![](\"https:\/\/pbs.twimg.com\/media\/DJhYhjSVwAUK3jO.jpg\")
<\/p>\n
Razumevanje anksioznosti<\/h4>\n
Da biste mogli da se oslobodite neprijatnog ose\u0107anja anksioznosti neophodno je da razumete kako ona nastaje i \u0161ta je odr\u017eava. Ovo ose\u0107anje ima adaptivnu funkciju i omogu\u0107ilo nam je opstanak, ono nas priprema za nadolaze\u0107u opasnost. S druge strane, ukoliko se javlja u\u010destalo i ukoliko je jakog intenziteta ono je ometaju\u0107e, uvodi nas u disfunkcionalna pona\u0161anja i ometa nas u ostvarivanju ciljeva<\/strong>. Kada ose\u0107amo anksioznost imamo tendenciju da mislimo na iracionalan na\u010din i preuveli\u010davamo pretnju, ali i negativne posledice nekog doga\u0111aja. Postoje dve vrste anksioznosti: ego-anksioznost i diskomfor anksioznost. Prva se odnosi na strah od situacija koje mogu naru\u0161iti na\u0161u sliku o sebi, a druga se odnosi na na\u0161u procenu da ne\u0107emo imati kapacitet da se nosimo sa odre\u0111enom situacijom.<\/p>\n Tipi\u010dne situacije<\/span> u kojima ose\u0107amo anksioznost su:<\/p>\n Socijalne situacije:<\/strong><\/p>\n -Strah da \u0107emo u socijalnoj situaciji izgledati neadekvatno (npr. rekli smo ne\u0161to glupo, nismo znali \u0161ta da ka\u017eemo…)<\/p>\n -Strah da \u0107e ljudi negativno reagovati na nas (npr. nisu odobrili neki na\u0161 postupak, stav…)<\/p>\n Zdravstvena anksioznost:<\/strong><\/p>\n –<\/strong>Briga za zdravstveno stanje, nesigurnost oko toga da li simptomi koje ose\u0107amo nisu znak ozbiljne bolesti.<\/p>\n Generalizovana anksioznost:<\/strong><\/p>\n –<\/strong>Briga vezana za razli\u010dite oblasti \u017eivota i do\u017eivljaj da nismo bezbedni i da stvari mogu lako izma\u0107i kontroli.<\/p>\n Strah od javnog nastupa:<\/strong><\/p>\n Strah da \u0107emo imati lo\u0161 javni nastup, zbuniti se tokom izlaganja ili postati vidljivo upla\u0161eni (drhtanje glasa, ruku) i negativna ocena od strane publike.<\/p>\n Testovna anksioznost:<\/strong><\/p>\n –<\/strong>Strah da \u0107emo lo\u0161e uraditi test i da \u0107emo se zbuniti i blokirati.<\/p>\n Sada kada malo bolje razumemo kada se anksiznost javlja, mo\u017eemo da pre\u0111emo na slede\u0107i korak, a to je kako odr\u017eavamo<\/strong> ovo ose\u0107anje. Naime, terapija koju zastupam isti\u010de da nas sami doga\u0111aji ne uvode u nezdrava ose\u0107anja, ve\u0107 da i mi sami imamo udela u tome.\u00a0<\/span>Na\u0161 udeo su misli, odnosno iracionalna uverenja koja imamo o nekom doga\u0111aju. Npr. Morao\/la bih ostaviti dobar utisak na kolege sa posla. Ukoliko ovako mislimo, ose\u0107a\u0107emo anksioznost, me\u0111utim ukoliko ovo MORAO\/LA BIH zamenimo sa BILO BI LEPO da ostavim dobar utisak na kolege, ALI NE MORAM, onda \u0107emo ose\u0107ati samo tremu koja je funkcionalnija i ne\u0107e nas ometati u ostvarivanju na\u0161ih ciljeva. Dakle, pre \u0107ete ostaviti dobar utisak ukoliko ne mu\u010dite sebe MORANJIMA, nego li ako to \u010dinite.<\/strong><\/p>\n Stalno brinuti je isto kao stalno dr\u017eati otvoren ki\u0161obran i \u010dekati da padne ki\u0161a.<\/p><\/blockquote>\n Kako bi se jo\u0161 bolje upoznali sa ovim nezdravim ose\u0107anjem nave\u0161\u0107u neke kognitivne (misaone) i bihejvioralne (pona\u0161ajne) posledice ove nezdrave emocije.<\/p>\n Kognitivne (misaone) posledice:<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>Preuveli\u010davanje pretnje<\/strong><\/em><\/p>\n -Preuveli\u010davate mogu\u0107nost da se desi ono \u010dega se bojite.<\/p>\n -Potcenjujete svoje kapacitete da se nosite sa pretnjom.<\/p>\n -Neprestano razmi\u0161ljate o negativnom doga\u0111aju.<\/p>\n -Pretnja u va\u0161oj glavi izgleda jo\u0161 ve\u0107a nego \u0161to je to u realnosti.<\/p>\n -Preuveli\u010davate negativne posledice pretnje i umanjujete pozitivne posledice.<\/p>\n -Mislite na nekonstruktivan na\u010din, razmi\u0161ljanje vam ne poma\u017ee da re\u0161ite problem.