{"id":876,"date":"2018-11-18T14:02:06","date_gmt":"2018-11-18T13:02:06","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=876"},"modified":"2024-01-19T21:20:59","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:59","slug":"mi-se-uglavnom-osecamo-onako-kako-mislimo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/mi-se-uglavnom-osecamo-onako-kako-mislimo\/","title":{"rendered":"Mi se uglavnom ose\u0107amo onako kako mislimo"},"content":{"rendered":"

\u017divot i razne pote\u0161ko\u0107e sa kojima se susre\u0107emo mogu se videti i do\u017eiveti na razli\u010dite na\u010dine. Verovatno ste dosta puta bili suo\u010deni sa tim da ljudi razli\u010dito reaguju na razne \u017eivotne neda\u0107e. Na primer, zamislite dve osobe koje se nalaze u potpuno istoj situaciji, obe su do\u017eivele gubitak. \u00a0Me\u0111utim, jedna osoba postaje depresivna, povla\u010di se i njeno funkcionisanje je zana\u010dajno o\u0161te\u0107eno, dok je druga osoba tu\u017ena, pati, ali ipak uspeva normalno da funkcioni\u0161e.<\/p>\n

Da li ste se nekada zapitali \u0161ta pravi razliku izme\u0111u ovih osoba, za\u0161to razli\u010dito reaguju na iste situacije? Verovatno biste rekli da je to zbog toga \u0161to su ljudi razli\u010diti. U pravu ste, a po \u010demu se razlikuju? Za\u0161to jedna osoba ima blagu tremu pred javni nastup i marljivo se priprema za isti, dok je druga osoba anksiozna, ne mo\u017ee da se pripremi kako valja i \u017eeli da izbegne tu situaciju?<\/p>\n

Odgovor na ova pitanja je vrlo jednostavan. Glavna razlika izme\u0111u ove dve osobe je na\u010din na koji vide ovu situaciju, dakle na\u010din na koji misle o njoj. \u0160to nas dalje vodi do toga da na\u010din na koji se ose\u0107amo povodom razli\u010ditih \u017eivotnih situacija odre\u0111uje na\u010din na koji ih obra\u0111ujemo.<\/p>\n

\u201eLjudi nisu uznemireni stvarima po sebi, ve\u0107 njihovim vi\u0111enjem tih stvari.\u201c Epikur<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Poznat je eksperiment u psihologiji u kojem se ljudima pokazuje \u010da\u0161a koja je do pola napunjena vodom i postavlja se pitanje, da li je \u010da\u0161a polupuna ili poluprazna? Ljudi daju razli\u010dite odgovore kada im se postavi ovo pitanje, ali va\u017ena poruka koju ovaj eksperiment nosi jeste da je sve stvar perspektive iz koje\u00a0 posmatramo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Po\u0161to su ljudi po svojoj prirodi i racionalna i iracionalna bi\u0107a, oni mogu misliti na racionalan i poma\u017eu\u0107i na\u010din, ali i na iracionalan i odma\u017eu\u0107i na\u010din koji \u0107e ih sputavati u ostvarivanju ciljeva. Zbog prethodno navedenog je veoma va\u017eno da nau\u010dimo svoj um da radi za nas i da nam bude od pomo\u0107i onda kada se suo\u010davamo sa situacijama koje su nam izazovne. Promena na\u010dina razmi\u0161ljanja ne\u0107e u\u010diniti da na\u0161i problemi nestanu, ve\u0107 \u0107e nam omogu\u0107iti bolji i zdraviji na\u010din prevladavanja istih.<\/p>\n

\u201eUkoliko nismo u mogu\u0107nosti da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo, izazvani smo da promenimo sebe\u201c. Viktor Frankl<\/em><\/p><\/blockquote>\n

REBT ( Racionalno-Emotivno-Bihejvioralna terapija) nam daje okvir koji nam omogu\u0107ava da izgradimo fleksibilniji i uravnote\u017eeniji na\u010din razmi\u0161ljanja. Va\u017eno je da upamtimo da na\u010din na koji mislimo uti\u010de na to kako se ose\u0107amo i pona\u0161amo. Tako\u0111e, je va\u017eno upamtiti da smo mi ti koji imamo kontrolu nad onim \u0161to mislimo i da mo\u017eemo sebe i uznemiriti, ali i smiriti. Ukoliko mislimo na racionalan na\u010din o nekoj situaciji, mo\u0107i \u0107emo bolje da je sagledamo i procenimo, ose\u0107a\u0107emo zdrave emocije, a na\u0161e pona\u0161anje \u0107e biti konstruktivno i usmereno ka ostvarenju ciljeva. Sa druge strane, ukoliko mislimo na iracionalan na\u010din ose\u0107a\u0107emo nezdrave emocije koje \u0107e nas sputavati u ostvarenju na\u0161ih ciljeva.<\/p>\n

Usvajanje fleksibilnijeg i uravnote\u017eenijeg na\u010dina razmi\u0161ljanja doprinosi i boljem prihvatanju sebe, drugih i \u017eivota, omogu\u0107ava nam da imamo realisti\u010dnija o\u010dekivanja, bolje podnosimo neizvesnost i diskomfor koje \u017eivot neminovno donosi.<\/p>\n

\u00a0 \u201eMi se uglavnom ose\u0107amo onako kako mislimo.\u201c Albert Elis<\/em><\/p><\/blockquote>\n

\"\"<\/p>\n

Cilj ove vrste psihoterapije (Racionalno-Emotivno-Bihejvioraln terapija) je upravo identifikovanje iracionalnog na\u010dina razmi\u0161ljanja koji nas ometa i menjanja istog racionalnim, zdravijim i poma\u017eu\u0107im, onim koji nam omogu\u0107ava da ostvarimo svoje ciljeve.<\/p>\n

I na kraju, Vas pozivam da razmislite o kojim situacijama Vi mislite na iracionalan na\u010din i razmislite kako to uti\u010de na Va\u0161e pona\u0161anje \u00a0i kako se odra\u017eava na kvalitet Va\u0161eg \u017eivota?<\/p>\n

\u201eNa\u010din razmi\u0161ljanja koji je doveo do javljanja problema, ne mo\u017ee biti i taj koji ih re\u0161ava.\u201c Albert Ajn\u0161tajn<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Preporuka:<\/strong>\u00a0Preporu\u010dujem knjigu Alberta Elisa \u201eVodi\u010d kroz racionalan \u017eivot\u201c, koja \u0107e vam pomo\u0107i da se bolje upozante sa filozofijom Racionalno-Emotivno- Bihejvioralne terapije i nau\u010dite kako da sebi pomognete u kriznim momentima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017divot i razne pote\u0161ko\u0107e sa kojima se susre\u0107emo mogu se videti i do\u017eiveti na razli\u010dite na\u010dine. Verovatno ste dosta puta bili suo\u010deni sa tim da ljudi razli\u010dito reaguju na razne \u017eivotne neda\u0107e. Na primer, zamislite dve osobe koje se nalaze u potpuno istoj situaciji, obe su do\u017eivele gubitak. \u00a0Me\u0111utim, jedna […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":877,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-876","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/876","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=876"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/876\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":895,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/876\/revisions\/895"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/877"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=876"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=876"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=876"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}