\nAki: Ma da, da, sve ok.
\nCoka: Deluje\u0161 mi zami\u0161ljeno…
\nAki: Ma..umorna sam malo, lo\u0161e spavam u poslednje vreme…
\nCoka: Je l\u2019 se ne\u0161to de\u0161ava? Ne\u0161to te mu\u010di?
\nAki: Ma iskreno..ne znam…\u010dudno se ose\u0107am. Nervozna sam, razdra\u017eljiva, sve mi smeta. Zna\u0161…\u010dak i na poslu nisam zadovoljna. Ti zna\u0161 koliko ja volim svoj posao i koliko volim da radim sa decom. Zna\u0161 da ti stalno govorim kako je rad s njima ve\u010dita inspiracija, kako kad god sam neraspolo\u017eena, bez izuzetka \u010dim odem na posao raspolo\u017eenje mi se popravi, kako obo\u017eavam da osmi\u0161ljavam aktivnosti…
\nCoka: Da..?
\nAki: E vidi\u0161, u poslednje vreme nije tako. Po\u010delo je sve da me nervira, buka, dreka…vidim da nemam strpljenja vi\u0161e…\u010desto kao da samo odra\u0111ujem posao i \u010dekam da se zavr\u0161i…Nekako, po\u010dela sam da tra\u017eim smisao u svemu…i ne nalazim ga. Nerviraju me kolege, neprijatna sam u razgovorima, prime\u0107ujem to…kao da sam izgubila volju…a pla\u0161i me to…to nisam ja… Po\u010dela sam i sa Milo\u0161em da se sva\u0111am…ne znam \u0161ta mi se de\u0161ava…<\/em><\/p>\n
<\/p>\n
Prema onome \u0161to Akigovori i ose\u0107a, mogu\u0107e je da je ono \u0161to joj se zapravo de\u0161ava javljanje takozvanogsindroma izgaranja<\/em>, poznatog i pod nazivom \u2019burnout sindrom\u2019<\/em>.<\/p>\n Sindrom izgaranja se u psihologiji opisuje kao niz telesnih i mentalnih simptoma koji nastaju kao odlo\u017eeni odgovor na hroni\u010dne emocionalne i interpersonalne stresne doga\u0111aje na radnom mestu.<\/p>\n Maslah, koja se ubraja u najpoznatije istra\u017eiva\u010de sindroma izgaranja u SAD-u, pod \u00a0pojmom sindroma izgaranja podrazumeva: \u201cskup simptoma nastalih u situaciji prolongiranog stresa na radnom mestu koje karakteri\u0161e emocionalno iscrpljenje, fenomen depersonalizacije i smanjeno li\u010dno postignu\u0107e\u201d.<\/em> <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Simptomi sindroma izgaranja sli\u010dni su kao kod stresa, ali iako je stres jedan od primarnih uzroka sindroma izgaranja, izme\u0111u njih ne postoji znak jednakosti. Stres na radu je biopsiholo\u0161ka varijabla koja posreduje izme\u0111u radne sredine, zadovoljstva i zdravlja radnika. Nastaje iz interakcije pritisaka koje stvaraju zahtevi posla i odgovora zaposlenih na te pritiske. Razlika izme\u0111u sindroma izgaranja i stresa pre svega postoji u odnosu na dimenziju vremena- stres je privremeno stanje, a sindrom izgaranja je hroni\u010dan proces koji kre\u0107e od iscrpljenosti, preko stanja umora, do adrenalne izgorelosti, odnosno sagorelosti. Ljudi koji su pod velikim stresom ose\u0107aju da ih preplavljuju obaveze i odgovornosti, ali \u0107e se ose\u0107ati bolje kada uspostave kontrolu nad okolinom i ispune obaveze. Sagoreo \u010dovek to ne ose\u0107a, on nije motivisan da se bori, ve\u0107 gubi volju.<\/p>\n Ono \u0161to je tako\u0111e karakteristi\u010dno za ovaj sindrom jeste verovanje osobe da ne poseduje resurse ili da su resursi koje poseduje nedovoljni za suo\u010davanje sa stresnim situacijama. Neretko se de\u0161ava da osoba koja po\u010dne da se ose\u0107a nana\u010din karakteristi\u010dan za sindrom izgaranja, razlog zbog koga se sve to de\u0161ava po\u010dinje da tra\u017ei u samoj sebi, smatraju\u0107i\u00a0 da ne bi smela tako da se ose\u0107a<\/strong>, te da to \u0161to se tako ose\u0107a zna\u010di da je neprofesionalna, neodgovorna, bezdu\u0161na… Takvim na\u010dinom razmi\u0161ljanja mo\u017ee sepove\u0107ati nezadovoljstvo<\/strong> samim sobom i\u00a0 mo\u017ee do\u0107i do samoobezvre\u0111ivanja<\/strong>. Situacija se dodatno komplikuje time \u0161to se o problemima o kojima je re\u010d, obi\u010dno ne razgovara<\/strong>. Usled toga \u0161to ne deli svoje brige i ose\u0107anja, osobi koja se susre\u0107e