te veze i postepeno po\u010dne da bude hladnija prema partner\/ki jer je uverena da \u0107e se njena pretpostavka obistiniti, pa za\u0161to bi se onda i trudila? To partneru\/ki mo\u017ee postati optere\u0107uju\u0107e, veza mo\u017ee po\u010deti da slabi i na kraju da zaista propadne.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan primer ove gre\u0161ke u zaklju\u010divanju: Neka osoba ima pretpostavku da su mladi ljudi nervozni i neljubazni. U skladu sa tim, ona se prema mladima pona\u0161a neljubazno, \u0161to provocira da i oni uzvrate neljubazno\u0161\u0107u. To njihovo pona\u0161anje, osoba \u0107e videti kao potvrdu svoje prvobitne pretpostavke-da su mladi ljudi zaista neljubazni.<\/p>\n

Tako\u0111e, vrlo \u010desto ovaj fenomen mo\u017ee se zapaziti u \u0161kolskom okru\u017eenju. Na primer, nastavnik, na po\u010detku \u0161kolske godine, mo\u017ee imati pretpostavku o mogu\u0107nostima svojih u\u010denika, \u0161to vremenom mo\u017ee da zaista po\u010dne da uti\u010de na postignu\u0107a u\u010denika. Recimo, ukoliko neki nastavnik za nekog svoh u\u010denika pomisli da bi mogao imati dobra postignu\u0107a, odnosno formira pozitivna o\u010dekivanja od njega, on mo\u017ee po\u010deti da poklanja vi\u0161e pa\u017enje tom u\u010deniku, da mu daje dodatne zadatke, vi\u0161e pohvala i podr\u0161ke\u2026A takvo njegovo opho\u0111enje prema u\u010deniku, mo\u017ee dovesti do toga da u\u010denik zaista po\u010dne vi\u0161e da se trudi, da vi\u0161e radi i posve\u0107uje se predmetu i posledi\u010dno, posti\u017ee vi\u0161e uspeha. S druge strane, mo\u017ee kod nastavnika postojati pretpostavka o nekom u\u010deniku da ne mo\u017ee da postigne visoke rezultate, da od njega ima manja o\u010dekivanja i u skladu s tim, da po\u010dne da se pona\u0161a tako \u0161to \u0107e da re\u0111e daje pohvale, re\u0111e proziva i anga\u017euje na \u010dasovima\u2026a takav pristup mo\u017ee doprineti da kod u\u010denika do\u0111e do pada motivacije i odsustvo rada.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Postoji veliki broj \u017eivotnih situacija u kojima se javlja ovaj fenomen, koji mo\u017ee, kako smo mogli videti iz prethodnih primera, da bude i u vezi pozitivnih i u vezi negativnih ishoda. Ljudi su \u010desto skloni da svoje pretpostavke posmatraju kao \u010dinjenice (a \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e nisu), a zatim da na te misli nadovezuju i druge misli i na taj na\u010din sebe uvedu u neko intenzivno ose\u0107anje i na\u0111u se u nekoj vrsti emocionalnog problema<\/em>. \u00a0Stoga je zna\u010dajno upoznati se sa na\u010dinima na koje kognitivni sistem funkcioni\u0161e, gre\u0161kama u opa\u017eanju i zaklju\u010divanju kojima smo skloni i nau\u010diti da ih kod sebe prepoznamo i preispitamo. Preispitivanjem svojih misli mo\u017eemo kod sebe uo\u010diti obrasce mi\u0161ljenja koji su rigidni i kojima se uvodimo u intenzivna emocionalna stanja, a zatim se posvetiti njihovom menjanju, u cilju postizanja ve\u0107eg \u017eivotnog zadovoljstva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi, kao socijalna bi\u0107a, svakodnevno su izlo\u017eeni ogromnom broju interakcija, susreta, razmena informacija sa drugim ljudima. Stoga su opa\u017eanje i procenjivanje drugih osoba ne\u0161to \u0161to spada u svakodnevne aktivnosti ljudi, a socijalna percepcija jedan od osnovnih mehanizama socijalne interakcije. Kako se pona\u0161amo u interakciji, kao i kakve odnose uspostavljamo jedni […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":1053,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1050","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1050","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1050"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1050\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1054,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1050\/revisions\/1054"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1053"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1050"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1050"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1050"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}