![\"\"](\"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/2e1ax_default_entry_Glass-of-water-300x210.jpg\")
<\/p>\nStres glasi za zdravstvenu epidemiju 21. veka, \u0161to je \u010dini jako bitnom temom kako se ve\u0107ina nas suo\u010dava sa njim. Stres, svakodnevno, je ose\u0107aj koji ljudi imaju kada su preoptere\u0107eni i bore se da se nose sa zahtevima. Klju\u010d je u tome da nau\u010dimo kako da prevazi\u0111emo stres ili da podignemo na\u0161u toleranciju jer je stres neizbe\u017ean. Dakle, bitan je na\u010din na koji se mi nosimo sa stresom.<\/p>\n
Kada bih ispred vas podigla \u010da\u0161u vode i pitala: „Koliko mislite da je ova \u010da\u0161a vode te\u0161ka?“, \u0161ta biste rekli?<\/p>\n
<\/p>\n
Verovatno bi odgovori varirali od 50 grama pa do 500 grama. Ali, apsolutna te\u017eina u stvari nije bitna. Te\u017eina zavisi od toga koliko dugo tu \u010da\u0161u dr\u017eite. Ako je dr\u017eite na trenutak, u redu je. Ako je dr\u017eite sat vremena, ima\u0107ete bol u ruci sa kojom dr\u017eite \u010da\u0161u. Ako je dr\u017eite ceo dan, mora\u0107ete da pozovete hitnu pomo\u0107. \u010ca\u0161a je iste te\u017eine, ali \u0161to je du\u017ee dr\u017eite, ona te\u017ea postaje.<\/strong> Poenta ovog pitanja je da u stvari ako sve vreme nosimo na\u0161a optere\u0107enja, to jest stres, pre ili kasnije, ne\u0107emo mo\u0107i vi\u0161e da nastavimo, i teret \u0107e postati sve te\u017ei.<\/p>\n Stres mo\u017ee biti motivator i mo\u017ee biti od su\u0161tinskog zna\u010daja za pre\u017eivljavanje. Mehanizam „borbe ili bekstva“ mo\u017ee nam re\u0107i kada i kako da reagujemo na opasnost. Me\u0111utim, ako se ovaj mehanizam pokre\u0107e previ\u0161e lako, ili kada je previ\u0161e stresa u jednom trenutku, mo\u017ee ugroziti psihi\u010dko i fizi\u010dko zdravlje osobe i imati dugoro\u010dne posledice. Stres nije ne\u0161to \u0161to samo do\u0111e i s vremenom pro\u0111e. Podi\u0107i toleranciju na stres ili se izboriti sa stresom zna\u010di da moramo da se posvetimo ovom cilju i da ulo\u017eimo napor. Prvi korak suo\u010davanja sa stresom je da prepoznamo postojanje stresa, da osvestimo na\u0161e reakcije na njega i da defini\u0161emo koje su to situacije i okolnosti koje izazivaju na\u0161u reakciju.<\/p>\n Albert Elis, osniva\u010d REBT pristupa, je rekao: \u201cLjudi se ne uznemiravaju tek tako. Oni doprinose njihovoj uznemirenosti\u201d. Mnogi nisu svesni da na\u010din na koji mislimo uti\u010de na to kako se ose\u0107amo i pona\u0161amo. Ovo je va\u017ean koncept jer mi ne mo\u017eemo uvek uticati na ono \u0161to se de\u0161ava, ali mo\u017eemo uticati na na\u010din kako tuma\u010dimo \u0161ta se de\u0161ava sa nama. Na\u0161e misli imaju sna\u017ean uticaj na na\u0161a ose\u0107anja i stoga na nivo stresa sa kojim se susre\u0107emo. Ne\u0107e svi izlo\u017eeni izazovnom doga\u0111aju da ga smatraju stresnim. Promena u na\u010dinu na koji razmi\u0161ljamo sa manje rigidnim, manje pesimisti\u010dkim, pozitivnijim stilom razmi\u0161ljanja pomo\u0107i \u0107e nam da se efikasnije nosimo i da u\u010dini da se bolje bavimo izazovima sa kojima se susre\u0107emo.<\/p>\n Stres je normalna pojava ali mo\u017ee imati negativne efekte ukoliko se ose\u0107amo da smo pod stresom du\u017ei period: kratkoro\u010dne efekte kao \u0161to je ubrzan rad srca, glavobolja, povi\u0161en adrenalin; dugoro\u010dnije posledice po mentalno zdravlje kao \u0161to je depresija<\/a> i anksioznost<\/a>; i posledice po fizi\u010dko zdravlje kao \u0161to je mo\u017edani udar, dijabetes ili visok pritisak. Va\u017eno je nau\u010diti kako se \u201cupravlja\u201d stresom i za to je potrebna perzistencija i napor.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stres glasi za zdravstvenu epidemiju 21. veka, \u0161to je \u010dini jako bitnom temom kako se ve\u0107ina nas suo\u010dava sa njim. Stres, svakodnevno, je ose\u0107aj koji ljudi imaju kada su preoptere\u0107eni i bore se da se nose sa zahtevima. Klju\u010d je u tome da nau\u010dimo kako da prevazi\u0111emo stres ili da […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":799,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[131],"class_list":["post-798","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti","tag-stres"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/798","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=798"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/798\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":803,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/798\/revisions\/803"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/799"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=798"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=798"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=798"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/stress-symbol-300x239-300x239.jpg\")
<\/p>\n