{"id":1079,"date":"2019-04-18T14:02:19","date_gmt":"2019-04-18T12:02:19","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1079"},"modified":"2024-01-19T21:20:28","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:28","slug":"asertivnost-kako-da-budemo-asertivniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/asertivnost-kako-da-budemo-asertivniji\/","title":{"rendered":"Asertivnost | Kako da budemo asertivniji?"},"content":{"rendered":"

\u0160ta je ta\u010dno asertivnost? <\/strong><\/p>\n

Asertivno pona\u0161anje<\/strong> se defini\u0161e kao zauzimanje za svoja prava i izra\u017eavanje svojih uverenja, ose\u0107anja i \u017eelje na direktan, otvoren i odgovaraju\u0107i na\u010din koji uva\u017eava prava druge strane. Asertivnost <\/strong>uklju\u010duje sposobnost da se ka\u017ee ne, sposobnost da se tra\u017ee usluge, da se izra\u017eavaju emocije (prijatne i neprijatne) i sposobnost zapo\u010dinjanja, odr\u017eavanja i zavr\u0161avanja komunikacije. To se posti\u017ee preko: bazi\u010dne asertivnosti <\/em>(upotreba JA re\u010denica: \u201e (JA) \u017eelim da budem uklju\u010dena u taj projekat\u201c), pokazivanja empatije i razumevanja <\/em>(\u201eshvatam da ima\u0161 te\u0161ko\u0107e u radu sa koleginicom\u201c), tra\u017eenje vremena da razmislite <\/em>(\u201edajte mi nekoliko minuta da razmislim\u201c), upotrebe odgovaraju\u0107ih glagola <\/em>\u00a0(umesto ne mogu, koristite ja ne\u0107u ili ne \u017eelim), ugovorne opcije\/eskaliraju\u0107e asertivnosti <\/em>(postavljanje \u010dvr\u0161\u0107ih granica ili zahteva ukoliko osnovna asertivnost nije dovela do rezultata, a va\u0161a prava su ugro\u017eena), konfrontacije ili suo\u010davanja <\/em>(informacije tipa: stvari stoje tako -i- tako) itd.<\/p>\n

Glavna poruka asertivne komunikacije<\/strong> je \u201eOvo je moje mi\u0161ljenje. Ovo je moje ose\u0107anje. Ovo je moje vi\u0111enje situacije\u201c. Ove poruke se izra\u017eavaju bez dominacije, poni\u017eavanja i degradiranja druge osobe. Dakle, va\u017ene komponente preko kojih prepoznajemo asertivno pona\u0161anje su: aktivno slu\u0161anje; jasan, direktan govor bez okoli\u0161anja; kritikovanje postupaka a ne li\u010dnosti (uva\u017eavanje li\u010dnosti); spremnost da se drugi pohvale; preuzimanje svog dela odgovornosti; tolerisanje neprijatnosti; glas,gestikulacija i stav tela prilago\u0111en situaciji itd.<\/u><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Asertivnost se ponekad tuma\u010di kao agresivno i re\u0111e kao pasivno pona\u0161anje, koje se smatraju neasertivnim i nefunkcionalnim vidovima pona\u0161anja. Nekada \u0107e ljudi direktno zauzimanje za svoja prava, direktno i otvoreno negodovanje u odre\u0111enoj situaciji tuma\u010diti kao agresivno pona\u0161anje ili \u0107e \u00a0klimanje glavom protuma\u010diti kao slaganje sa nekom temom bez obzira na vlastito mi\u0161ljenje, odnosno pasivno pona\u0161anje. Me\u0111utim, \u00a0velika je razlika izme\u0111u ovih pojmova. Asertivnost uvek podrazumeva po\u0161tovanje sopstvenih prava i uva\u017eavanje prava druge strane, bilo da izra\u017eavamo kritiku, negodovanje, potrebu ili da slu\u0161amo tu\u0111e mi\u0161ljenje sa kojim se ne sla\u017eemo. Zato je va\u017eno napomenuti i \u0161ta asertivnost nije<\/strong>?<\/p>\n

 <\/p>\n

Asertivnost \u2260 Uspeh po svaku cenu: <\/strong>Cilj asertivnog pona\u0161anja nije da druga osoba \u201epopusti\u201c. Osoba istupa sa svojom \u017dELJOM, a ne ZAHTEVOM.\u00a0 Cilj nije zagarantovan uspeh i ekstremna borba za svoja prava, ve\u0107 odgovorna asertivnost, izra\u017eavanje \u017eelje i pona\u0161anje u skladu sa tim, kroz kooperativnost, timski rad, uva\u017eavanje sebe i drugih.<\/p>\n

Asertivnost \u2260 Otvorenost po svaku cenu: <\/strong>Cilj je da se osoba podstakne da otvoreno izra\u017eava svoja ose\u0107anja i potrebe \u0161to ne zna\u010di izra\u017eavanje svega \u0161to mislimo i ose\u0107amo, po svaku cenu.<\/p>\n

Odlaganje asertivnosti \u2260 pasivnost: <\/strong>Voljno odlaganje asertivnosti, odnosno reagovanja, nije pasivnost ve\u0107 odgovornost. Na taj na\u010din spre\u010davamo impulsivnost, nepromi\u0161ljene i nekonstruktivne odluke.<\/p>\n

