{"id":776,"date":"2018-10-09T21:51:53","date_gmt":"2018-10-09T19:51:53","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=776"},"modified":"2024-01-19T21:20:59","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:59","slug":"emocionalna-nepismenost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/emocionalna-nepismenost\/","title":{"rendered":"Emocionalna nepismenost i njene posledice"},"content":{"rendered":"
\u0160ta su emocije? <\/em><\/strong><\/h5>\n

Izraz emocija je latinskog porekla (emotio<\/em>-uzbu\u0111enje) i u klini\u010dkoj praksi se koristi kao sinonim za ose\u0107anje, iako je ose\u0107anje slo\u017eeniji pojam i podrazumeva specifi\u010dan na\u010din reagovanja na neku informaciju posebnim do\u017eivljajem. Definisanje, opis, razumevanje i kategorizacija emocija je jedan od va\u017enijih ali i te\u017eih zadataka ljudskog bi\u0107a, ali i psihologije kao nauke. Jezik emocija je prepun izraza koji imaju razli\u010dita i neobi\u010dna zna\u010denja, pa je te\u0161ko opisati unutra\u0161nje senzacije i povezati ih sa spolja\u0161njim pona\u0161anjem. Zato nije retko niti \u010dudno, \u010duti da neko ne ume da opi\u0161e kako se ose\u0107a, da ne zna \u0161ta ose\u0107a, te da ga nemogu\u0107nost verbalizovanja emocija vodi u neki emocionalni poreme\u0107aj. Iako su emocije zajedni\u010dki pojam svim ljudskim bi\u0107ima, ne mo\u017eemo na ljudska ose\u0107anja gledati kao na pojam koji se javlja sam po sebi. Emocije su neodvojive od \u017eivog bi\u0107a koje ih ose\u0107a \u00a0u istoj onoj meri, u kojoj je to \u017eivo bi\u0107e neodvojivo od \u017eivotne situacije u kojoj to ose\u0107anje ose\u0107a. Emocije se do\u017eivljavaju u onim situacijama koje osoba procenjuje kao manje ili vi\u0161e va\u017ene. Zbog toga je mo\u017eda preciznije govoriti o emocionalnim reakcijama<\/em>, pre nego o emocijama i ose\u0107anjima.<\/p>\n

Posebnost emocionalne reakcije zavisi od mnogo faktora. Osoba koja emocionalno reaguje na odre\u0111enu situaciju i zbivanje, ne samo da uspostavlja neposredan odnos prema tom zbivanju, nego, istovremeno, uspostavlja odnos prema svojoj emocionalnoj (ali i pona\u0161ajnoj) reakciji na to zbivanje. Prema tome, mo\u017eemo re\u0107i da postoje primarne emocije<\/em>: emocionalna reakcija na neki doga\u0111aj. To mo\u017ee biti- radost, ljutnja, strah, tuga..<\/em> Dok emocionalna reakcija i percepcija sopstvene reakcije<\/u> na neki doga\u0111aj, predstavljaju sekundarne emocije.<\/em> Ovde vidimo u kojoj meri emocionalna reakcija mo\u017ee biti slo\u017eena, jer obuhvata opa\u017eanje (mi\u0161ljenje) , ose\u0107anje i pona\u0161anje u skladu sa tim. Ipak treba razlikovati emocije i emocionalne reakcije od nekih drugih pojmova, odnosno..<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u0160ta nisu emocije?<\/em><\/strong><\/h5>\n

Emocije nisu oseti\/senzacije:<\/u> <\/em>oseti su elementarni opa\u017eaji koji nastaju nadra\u017eivanjem \u010dula, tako \u0161to odre\u0111eni stimulusi nadra\u017euju \u010dulne receptore koji su raspore\u0111eni po ko\u017ei i u unutra\u0161njim organima. Oset predstavlja deo ose\u0107anja, dok je emocija kompleksnija psihi\u010dka pojava. Mo\u017eemo re\u0107i, da oset spada u telesni domen li\u010dnosti, a emocije u psihi\u010dki domen li\u010dnosti.<\/p>\n

Emocije nisu pona\u0161anja: <\/u><\/em>iako emocionalna reakcija obuhvata i pona\u0161anja, ne mo\u017eemo ih izjedna\u010diti. Emocije nastaju kao posledica\/reakcija neke situacije, a na\u0161e pona\u0161anje je uzrokovano tom emocijom.<\/p>\n

Emocije nisu procene\/uverenja\/sudovi:<\/u> <\/em>\u010desto se de\u0161ava\u00a0 da osoba na pitanje o sopstvenim ose\u0107anjima, odgovori zapravo ono \u0161to misli, ili kako procenjuje svoja ose\u0107anja. Npr. \u201eose\u0107am se glupo\u201c, ili \u201eose\u0107am se neadekvatno\u201c. Ovakva osoba, verovatno ose\u0107a stid<\/a> ili depresivno<\/a> ose\u0107anje.<\/em><\/p>\n

