{"id":1451,"date":"2021-10-15T13:14:36","date_gmt":"2021-10-15T11:14:36","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1451"},"modified":"2024-01-19T21:20:28","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:28","slug":"ljubav-iz-ugla-teorije-emocinalnog-vezivanja-koji-je-vas-stil-vezivanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/ljubav-iz-ugla-teorije-emocinalnog-vezivanja-koji-je-vas-stil-vezivanja\/","title":{"rendered":"Ljubav iz ugla teorije emocionalnog vezivanja. Koji je va\u0161 stil vezivanja?"},"content":{"rendered":"\n

                                            <\/p>\n\n\n\n

Emocionalno vezivanje<\/strong><\/em> predstavlja deo ljudskog iskustva tokom celog \u017eivota. Javlja se u svim vrstama odnosa: porodi\u010dnim, prijateljskim, poslovnim i partnerskim. Razli\u010diti ljudi se vezuju na razli\u010dite na\u010dine, a taj na\u010din umnogome zavisi od ranih iskustava sa primarnim figurama vezanosti – roditeljima ili starateljima. Novija saznanja ukazuju na to da na formiranje stila vezivanja uti\u010du i neki drugi faktori kao \u0161to su genetske predispozicije ili iskustva u odnosima u odraslom dobu.<\/p>\n\n\n\n

Stil vezivanja<\/strong><\/em> podrazumeva na\u010din na koji osoba do\u017eivljava bliskost i intimnost i kako na njih reaguje. Teoreti\u010dari izdavajaju tri osnovna stila vezivanja: sigurni, preokupirani i izbegavaju\u0107i. S obzirom na to da su partnerski odnosi podru\u010dje u kojem je ve\u0107ina nas najranjivija i gde se ponovo aktiviraju ranije nau\u010deni obrasci iz odnosa sa roditeljima fokus ovog teskta \u0107e biti upravo na njima. <\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je sigurni stil emocionalnog vezivanja?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Sigurni stil<\/strong><\/em> je naj\u010de\u0161\u0107i u populaciji i smatra se da oko 70% populacije ima ovaj stil vezivanja. Osobe koje imaju sigurni stil relativno lako ulaze u odnos sa drugom osobom, nemaju problema sa stvaranjem bliskosti i nije im neprijatno kada druga osoba zavisi od njih ili kada oni zavise od nje. Nisu upla\u0161eni od toga da \u0107e biti ostavljeni osim u situacijama realne pretnje po odnos, tako\u0111e ne brine ih to da \u0107e im se partner\/ka pribli\u017eiti. U odnosima o\u010dekuju razumevanje i naklonost, umeju da izraze svoje potrebe, ali i da odgovore na potrebe partnera. Imaju razvijene ve\u0161tine re\u0161avanja konflikta<\/a>, ne nastupaju odbrambeno, niti su skloni kritici i ka\u017enjavanju partnera ve\u0107 uspevaju da se fokusiraju na problem koji imaju i prona\u0111u re\u0161enje. Nisu osetljivi na kritiku, preispituju svoja pona\u0161anja \u0161to im poma\u017ee da promene svoje gledi\u0161te i stavove onda kada je to potrebno. Na seks ili emocionalnu intimnost gledaju kao na istu stvar i imaju uverenje da mogu pozitivno uticati na kavlitet veze. Brojna istra\u017eivnja pokazuju da osobe sa ovim stilom vezivanja ostvaruju ve\u0107i stepen zadovoljstva u odnosima od onih sa drugim stilovima vezivanja.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Iz filma „In the mood for love“<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je preokupirani stil vezivanja?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa mnom budi pa\u017eljiv kao sa detetom, deca od re\u010di napu\u0161tanje \u010duju re\u010d smrt. Ognjenka Laki\u0107evi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ovaj stil vezivanja karakteri\u0161e negativna slika o sebi, a pozitivna slika o drugim ljudima. Ove osobe se brzo vezuju za partnera\/ku, brzo postaju okupirani partnerskim odnosom i te\u0161ko im je da usmere i odr\u017eavaju pa\u017enju na druge stvari. \u010cesto ose\u0107aju nelagodnost kada nisu u kontaktu sa partnerom\/kom i jedino ih ponovno uspostavljanje kontakta mo\u017ee umiriti. Reaguju i na male znake napu\u0161tanja i tada ulaze u protestno pona\u0161anje. Protestno pona\u0161anje je bilo koje pona\u0161anje koje ima za cilj privla\u010denje pa\u017enje i uspostavljanje kontakta sa partnerom\/partnerkom. <\/p>\n\n\n\n

Neka od protestnih pona\u0161anja su:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

-Povla\u010denje <\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Obavljanje odre\u0111enih aktivnosti i ignorisanje partnera, pritom neverbalno pokazujete da ne \u017eelite komunikaciju, npr. okrenuli ste le\u0111a i pravite se da \u010ditate knjigu.<\/p>\n\n\n\n

-Preterani poku\u0161aji da zadobijete pa\u017enju partnera:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Zovete telefonom vi\u0161e puta i \u0161aljete vi\u0161e poruka, zaokupljeni ste time \u0161to se partner ne javlja i vreme provodite i\u0161\u010dekuju\u0107i njegov\/njen poziv.<\/p>\n\n\n\n

