{"id":995,"date":"2019-01-19T14:12:56","date_gmt":"2019-01-19T13:12:56","guid":{"rendered":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/?p=995"},"modified":"2024-01-19T21:20:29","modified_gmt":"2024-01-19T20:20:29","slug":"ustati-ili-odustati-kako-odrzati-motivaciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/oblasti\/ustati-ili-odustati-kako-odrzati-motivaciju\/","title":{"rendered":"Ustati ili odustati?-Kako odr\u017eati motivaciju?"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

Da li vam se nekada desilo da niste postigli neki cilj koji ste sebi postavili? Koliko puta ste, umesto da uradite ono \u0161to ste isplanirali, samo ostavili to za sutra\u2026pa se onda sutra pretvorilo u prekosutra\u2026a prekosutra se pretvorilo u slede\u0107u nedelju…? Koliko puta ste sebi rekli-nisam ba\u0161 motivisan\/a za rad trenutno, sutra \u0107u imati vi\u0161e motivacije\u2026i \u010dekaju\u0107i dolazak motivacije, nakon odre\u0111enog vremena, zapravo odustali od akcije?<\/p>\n

Bilo da se radi o obavljanju poslovnih obaveza, \u0161kolskih zadataka, ku\u0107nih poslova ili nekih dugih aktivnosti, motivacija je jedan od esencijalnih sastojaka uspeha. To va\u017ei za gotovo svaku sferu na\u0161eg \u017eivota. Naravno, kao \u0161to su mnogi od nas imali prilike da primete, \u010desto nije lako ostati motivisan. Da bi trajalo, potrebno je ulo\u017eiti odre\u0111eni napor.<\/p>\n

Motivacija nije ne\u0161to \u0161to nam je ro\u0111enjem dato, niti se u ljudima nalazi nepresu\u0161an izvor motivacije. Ona nam dolazi i odlazi, a ponekad je uop\u0161te nema. Me\u0111utim, kao \u0161to uspevamo da se motivi\u0161emo u nekim situacijama, tako mo\u017eemo uspeti i da se demotivi\u0161emo, pa i posle toga ponovo motivi\u0161emo. Da, MI<\/em>. Jer ono \u0161to do dovodi do toga nisu doga\u0111aji i situacije sami po sebi, ve\u0107 na\u010din na koji mi mislimo i pristupamo im.<\/p>\n

Odlaganje obaveza i pad motivacije idu ruku pod ruku. Svaki put kada odla\u017eete svoje obaveze, to predstavlja jo\u0161 jedan udarac za motivaciju. Negativne misli o akcijama koje treba preduzeti \u010desto dovode do slede\u0107eg sleda: najpre odlaganje, pa onda opravdavanje sebe, zatim \u017ealjenje sebe i izgubljenog vremena i ideja o tome da kada bismo samo imali jo\u0161 jedan dan, sve bismo postigli\u2026 I da, pre nego \u0161to shvatimo, ve\u0107 smo postali deo za\u010daranog kruga u kome smo preplavljeni anksiozno\u0161\u0107u, stresom i nezadovoljstvom. Od po\u010detne motivisanosti za postizanje svojih ciljeva, kotrljanje u za\u010daranom krugu vodi nas ka provaliji koja se zove demotivisanost. A onda, neretko, ostajemo u provaliji, \u010dekaju\u0107i da motivacija do\u0111e, da nas spasi i vrati natrag-na vrh. I \u0161to vi\u0161e \u010dekamo, provalija postaje ve\u0107a, mi tu\u017eniji\u2026a vreme prolazi i prolazi. A za\u0161to da \u010dekamo?<\/p>\n

Stvari u \u017eivotu, kao \u0161to znamo, ne idu uvek onako kako bismo voleli. Bilo je, bude i bi\u0107e lo\u0161ih dana, kada stvari ne idu onako kako smo zamislili, kada \u0107emo se mo\u017eda osetiti tu\u017eno, biti bez nade i kada \u0107e nam padati na pamet da odustanemo. Na putu do cilja verovatno \u0107e biti ve\u0107ih ili manjih prepreka. U tim vremenima, kada se suo\u010davamo sa preprekama, kada nismo ba\u0161 mnogo zadovoljni stanjem stvari, umesto da dopustimo negativnim mislima da nas obuzmu i preuzmu na\u0161 \u017eivot, mudrije je okrenuti se druga\u010dijem pristupu-prestati sa razmi\u0161ljanjem, o tome \u0161ta je sve lo\u0161e i o\u010dajavanjem povodom toga i usmeriti se na tra\u017eenje re\u0161enja.<\/p>\n