Asertivnost \u2260 Istrajnost po svaku cenu: <\/strong>Asertivnost jeste borba za svoje pravo i neodustajanje od onoga \u0161to nam je potrebno, ali je va\u017eno imati na umu da tokom komunikacije mo\u017eemo \u010duti argumente druge strane, ste\u0107i novi uvid, te da je samim tim sasvim legitimno promeniti mi\u0161ljenje i odluku. To nije odustajanje, ve\u0107 ponovo odgovorno i racionalno dono\u0161enje odluke, koju ste sami doneli.<\/p>\n

Za\u0161to niste\/nismo asertivni?<\/strong><\/p>\n

Kako biste pove\u0107ali asertivnost, potrebno je prvo utvrditi \u0161ta\u00a0 to \u00a0ometa asertivno pona\u0161anje, a podsti\u010de pasivno i agresivno, odnosno neasertivno pona\u0161anje. Definisati u kojim situacijama je najte\u017ee biti asertivan.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i razlog za\u0161to su ljudi neasertivni u komunikaciji je strah da ne\u0107e biti prihva\u0107eni od druge osobe i\u00a0 \u0107e biti\u00a0 odba\u010deni. Odnosno, osoba kao da ima odre\u0111ena uverenja koja je ometaju u asertivnosti. <\/strong>Da li mo\u017eete sebe da prepoznate u nekoj od slede\u0107ih tvrdnji: \u201eJa moram uvek da stavim tu\u0111e potrebe i \u017eelje ispred svojih, jer kada to ne bih uradio, zna\u010dilo bi da sam sebi\u010dna i samo\u017eiva osoba\u201c; \u201eJa moram uvek da dam sve od sebe kada ne\u0161to radim. Ne smem da uradim manje od onoga \u0161to bih mogao\/la, jer bi to zna\u010dilo da sam neodgovorna i lo\u0161a osoba\u201c; \u201eJa nikada ne smem da pogre\u0161im jer bi to zna\u010dilo da sam nekompetentna i manje vredna osoba\u201c; \u201eJa moram uvek sve da znam i sve da uradim najbolje mogu\u0107e, ina\u010de sam glupa\u201c\u2026 Ova uverenja su disfunkcionalna, rigidna i nerealna i samim tim nas \u00a0ne motivi\u0161u na funkcionalno pona\u0161anje koje je asertivno.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Va\u017ena komponenta usvajanja ve\u0161tina asertivnog pona\u0161anja je sposobnost prihvatanja asertivnih prava<\/u><\/strong>, koja se ti\u010du upravo onih domena u kojima se javljaju prethodno navedena uverenja. Kada \u010dovek pori\u010de svoja prava, on sam sebi uskra\u0107uje ono \u0161to mu kao ljudskom bi\u0107u pripada. Asertivnost ne zna\u010di da osoba misli samo na sebe ili da je neosetljiva za druge, ve\u0107 da prihvata ono \u0161to mu pripada. A to su: pravo da nas drugi uva\u017eavaju, <\/em>pravo da se ose\u0107amo dobro u pogledu sebe, <\/em>pravo da promenimo mi\u0161ljenje, <\/em>pravo da ka\u017eemo \u201eNe\u201c bez ose\u0107anja krivice, <\/em>pravo da ne znamo ili ne razumemo,<\/em> pravo da ne udovoljavamo o\u010dekivanjima drugih<\/em>, pravo da pogre\u0161imo, pitamo za informaciju<\/em> itd.<\/p>\n

Prepoznajte koje pravo sami sebi uskra\u0107ujete, u kojim situacijama se ne pona\u0161ate asertivno ili vam je te\u0161ko da se pona\u0161ate asertivno.<\/p>\n

Iz \u00a0do sada navedenog mo\u017eemo zaklju\u010diti da je asertivno pona\u0161anje\u00a0 skup ve\u0161tina koje je mogu\u0107e usvojiti i nau\u010diti. Ve\u017ebajte tako \u0161to \u0107ete davati sebi zadatke na dnevnom nivou, koji \u0107e podrazumevati pobolj\u0161anje asertivnosti ba\u0161 u onim \u017eivotnim situacijama u kojima ste najmanje asertivni. Na primer: otvoreno i jasno recite \u201eNe\u201c ili odbijte neku ponudu koja vam se ne svi\u0111a, uputite nekome realnu pohvalu pona\u0161anja, pitajte nadre\u0111ene za neku informaciju, podsti\u010dite se da otvoreno ka\u017eete kako se ose\u0107ate u trenutku i tome sli\u010dno,\u00a0 a potom sami dopunite listu asertivnih prava, jer ovo nije iscrpljena lista ljudskih prava!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta je ta\u010dno asertivnost? Asertivno pona\u0161anje se defini\u0161e kao zauzimanje za svoja prava i izra\u017eavanje svojih uverenja, ose\u0107anja i \u017eelje na direktan, otvoren i odgovaraju\u0107i na\u010din koji uva\u017eava prava druge strane. Asertivnost uklju\u010duje sposobnost da se ka\u017ee ne, sposobnost da se tra\u017ee usluge, da se izra\u017eavaju emocije (prijatne i neprijatne) […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1081,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1079","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1079","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1079"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1079\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1084,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1079\/revisions\/1084"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1081"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1079"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1079"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1079"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}