-Neprijateljsko pona\u0161anje:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Neverbalno pokazujete da vam ne\u0161to smeta tako \u0161to prevr\u0107ete o\u010dima, demonstrativno napu\u0161tate prostoriju. U nekim slu\u010dajevima ovakvo pona\u0161anje eskalira i prerasta u nasilno pona\u0161anje.<\/p>\n\n\n\n

-Vo\u0111enje evidencije:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Pamtite koliko je vremena pro\u0161lo otkad vam se partner nije javio, taktizirate i vi \u010dekate da pro\u0111e isti vremenski period kako biste odgvorili na poziv ili poruku. O\u010dekujete od partnera da vam se prvi javi i napravi prvi korak ka ponovnom zbli\u017eavanju pri \u010demu vi ostajete uzdr\u017eani.<\/p>\n\n\n\n

-Pretnje napu\u0161tanjem:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Pretite raskidom nadaju\u0107i se da \u0107e se partner potruditi da vas zadr\u017ei.<\/p>\n\n\n\n

-Izazivanje ose\u0107aja ljubomore:<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Komunicirate sa biv\u0161im partnerom, saop\u0161tavate svom partneru da vam se neko udvarao.<\/p>\n\n\n\n

Ova pona\u0161anja mogu opstati i kada iza\u0111emo iz partnerskog odnosa u periodu kada tugujemo i kada nam nedostaje osoba sa kojom smo bili u vezi. Tada se naj\u010de\u0161\u0107e dogodi da poku\u0161amo da vratimo tu osobu u na\u0161 \u017eivot. Protestna pona\u0161anja mogu imati negativne posledice po kvalitet partnerskog odnosa, te je veoma va\u017eno da ih budete svesni i da radite na gra\u0111enju novih i zdravijih na\u010dina uspostavljanja kontakta sa partnerom i zadovoljavanja svojih potreba.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

\u0160ta je izbegavaju\u0107i stil vezivanja?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izbegavaju\u0107i stil<\/em><\/strong> vezivanja karakteri\u0161e strah od bliskosti, intimnosti i preterana potreba za autonomijom. Osobe sa ovim stilom imaju pozitivnu sliku o sebi, a negativnu o drugim ljudima. Skloni su da partnera procenjuju negativno, tra\u017ee\u0107i njegove mane, a minimiziraju\u0107i vrline. Sumnji\u010davi su po pitanju namera svojih partnera. Imaju tendenciju da zanemaruju ili ne odgovaraju na partnerove potrebe. Koriste razli\u010dita pona\u0161anja (deaktiviraju\u0107e strategije) kako bi odr\u017eali distancu u odnosu.<\/p>\n\n\n\n

Deaktiviraju\u0107e strategije:<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

-Fokusiranje na nedostatke partnera, \u010dak i one sitne<\/p>\n\n\n\n

-Tugujete za biv\u0161im partnerom\/partnerkom iako je taj odnos odavno prekinut i idealizujete biv\u0161eg partnera\/partnerku<\/p>\n\n\n\n

-Flertujete sa drugim osobama<\/p>\n\n\n\n

-Povla\u010dite se iz komunikacije i onda kada je sve u redu, npr. ne javljate se nekoliko dana nakon sastanka<\/p>\n\n\n\n

-Ulazite u odnose koji nemaju budu\u0107nost<\/p>\n\n\n\n

-Izbegavate fizi\u010dku bliskost sa partnerom<\/p>\n\n\n\n

-Krijete stvari od partnera\/partnerke ne bi li ste sa\u010duvali autonomiju<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to sam i na po\u010detku pomenula naj\u010de\u0161\u0107i stil vezivanja u populaciji je sigurni, pa u skladu sa tim \u010de\u0161\u0107e nailazimo na parove u kojem oba partnera imaju ovaj stil vezivanja. Ostale \u010deste kombinacije su da \u017eena ima siguran stil, a mu\u0161karac izbegavaju\u0107i i \u017eena preokupirani, a mu\u0161karac izbegavaju\u0107i. Poslednja kombinacija dovodi do izuzetno dinami\u010dnog partnerskog odnosa.<\/p>\n\n\n\n

Preporuke za ostvarivanje stabilnog i zdravog partnerskog odnosa:<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ukoliko \u017eelite odnos u kojem \u0107ete se ose\u0107ati voljeno, prihva\u0107eno i sigurno predla\u017eemo da odaberete osobu koja ima siguran stil vezivanja. Ovakav izbor je izuzetno va\u017ean ako vi sami imate neki od nesigurnih stilova vezivanja, jer \u0107ete kroz odnos sa osobom koja ima siguran stil mo\u0107i da korigujete na\u010din na koji se vezujete i pristupate odnosima. Pozitivne posledice ovog izbora su ve\u0107e zadovoljstvo partnerskim odnosom, a i pobolj\u0161anje sveukupnog kvaliteta \u017eivota. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: Veza – Amir Levin, Rej\u010del Heler<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                                            Emocionalno vezivanje predstavlja deo ljudskog iskustva tokom celog \u017eivota. Javlja se u svim vrstama odnosa: porodi\u010dnim, prijateljskim, poslovnim i partnerskim. Razli\u010diti ljudi se vezuju na razli\u010dite na\u010dine, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1455,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[178],"class_list":["post-1451","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti","tag-stil-vezivanja"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1451","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1451"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1451\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1457,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1451\/revisions\/1457"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1455"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1451"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1451"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1451"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}