<\/p>\n Za\u0161titno razmi\u0161ljanje <\/strong>(razmi\u0161ljanje kojim stvaramo prividni ose\u0107aj sigurnosti, a zapravo na ovaj na\u010din odr\u017eavamo problem)\u00a0<\/em><\/p>\n –<\/strong>Izbegavanje razmi\u0161ljanja o pretnji.<\/p>\n -Ube\u0111ivanje sebe da pretnja nije realna i da sve to samo umislili.<\/p>\n -Ube\u0111ujete sebe da je pretnja bezna\u010dajna i da su njene posledice bezna\u010dajne.<\/p>\n -Nastojite da se distraktujete od pretnje zami\u0161ljaju\u0107i ne\u0161to lepo i ne\u0161to \u0161to vas opu\u0161ta.<\/p>\n -Nastojite da umanjite mogu\u0107nost da se pretnja desi.<\/p>\n -Zami\u0161ljate kako se nosite sa pretnjom na maestralan na\u010din.<\/p>\n -Poku\u0161avate da nadomestite svoj ose\u0107aj ranjivosti fantazijama da izlazite na kraj sa jo\u0161 ve\u0107om pretnjom.<\/p>\n Kao \u0161to mo\u017eete da vidite i jedan i drugi na\u010din razmi\u0161ljanja nije realisti\u010dan i prate\u0107i njega nismo u stanju da ralno sagledamo situaciju i da se sa njom adekvatno nosimo.<\/p>\n Bihejvioralne posledice:<\/strong><\/em><\/p>\n –<\/strong>Izbegavate situacije kojih se bojite<\/p>\n -Poku\u0161avate da neutralizujete pretnju (npr. fini ste prema ljudima kojih se bojite).<\/p>\n -Poku\u0161avate da se udaljite od pretnje tako \u0161to se bavite nekim drugim aktivnostima.<\/p>\n -Proveravate da li je pretnja prestala da postoji ili je postala bezna\u010dajna.<\/p>\n -Tra\u017eite razuveravanje od drugih da je pretnja bezna\u010dajna.<\/p>\n -Tra\u017eite pomo\u0107 od drugih u slu\u010daju da se pretnja desi.<\/p>\n -Nastojite da umanjite mogu\u0107nost da se pretnja desi ili se pripremate da se suo\u010dite sa njom.<\/p>\n Na kraju mo\u017eemo videti da nas ovo ose\u0107anje uvodi jedan disfunkcionalan na\u010din mi\u0161ljenja u koji ili minimiziramo ili preuveli\u010davamo pretnju, onemogu\u0107ava racionalnu procenu situacije i pretnje i posledi\u010dno nas uvodi u pona\u0161anja koja nisu konstruktivna (izbegavanje\/izlaganje jo\u0161 ve\u0107im pretnjama) i koja nisu cilju usmerena. Va\u017eno je napomenuti da anksiozan \u010dovek \u017eivi budu\u0107nost, a zanemarije i nije prisutan u sada\u0161njosti. Ovo je jo\u0161 jedna od negativnih posledica ovog ose\u0107anja koja bitno naru\u0161ava kvalitet \u017eivota i ose\u0107aj dobrobiti. Me\u0161a Selimovi\u0107 je jednom rekao: \u201cPla\u0161i se ovna, pla\u0161i se g*vna, pa kad \u0107e\u0161 \u017eiveti?\u201c<\/p>\n Fenomenalna ilustracija ovog \u010dlanka je i lik Fear iz animiranog filma Inside out.<\/p>\n https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=QwRIYRE-tZc<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ose\u0107anje anksioznosti je univerzalno ose\u0107anje i do\u017eivljavaju ga svi ljudi u manjem ili ve\u0107em intenzitetu. Ono je u pro\u0161losti imalo adaptivnu funkciju, \u0161titilo nas je od opasnosti i omogu\u0107avalo pre\u017eivljavanje. To \u0161to ose\u0107ate anksioznost pokazuje da ste u odre\u0111enom smislu zdravi, odnosno da nemate psihopatske crte. Prete\u017eno se javlja u […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":705,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[93,114,74],"class_list":["post-701","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti","tag-anksioznost","tag-briga","tag-rebt"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/701","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=701"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/701\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":711,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/701\/revisions\/711"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/705"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\u00d0\u00a0\u00d0\u00b5\u00d0\u00b7\u00d1\u0083\u00d0\u00bb\u00d1\u0082\u00d0\u00b0\u00d1\u0082](\"http:\/\/www.indigital.co.il\/wp-content\/uploads\/2016\/11\/back.jpg\")
<\/p>\n