sa ovim sindromom mo\u017ee izgledati kao da niko drugi nema sli\u010dnih problema, da drugi nikada ne ose\u0107aju ni\u0161ta sli\u010dno, \u0161to mo\u017ee dovesti do privida o potvr\u0111ivanju ideje da je problem u njoj samoj. Stanje vremenom mo\u017ee toliko da se pogor\u0161a da dolazi do potpunog razo\u010darenja u sebe, u \u017eivot, do duboke depresije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Kada je re\u010d o borbi sa sindromom izgaranja, tu postoje dva pravca intervenisanja-prevencija i le\u010denje. Ono \u0161toje zajedni\u010dko za njih jeste cilj da se pomogne osobama koje ispoljavaju simptome sindroma izgaranja da prevazi\u0111u nastale simptome i da prona\u0111u nove ve\u0161tine koje bi oja\u010dale otpornost na sindrom izgaranja. Prevencija sindroma izgaranja, pre svega, podrazumeva da se ovaj problem prepozna. Mnogi simptomi sindroma izgaranja \u010desto se pogre\u0161no prepoznaju i na njih se \u010desto pogre\u0161no mo\u017ee reagovati-umesto podr\u0161kom i pru\u017eanjem pomo\u0107i, reaguje se poja\u010danim pritiskom u pogledu discipline naposlu. Na primer ka\u0161njenje na posao, usporenost, bezvoljnost i sni\u017eenje radne sposobnosti mo\u017ee se prepoznati kao neodgovornost zaposlenog prema poslu i obavezama, a ne kao pona\u0161anje koje je simptom javljanja sindoma izgaranja.Prevencija podrazumeva da pojedinac razvije kapacitet za samouvid, a kada je re\u010d o radnoj okolini, da okolina prepozna simptome navreme i adekvatno reaguje. Govore\u0107i o strategijama prevencije razvoja sindroma, mogu\u0107e ih je podeliti na li\u010dne i organizacione strategije za prevladavanje sindroma izgaranja. U tom slu\u010daju, li\u010dne strategije odnose se na poznavanju i podizanju svesti o sopstvenim ose\u0107anjima,edukaciju, bavljenje razli\u010ditim hobijima i aktivnostima van posla, razvijanje posebnih interesovanja i reorganizaciju rada (npr. smanjenje ili preraspodela sati obavljanja stresogenog posla). Sa druge strane, postoje i one strategije koje mogu do\u0107i od strane organizacija u kojima zaposlen i radi. Ove mere odnose se na fleksibilno planiranje posla, podr\u0161ku od strane kolega, stalnu kontinuiranu edukaciju, dobre uslove rada i jasne ciljeve. Kada do izgaranja do\u0111e, potrebno je proceniti sopstvene fizi\u010dke granice i promisliti o prioritetima, kako na poslu tako i u \u017eivotu. Va\u017eno je razmisliti o svom\u00a0 odnosu prema poslu, da li je on zaista na prvom mestu, ili postoji problem u nekoj drugoj \u017eivotnoj oblasti, a prekomerni rad predstavlja beg od tog problema.Va\u017eno je proceniti koji obim posla mo\u017ee da se uradi u okviru radnog vremena, kao \u0161to je bitno i da se vodi ra\u010duna o du\u017eini radnog vremena i prekovremenom radu. Tako\u0111e, va\u017ean aspekt u radnoj sredini jesu i me\u0111uljudski odnosi. Po\u017eeljno je negovati zdrave odnose sa kolegama i pravovremeno re\u0161avati sukobe i nesuglasice.<\/p>\n Ukoliko je do sindroma izgaranja do\u0161lo, usled toga \u0161to raniji znaci nisu prepoznati ili tretirani na adekvatan na\u010din, a osoba ne uspeva da ih prevazi\u0111e, onda je potrebno potra\u017eiti i pomo\u0107 stru\u010dnog lica. Stru\u010dno lice, edukovano za ovu vrstu problema, mo\u017ee na adekvatan na\u010din pru\u017eiti pomo\u0107 osobi da na\u0111e efikasne na\u010dine za prevazila\u017eenje problema i usvoji odgovaraju\u0107e ve\u0161tine za prevenciju nastajanja sli\u010dnih problema u budu\u0107nosti.