{"id":1501,"date":"2022-10-10T13:17:06","date_gmt":"2022-10-10T11:17:06","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1501"},"modified":"2024-01-19T21:20:28","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:28","slug":"briga-o-sebi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/briga-o-sebi\/","title":{"rendered":"Briga o sebi ili \u201csamonega\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Kada se spomene re\u010d \u201cbriga\u201d obi\u010dno nas asocira na brigu o ne\u010demu (ekonomska kriza, rat, ekologija…) ili za nekoga (dete, suprug, supruga, prijatelj, ro\u0111ak…). Ljudi \u010desto spominju da se brinu o nekom faktoru spolja ili o nekoj drugoj osobi koja je iz nekog razloga predmet njihove brige.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Svi mi ponekada brinemo da li \u0107e ekonomska situacija biti dobra, da li \u0107e prestati rat, zavr\u0161iti se pandemija ili da li \u0107e na\u0161e dete biti dobro u \u0161koli, da li \u0107e ozdraviti, da li \u0107e neki ro\u0111ak uspeti da se izbori sa te\u0161kom bole\u0161\u0107u… Kada sretnemo prijatelje ili poznanike, obi\u010dno popri\u010damo o brigama koje se ti\u010du navedenih stvari.<\/p>\n\n\n\n

Postavlja se pitanje kako bi to izgledalo da na mesto svih ovih situacija ili drugih osoba, stavite sebe<\/strong>. Kada sretnete nekog starog poznanika, a on\/a vas pita \u201cKako si<\/em>?\u201d i vi mu odgovorite: \u201cPa eto, jako sam zabrinut\/a za sebe, nigde ne izlazim, ne \u010ditam, samo radim, premoren\/a sam itd. Trebala\/o bih da odem u spa centar ili na neki koncert da se bolje ose\u0107am.<\/em>\u201d Da li ve\u0107ina ljudi o\u010dekuje ovakav odgovor? Da li izbegavate ovakav odgovor jer se pla\u0161ite da ste sebi\u010dni ili egocentri\u010dni ako ste sebi na prvom mestu?<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je briga o sebi va\u017ena i \u0161ta zna\u010di negovati sebe?<\/h2>\n\n\n\n

Briga o sebi je va\u017ena kako bismo se ose\u0107ali dobro<\/strong> (naspavano, sito, odmorno\u2026) pre svega i kako bismo mogli da budemo zadovoljni i produktivni u svom svakodnevnom \u017eivotu<\/strong>. Klju\u010d brige o sebi je zadovoljavanje sopstvenih potreba, od bazi\u010dnih (fiziolo\u0161kih) do krajnjeg samoostvarenja u profesionalnom, duhovnom, kreativnom…smislu.<\/p>\n\n\n\n

Kada bismo na dnevnom nivou postavili sebi pitanje da li sam i koliko sam danas dobro na skali od 1-10, imali bismo ve\u0107u svest o tome koje potrebe nisu zadovoljene i u kom smislu trebamo da se pobrinemo za sebe. Tako\u0111e, briga o sebi je va\u017ena ako \u017eelimo da se i drugi ljudi pored nas ose\u0107aju dobro. Postavlja se pitanje koliko kapaciteta imate za druge (supruga, dete, roditelje, prijatelje…) i da li \u0107ete mo\u0107i da provedete kvalitetno vreme ili da pru\u017eite adekvatnu podr\u0161ku ako je potrebno.<\/p>\n\n\n\n

Frustracija usled nedostatka brige o sebi i usled nezadovoljenih prirodnih potreba dovodi do \u201cpregorevanja\u201d nakon \u010dega vi\u0161e niste sposobni da nadoknadite stvari na jednostavan na\u010din ve\u0107 se morate ozbiljnije posvetiti sebi (oti\u0107i po savet, kod doktora, na bolovanje, du\u017ei odmor I sl.).<\/p>\n\n\n\n

Kako da negujem sebe? <\/h2>\n\n\n\n

Postoje stvari na koje ne mo\u017eete da uti\u010dete ili da ih promenite. Neke od tih stvari mogu biti stres na poslu, problemi sa partnerom, zdravstveni problemi i sli\u010dno. To su spolja\u0161nje situacije i stresori koji mogu u manjoj ili ve\u0107oj meri da uti\u010du na vas i va\u0161 organizam. Klju\u010d je u svesnosti da od vas zavisi kako \u0107ete na to reagovati. Ako su neke situacije same po sebi stresne to ne zna\u010di nu\u017eno da vi zbog njih morate biti u prekomernom stresu. Otpornost na stres u velikoj meri zavisi od toga kakvu smo bazu stvorili kod sebe time \u0161to smo negovali sebe i svakodnevno se brinuli o svojim prirodnim potrebama. Kapacitet za tu otpornost a samim tim i kapacitet da racionalnije (hladnije glave) re\u0161avamo probleme, zavisi od na\u0161eg zdravstvenog stanja (fizi\u010dkog i mentalnog), od na\u0161eg pogleda na \u017eivot, emotivne i socijalne baze koju smo stvorili…<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Redovna i izbalansirana ishrana, fizi\u010dka aktivnost, relaksacija, meditacija, zabava, dovoljno odmora, provo\u0111enje vremena sa dragim osobama Ili sa porodicom kao i mnogi dugo jesu na\u010din na koji mo\u017eete negujete sebe. Rezultat je ose\u0107aj bolje energije i ve\u0107e fizi\u010dke snage, manja optere\u0107enost problemima, fokusiranost, relaksiranost, ve\u0107a sigurnost i motivisanost. U\u017eiva\u0107ete ve\u0107e samopo\u0161tovanje jer ste zadovoljni sobom i po\u0161tovanje drugih jer \u0107e dobiti onu bolju verziju vas. \ud83d\ude42<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada se spomene re\u010d \u201cbriga\u201d obi\u010dno nas asocira na brigu o ne\u010demu (ekonomska kriza, rat, ekologija…) ili za nekoga (dete, suprug, supruga, prijatelj, ro\u0111ak…). Ljudi \u010desto spominju da se brinu o nekom faktoru spolja ili o nekoj drugoj osobi koja je iz nekog razloga predmet njihove brige. Svi mi ponekada […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":1505,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1501","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1501","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1501"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1501\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1504,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1501\/revisions\/1504"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1505"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1501"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1501"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1501"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}