Ponekad, obaveze i ciljevi kojima te\u017eimo mogu izgledati kao jedan preveliki zalogaj, koji ne znamo kako progutati. Toliko nam deluje veliko, da \u010dak iako smo mnogo gladni, odustajemo, jer ne znamo odakle da krenemo, gde prvo da zagrizemo. U ovakvim situacijama, ba\u0161 kao i sa hranom, lak\u0161e \u0107emo se izboriti ako taj veliki zalogaj razlo\u017eimo na zalogaj\u010di\u0107e. Odnosno, ukoliko imamo pred sobom neki veliki zadatak, razlaganje na manje zadatke \u0107e u mnogome olak\u0161ati postizanje cilja, a pritom doprineti ose\u0107aju li\u010dnog postignu\u0107a i odr\u017eanju motivacije.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Neretko, ljudi imaju tendenciju da umanjuju svoje uspehe a uve\u0107avaju neuspehe. Tako, ukoliko postignu ne\u0161to umeju re\u0107i \u2018Pa, nije to ba\u0161 neki uspeh. Sre\u0107a\u2026<\/em>\u2019 a ukoliko ne\u0161to ne uspeju to im deluje kao da im ba\u0161 ni\u0161ta ne ide, da su potpuno neuspe\u0161ni. A za\u0161to? \u010cemu takav na\u010din razmi\u0161ljanja vodi? Kako i biti zadovoljan i ostati motivisan ukoliko neuspehe i velike i male brojimo, a uspehe zaboravljamo? \u010cesto u nameri da ostvarimo velike ciljeve u \u017eivotu, zaboravljamo da proslavimo male pobede na tom putu do krajnjeg cilja. Svako na\u0161e postignu\u0107e je postignu\u0107e-bilo veliko ili malo, i zaslu\u017euje da bude priznato i pohvaljeno. Zato, bi bilo dobro da u svoje navike uvrstite jo\u0161 jednu-radovanje va\u0161im li\u010dnim malim pobedama. Iznenadili biste se koliko ova osobina mo\u017ee doprineti tome da ostanete motivisanji za postizanje svojih ciljeva. Upravo ova mala dostignuc\u0301a umeju da nas podsete zbog \u010dega smo na tom odabranom putu i da nas dovedu korak bli\u017ee ostvarenju vec\u0301ih ciljeva.<\/p>\n

Ponekad, na putu do cilja javlja se jedan drugi vid blokade. Mo\u017ee se desiti da vi nekako veoma \u017eelite da uradite neku odre\u0111enu stvar, ali zapravo, duboko u sebi ne verujete stvarno da to i mo\u017eete.\u00a0 Glas u va\u0161oj glavi pojavi se s vremena na vreme i pita \u2018Za\u0161to uop\u0161te poku\u0161ava\u0161? Ne\u0107e\u0161 ti to uspeti. Nema od toga ni\u0161ta<\/em>\u2026\u2019. I vi mu poverujete. Upla\u0161ite se. Predate se. Gre\u0161ka! Kada se taj glasi\u0107 sumnje javi, uhvatite se u ko\u0161tac sa njim. Ne verujte mu. Prisetite se svojih dosada\u0161njih ciljeva, izazova, postignu\u0107a, perioda kada ste, iako mo\u017eda nije bilo lako i niste verovali da \u0107ete uspeti, postigli ono \u0161to ste \u017eeleli. I recite mu to! I jo\u0161 dodajte-\u2018A uostalom, \u0161ta i ako ne uspe? Poku\u0161a\u0107u, na ovaj na\u010din. Ako ne uspe, poku\u0161a\u0107u druga\u010dije.\u2019<\/em> Jer sve dok se trudimo, ima nade za uspeh. Ako odustanemo nakon pomisli da ne\u0107emo uspeti-\u0161ta dobijamo? Ni\u0161ta. Gubimo \u010dak i \u0161ansu da uspemo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Razlog za demotivisanost neretko mo\u017ee biti uverenje da je do sada ve\u0107 trebalo da se nalazite blizu cilja, a da va\u0161 put ka njemu ide presporo. Usled takvih verovanja, mo\u017ee vam pasti na pamet i odustajanje, jer nestrpljenje raste i postaje vam nepodno\u0161ljiva \u010dinjenica da sve traje tako dugo. Ne dajte da upadnete u zamku nestrpljenja-setite se da je za dobre stvari potrebno vreme.<\/p>\n

Te\u0161ko je ostati motivisan i onda kada postoji strah. Va\u017eno je identifikovati strah koji vas vu\u010de nazad i suprotstaviti mu se na adekvatan na\u010din-ne odlaganjem obaveza, ve\u0107 suo\u010davanjem. Zapitajte se: \u0160ta vas spre\u010dava? \u010cega se to pla\u0161ite? Jednom kada prepoznate i prihvatite svoj strah, mo\u017eete se usmeriti na pravljenje plana akcije i osmi\u0161ljavanje na\u010dina za njegovo prevazila\u017eenje. Ukoliko je pad motivacije povezan sa strahom, kao korisna tehnika u terapiji pokazalo se sistemati\u010dno izlaganje. Terapija izlaganjem zasniva se na teoriji da nas izbegavanje situacija kojih se pla\u0161imo zapravo spre\u010dava da realisti\u010dno sagledamo da li su te situacije zaista tako opasne i ugro\u017eavaju\u0107e kao \u0161to pretpostavljamo.\u00a0 Izla\u017eu\u0107i sebe situacijama koje bismo ina\u010de izbegavali, u\u010dimo da one i nisu tako lo\u0161e kao \u0161to smo pretpostavljali, i mo\u017eemo se u njima sna\u0107i, a na taj\u00a0 se na\u010din zapravo smanjuje i nestaje na\u0161a anksioznost povodom njih.<\/p>\n

Dakle, da biste postigli velike, hrabre ciljeve, bilo bi dobro da nadogradite svoj na\u010din razmi\u0161ljanja novim setom osna\u017eujuc\u0301ih verovanja koja c\u0301e vam obezbediti prihvatanje i uspeha i neuspeha, a samim tim doprineti tome da prepreke gledate kao izazove i umesto da se predate, trudite se da nalazite na\u010dine za njihovo prevazila\u017eenje i dola\u017eenje do cilja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  Da li vam se nekada desilo da niste postigli neki cilj koji ste sebi postavili? Koliko puta ste, umesto da uradite ono \u0161to ste isplanirali, samo ostavili to za sutra\u2026pa se onda sutra pretvorilo u prekosutra\u2026a prekosutra se pretvorilo u slede\u0107u nedelju…? Koliko puta ste sebi rekli-nisam ba\u0161 motivisan\/a […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":999,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[144],"class_list":["post-995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-oblasti","tag-motivacija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=995"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/995\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1001,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/995\/revisions\/1001"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media\/999"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/psihologbeograd.rs\/backup\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}