Napad panike mo\u017eemo definisati kao nagli talas intenzivnog straha ili nelagodnosti, koji dolazi iznenada, pra\u0107en brojnim telesnim simptomima. Iako nije \u017eivotno opasan, mo\u017ee biti vrlo neprijatan i ometaju\u0107i. Tipi\u010dni napad panike traje od nekoliko minuta do pola sata, a stanje povi\u0161ene anksioznosti nakon toga mo\u017ee trajati i du\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
Simptomi napada panike<\/mark><\/strong><\/p>\n\n\n\n Napad panike prate razli\u010diti telesni simptomi kao \u0161to je ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, hladan znoj, vrtoglavica, pritisak u glavi, stezanje u grudima, mu\u010dnina ili gr\u010devi u stomaku, ose\u0107aj nedostatka vazduha i plitko disanje, ose\u0107aj gu\u0161enja, utrnulost ili senzacije peckanja\u2026<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Ti simptomi se tokom napada panike intenziviraju do nivoa gde osoba ima do\u017eivljaj da gubi kontrolu nad svojim fizi\u010dkim i\/ili psihi\u010dkim stanjem.<\/p>\n\n\n\n Pored fizi\u010dkih simptoma, osoba mo\u017ee da ose\u0107a i psihi\u010dke simptome poput straha od gubitka kontrole ili ludila, straha od smrti <\/em><\/strong>(\u201cpolude\u0107u\u201d, \u201cugu\u0161i\u0107u se\u201d, \u201cimam infarkt\u201d, \u201cimam nervni slom\u201d) ali i derealizaciju i depersonalizaciju<\/em><\/strong>. Ova dva sli\u010dna fenomena predstavljaju uglavnom trenutni poreme\u0107aj do\u017eivljaja stvarnosti i subjektivni ose\u0107aj tokom kojeg osoba ose\u0107a otu\u0111enost i nestvarnost pri percipiranju sebe samog, svojih misli, ose\u0107anja, tela i sveta oko sebe, odnosno okoline. Taj do\u017eivljaj je kratkotrajan, ne predstavlja neobi\u010dnu pojavu i naj\u010de\u0161\u0107e je simptom anksioznosti.<\/p>\n\n\n\n Uzroci i okida\u010di napada panike<\/mark><\/strong><\/p>\n\n\n\n 1. Genetska predispozicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Neki ljudi imaju ve\u0107u verovatno\u0107u da do\u017eive napade panike zbog genetskih faktora. Ukoliko u porodici (roditelji ili bliski ro\u0111aci) postoji istorija do\u017eivljavanja napada panike ili generalno sklonost ka anksioznim poreme\u0107ajima, postoji mogu\u0107nost naslednog uticaja.<\/p>\n\n\n\n 2. Biohemijski faktori i disbalansi u mozgu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Poreme\u0107aji u nivou neurotransmitera, kao \u0161to su serotonin ili dopamin, mogu doprineti pove\u0107anoj osetljivosti na stres i paniku, jer ote\u017eavaju regulaciju emocija. Razli\u010diti faktori mogu uticati na nivo ovih neurotransmitera uklju\u010duju\u0107i na\u010din ishrane, na\u010din \u017eivota, fizi\u010dka aktivnost, stres, genetika, odre\u0111eni lekovi, nedostatak sna, iscrpljenost itd.<\/p>\n\n\n\n 3. Psiholo\u0161ki faktori<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ljudi koji su skloni anksioznosti, negativnim mislima ili imaju tendenciju da brinu unapred, \u010de\u0161\u0107e su podlo\u017eni napadima panike. Tako\u0111e, perfekcionizam, visoka o\u010dekivanja od sebe i potreba za kontrolom mogu doprineti razvoju ose\u0107aja panike.<\/p>\n\n\n\n 4. Traumatska iskustva<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pro\u017eivljavanje traumatskih doga\u0111aja (poput gubitka, saobra\u0107ajnih nesre\u0107a, nasilja ili prirodnih katastrofa) ili hroni\u010dna izlo\u017eenost razvojnim traumama tokom odrastanja (npr. nedovoljan ose\u0107aj sigurnosti, ljubavi, podr\u0161ke u porodici) mo\u017ee ostaviti dugoro\u010dne posledice na mentalno zdravlje, uklju\u010duju\u0107i i sklonost ka napadima panike.<\/p>\n\n\n\n 5. Hroni\u010dni stres<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izlo\u017eenost stalnom stresu \u2013 posao, finansijski problemi, zdravstvene pote\u0161ko\u0107e, problemi u porodici, romanti\u010dnoj vezi ili u prijateljskim odnosima \u2013 mogu izazvati stanje iscrpljenosti organizma, gde je telo stalno \u201cna oprezu\u201d, \u0161to pove\u0107ava rizik od napada panike.<\/p>\n\n\n\n 7. Zdravstveni problemi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Odre\u0111ena medicinska stanja i oboljenja, poput problema sa \u0161titnom \u017elezdom, sr\u010danih poreme\u0107aja ili astme, mogu doprineti ose\u0107aju anksioznosti i panike. Tako\u0111e, hormonalne promene (npr. tokom puberteta, trudno\u0107e ili menopauze) mogu uticati na pojavu simptoma panike.<\/p>\n\n\n\n 8. Stimulansi i supstance<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, poja\u010dana konzumacija kofeina, nikotina ili odre\u0111enih lekova mogu pove\u0107ati rizik od napada panike, posebno kod ljudi osetljivih na stimulaciju.<\/p>\n\n\n\n 9. Specifi\u010dni okida\u010di<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kod nekih ljudi, odre\u0111ene situacije ili okru\u017eenja mogu pokrenuti napad panike. To mogu biti zatvoreni prostori (klaustrofobija), gu\u017eva, javni nastupi, vo\u017enja ili visina.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Kako se nositi sa napadom panike<\/mark><\/strong><\/p>\n\n\n\n Tokom napada panike uglavnom dolazi do hiperventilacije<\/em><\/strong>– stanje u kojem osoba ubrzano di\u0161e, izbacuju\u0107i vi\u0161e ugljen-diosksida iz organizma nego \u0161to telo prozvodi, \u0161to remeti ravnote\u017eu kiseonika i ugljendioksida u krvi, \u0161to onda mo\u017ee izazvati simptome vrtgolavice ili gu\u0161enja. Ovo stanje je neprijatno ali nije \u017eivotno ugro\u017eavaju\u010de. Ukoliko je to jedan od simptoma koji je prisutan tokom napada panike, prvo \u0161to mo\u017eete da uradite je da svoj fokus stavite na disanje<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Duboko i lagano udahnite, zatim na kratko zadr\u017eite dah a potom dugo udahnite. Mo\u017eete da brojite tokom disanja, tako \u0161to \u0107ete 6 sekundi da udi\u0161ete, 2 sekunde da zadr\u017eite dah i 8 sekundi da izdi\u0161ete (6-2-8<\/strong>). Mo\u017eete i da udi\u0161ete u papirnu kesu, ukoliko vam to okolnosti dozvoljavaju.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-content\/uploads\/2024\/11\/ivana-sljivana.png\")
<\/figure><\/div>\n\n\n