Razlikovanje zdravih od nezdravih emocija<\/em><\/strong><\/h5>\n

Posebno \u0107emo naglasiti zna\u010daj u razlikovanju izme\u0111u zdravih i nezdravih emocija, bilo da su one pozitivne ili negativne. Dakle, emocije kao normalne, adaptivne, \u010doveku svojstvene reakcije na neku situaciju, mogu biti pozitivne i negativne (<\/u>odnosno, prijatne ili neprijatne). Primer pozitivnih ose\u0107anja su: radost, zadovoljstvo, ljubav, nada, sre\u0107a\u2026 Strah, ljutnja, tuga, ljubomora (zdrava ljubomora), zabrinutost spadaju u neprijatna\/negativna ose\u0107anja. Sve ove emocije koje smo naveli, spadaju u kategoriju zdravih ose\u0107anja.<\/u> Me\u0111utim, kada ova ose\u0107anja, tj. emocionalne reakcije poprime preveliki intenzitet, \u0161to se manifestuje na mentalnom, telesnom, a potom i pona\u0161ajnom nivou onda govorimo o nezdravim emocijama<\/u><\/a>. Nasuprot ovim primerima neprijatnih zdravih emocija, nezdrave emocije bi bile: anksioznost<\/a>, bes<\/a>, depresija<\/a>, nezdrava ljubomora<\/a> itd.<\/em> Ove emocije, prati rigidno razmi\u0161ljanje (postavljanje sebi razli\u010ditih apsolutisti\u010dkih zahteva), samoobezvre\u0111ivanje, netolerancija frustracije, u\u017easavanje povodom nekih doga\u0111aja, a potom i nefunkcionalno pona\u0161anje.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Emocionalna (ne)pismenost<\/em><\/strong><\/h5>\n

Nemogu\u0107nost da se emocija prepozna, imenuje, verbalno izrazi, pa samim tim i razume, naziva se aleksitimija. <\/u><\/em>Osoba koja ima aleksitimiju, mo\u017ee da pokazuje sve znake anksioznosti, ali ne prepoznaje anksioznost kao do\u017eivljaj. Odnosno, ne mo\u017ee da pove\u017ee mentalne slike i misli sa emocijom. Ove osobe ose\u0107aju emocije telesno, a te telesne do\u017eivljaje kao: ubrzan rad srca, muka u \u017eelucu, drhtanje ruku, glavobolje. Ove telesne do\u017eivljaje one ne mogu da prepoznaju kao odre\u0111enu emociju.<\/p>\n

Prvi korak ka emocionalnom opismenjavanju, podrazumeva u\u010denje o emocijama. Prepoznavanje emocija kao reakcija na neki doga\u0111aj, prime\u0107ivanje u kojim se tipi\u010dno situacijama one javljaju, imenovanje tih emocija, i utvr\u0111ivanje toga da li su one zdrave ili nezdrave, jeste zna\u010dajan napredak kod osoba koje su aleksitimi\u010dne ili koje su neve\u0161te u razumevanju emocija. Ukoliko postoji emocionalni poreme\u0107aj (koji zahvaljuju\u0107i razlikovanju zdravih od nezdravih emocija, mo\u017eemo da primetimo i u svojoj disfunkcionalosti), cilj jeste terapijski rad: pretvaranje nezdrave u zdravu emociju, kroz promenu mi\u0161ljenja i pona\u0161anja.<\/p>\n

Razumevanje sopstvenih emocija, omogu\u0107ava i razumevanje tu\u0111ih emocija i emocionalnih reakcija, njihovih pona\u0161anja i daje mogu\u0107nost da u skladu sa tim empati\u0161emo i reagujemo na konstruktivan i fleksibilan na\u010din. Tada govorimo o pravoj emocionalnoj pismenosti.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta su emocije? Izraz emocija je latinskog porekla (emotio-uzbu\u0111enje) i u klini\u010dkoj praksi se koristi kao sinonim za ose\u0107anje, iako je ose\u0107anje slo\u017eeniji pojam i podrazumeva specifi\u010dan na\u010din reagovanja na neku informaciju posebnim do\u017eivljajem. Definisanje, opis, razumevanje i kategorizacija emocija je jedan od va\u017enijih ali i te\u017eih zadataka ljudskog bi\u0107a, […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":783,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[129,128,66,74],"class_list":["post-776","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti","tag-aleksitimija","tag-emocionalna-nepismenost","tag-psihoterapija","tag-rebt"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/776","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=776"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/776\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":784,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/776\/revisions\/784"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/783"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=776"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=776"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=776"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}