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dve prijateljice razgovaraju u kafi\u0107u: Coka: Aki, \u0161ta je sa tobom? Delujes mi napeto…je l\u2019 sve u redu? Aki: Ma da, da, sve ok. Coka: Deluje\u0161 mi zami\u0161ljeno… Aki: Ma..umorna sam malo, lo\u0161e spavam u poslednje vreme… Coka: Je l\u2019 se ne\u0161to de\u0161ava? Ne\u0161to te mu\u010di? Aki: Ma iskreno..ne znam…\u010dudno […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":970,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-968","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/968","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=968"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/968\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":982,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/968\/revisions\/982"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/970"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=968"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=968"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=968"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nEmocionalno iscrpljenje karakteri\u0161e nemogu\u0107nost pojedinca da se psiholo\u0161ki i emocionalno investira u onoj meri u kojoj posao to zahteva. Kod zaposlenog se javlja ose\u0107aj istro\u0161enosti, iscrpljenosti prilikom kontakata sa drugim ljudima i smanjenih kapaciteta za interakciju i ulaganje u odnose. Depersonalizacija se odnosi na smanjenje ose\u0107ajnosti i ravnodu\u0161an odnos prema drugima.Ona podrazumeva razvoj specifi\u010dnih stavova i odnosa prema klijentima, kolegama i okolini. Ravnodu\u0161an, neretko i negativan stav, mo\u017ee prerasti u grubo, neosetljivo ili \u010dak neprilagodjeno pona\u0161anje prema osobama u poslovnom okru\u017eenju. Smanjeno li\u010dno postignu\u0107e odnosi se na opadanje ose\u0107aja kompetentnosti i uspe\u0161nih rezultata u radu s ljudima, \u0161to se vremenom mo\u017ee razviti u ekstremnije ose\u0107aje neadekvatnosti i neuspeha. Sve ono \u0161to je za jednu osobu ranije bilo va\u017eno, zna\u010dajno ili je predstavljalo izazov radnog mesta, vremenom postaje neprijatno, neispunjavaju\u0107e i bezna\u010dajno. Tada energija prelazi u iscrpljenost, posve\u0107enost u cinizam, efikasnost u neefikasnost.
\nSimptomi sindroma izgaranja mogu se podeliti u 3 grupe: fizi\u010dki, emocionalni i bihejvioralni, odnosno pona\u0161ajni simptomi. Me\u0111u fizi\u010dkim simptomima najupe\u010datljiviji su zamor, malaksalost, hroni\u010dni fizi\u010dki bolovi, glavobolja, bol u le\u0111ima, stoma\u010dne tegobe. Prisutni su i \u010desti problemi sa spavanjem kao \u0161to je nesanica ili \u010desto bu\u0111enje u toku no\u0107i. Tako\u0111e, dolazi i do naglih promena telesne te\u017eine, promena u apetitu,slabljenja imuniteta. Kao naj\u010de\u0161\u0107i emocionalni simptomi javljaju se ose\u0107aj emocionalne praznine, ose\u0107aj gubitka \u017eivotnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije za odlazak na posao, apatija, izolacija, dosada, ose\u0107aj tuge i bespomo\u0107nosti, do\u017eivljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i samopo\u0161tovanja, ose\u0107aj gubitka snage i ponekad strah od gubitka posla ili pogre\u0161no odabranog zanimanja. \u0160to se ti\u010de promena u pona\u0161anju, odnosno bihejvioralnih simptoma sindroma izgaranja, naj\u010de\u0161\u0107e se ispoljavaju u tome \u0161to osoba postaje razdra\u017eljiva, nervozna, napeta, impulsivna, \u010desto ljuta. Osobe koje\u00a0 se su\u010davaju sa izgaranjem \u010desto, pokazuju emocionalnu krutost, negativan stav prema poslu, ljudima, ulaze u medjuljudske sukobe. Stalne \u017ealbe na posao i porast nezadovoljstva mo\u017ee voditi i do naru\u0161avanja odnosa sa ljudima iz privatnog \u017eivota\/porodica, prijatelji, partner… Neretko osobe po\u010dinju da konzumiraju alkohol ili droge usled nepoznavanja adekvatnih na\u010dina suo\u010davanja sa problemom, a takva pona\u0161anja sama po sebi izazivaju dugoro\u010dne posledice i uti\u010du na celokupni \u017eivot pojedinca.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/o-job-burnout-facebook-1-1-242x300.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/burnout-p-300x300-1-2.jpg\")
<\/p>\n