{"id":1508,"date":"2022-11-11T16:21:45","date_gmt":"2022-11-11T15:21:45","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=1508"},"modified":"2024-01-19T21:20:28","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:28","slug":"strah-od-bliskosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/strah-od-bliskosti\/","title":{"rendered":"Strah od bliskosti"},"content":{"rendered":"\n

Mnogi ljudi su skloni uverenju da svaki \u010dovek prirodno te\u017ei da ostvari odnos bliskosti sa drugim ljudima. \u010cesto se podrazumeva da smo sa nekim bliski samim tim ako smo u vezi ili ako se pona\u0161amo na odre\u0111eni na\u010din (obi\u010dno simboli\u010dno): \u010dinimo gestove, izjavljujemo ljubav, kupujemo poklone<\/em>\u2026 Bliskost mo\u017ee da sadr\u017ei navedeno ali to ne zna\u010di <\/strong>da ovakvo pona\u0161anje garantuje da ona zaista postoji u odnosu.<\/p>\n\n\n\n


\u0160ta je prava bliskost?<\/h2>\n\n\n\n


Bliskost u odnosu zna\u010di da smo upu\u0107eni jedno na drugo, da dozvoljavamo drugom da u\u0111e u na\u0161 intimni prostor. Karakteri\u0161e je odnos poverenja, prihvatanja, razumevanja i emotivne razmene<\/strong>. U prisustvu bliske osobe ose\u0107amo se sigurno, prijatno i slobodni smo da budemo spontani, da budemo ono \u0161to zaista jesmo.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n


\u0160ta je kapacitet za bliskost?<\/h2>\n\n\n\n

U kojoj meri i na koji na\u010din \u0107emo ostvariti bliske odnose u \u017eivotu najvi\u0161e zavisi od modela vezivanja i bliskosti<\/strong> koji smo stekli u najranijem detinjstvu, ali i od kasnijih dobrih ili lo\u0161ih iskustava vezivanja u \u017eivotu. Teorija emotivnog vezivanja <\/strong>govori o tome da afektivno vezivanje u prvom periodu \u010dovekovog razvoja, uti\u010de na to kakvu \u0107emo bazu stvoriti za sve ostale odnose u \u017eivotu. U zavisnosti od toga koliko je majka bila responzivna prema detetu (da li je pravovremeno i na pravi na\u010din reagovala na potrebe deteta) mo\u017ee se razviti sigurna <\/em>ali i nesigurna baza<\/em> za vezivanje u budu\u0107em \u017eivotu. Kasnije, kroz iskustvo te nau\u010dene modele nesvesno potvr\u0111ujemo u odnosima sa drugim ljudima.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n


Koji su razlozi da neka osoba ipak, svesno ili nesvesno, bira da \u017eivi bez bliskosti?<\/h2>\n\n\n\n


Iako prava bliskost predstavlja zadovoljstvo i daje kvalitet vezama, ona za neke osobe mo\u017ee biti ugro\u017eavaju\u0107a.<\/em> Strah od bliskosti imaju ljudi sa nesigurnim stilom<\/strong> vezivanja u detinjstvu. Njihova sigurnost mo\u017ee biti poljuljana u emotivnim vezama koje su kasnije ostvarili. Traumati\u010dni doga\u0111aji (smrt bliske osobe, gubitka partnera, raskid\u2026) tako\u0111e mogu u\u010diniti da osoba te\u017ee ulazi u bliske odnose sa drugim ljudima
ili partnerima. Razlog mogu biti strah od napu\u0161tanja, \u201egubitka sebe\u201c, povre\u0111ivanja, pretnja njihovoj \u201eslobodi\u201c, ose\u0107aj da nisu dovoljno vredni i mnogi drugi. De\u0161ava se da ljudi sa smanjenim kapacitetima za bliskost zasnivaju povr\u0161ne odnose u \u017eivotu, li\u0161ene bilo kakve dublje veze i intimnosti. Kao \u0161to je pomenuto u tekstu, kapacitet za bliskost sti\u010demo najpre u najranijem detinjstvu, ali i kroz kasnija iskustva. Od na\u0161eg kapaciteta
zavisi i koji stepen bliskosti \u0107emo ostvariti sa nekom osobom, od \u010dega \u0107e zavisiti i kvalitet na\u0161e veze pa i \u017eivota.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n


Kako se manifestuje strah od bliskosti?<\/h2>\n\n\n\n


Ukoliko vam se de\u0161ava da patite u vezama, ne ose\u0107ate se sigurno da budete ono \u0161to jeste, pla\u0161ite se da budete iskreni, upotrebljavate taktike (\u201eigre\u201c), gajite stil \u017eivota koji vas \u010dini nedostupnim za druge ili birate nedostupne partnere, mogu\u0107e je da imate strah od bliskosti.<\/p>\n\n\n\n


Kako se prevazilazi strah od bliskosti?<\/h2>\n\n\n\n

Iskustva klijenata u psihoterapiji pokazuju da se radom na sebi i promenom stila pona\u0161anja i razmi\u0161ljanja, koji su \u010dinili prepreku bliskosti, mo\u017ee pobolj\u0161ati kvalitet veze i ste\u0107i ve\u0107a sigurnost u odnosima. Ukoliko \u017eelite da budete bliski ali ne znate kako to da ostvarite, uvek mo\u017eete potra\u017eiti pomo\u0107 nekog stru\u010dnog lica i pozabavite se ovim problemom. Izobilje resursa kojima smo danas izlo\u017eeni mo\u017ee dati sadr\u017eaj na\u0161em \u017eivotu, ali bliskost predstavlja jedan od va\u017enijih koji mu daje kvalitet. Zbog toga je va\u017eno raditi na tome.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogi ljudi su skloni uverenju da svaki \u010dovek prirodno te\u017ei da ostvari odnos bliskosti sa drugim ljudima. \u010cesto se podrazumeva da smo sa nekim bliski samim tim ako smo u vezi ili ako se pona\u0161amo na odre\u0111eni na\u010din (obi\u010dno simboli\u010dno): \u010dinimo gestove, izjavljujemo ljubav, kupujemo poklone\u2026 Bliskost mo\u017ee da sadr\u017ei […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":1512,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1508","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1508","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1508"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1508\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1518,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1508\/revisions\/1518"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1512"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1508"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1508"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1508"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}