Šta je to agorafobija?

Miloš* ima 55 godina, živi sam u svom stanu u Beogradu. Nekada je bio u braku i nema dece. Njegovi problemi su nastali pre četiri godine, kada je doživeo simptome napada panike dok se šetao Tašmajdanskim parkom. Pošto su ga ti simptomi veoma iznenadili i bili su mu mnogo zastrašujući, rešio je da se ne šeta više tim parkom. Međutim, narednog dana je doživeo vrtoglavicu, nalete hladnoće i toplote, znoj i snažno lupanje srca dok se šetao Terazijama. Rešio je da više ne ide ni u taj deo grada. Pomislio je da mu nešto ne odgovara u centru Beograda i rešio je da ode do Zemuna, na Gardoš.

Dok se peo do kule, doživeo je identične telesne senzacije. Mislio je da će umreti! Pozvao je taksi da ga hitno odveze do bolnice. Na svim pregledima nisu mogli ništa da pronađu, čak su mu rekli da je veoma dobrog zdravlja. Privremeno smiren, on je krenuo autobusom ka svojoj kući. Dok se vozio, osetio je nervozu, koja je u jednom trenutku dostigla ogroman intenzitet. Ponovo je imao osećaj da će srce da mu iskoči. Pomislio je „Ovo je siguran znak da ću umreti“. Istrčao je na sledećoj stanici i seo da uzme vazduha. Nakon nekoliko minuta, odvezao se taksijem do svog stana.

Narednog dana mu je sama pomisao na izlazak iz kuće bila zastrašujuća. „Ne mogu da preživim još jedan izlazak napolje.  Šta ako umrem?“, rekao je sebi, „Najsigurnije je da ne izlazim iz stana.“. Od prvog napada panike u Tašmajdanskom parku do danas je prošlo četiri godine, a on još uvek nije izašao iz svog stana.

Miloš je doživljavao simptome napada panike i agorafobije – straha od otvorenog prostora. Osoba sa agorafobijom se plaši da će biti daleko od mesta koja su sigurna, ili mesta u kojima se može lako pobeći na sigurno mesto. Agorafobija je često povezana sa strahom od doživljavanja paničnog napada, ili simptoma sličnih panici, kada se osoba udaljava od sigurne baze. Međutim agorafobična ponašanja se mogu povezati sa drugim strahovanjima kao što su socijalna anksioznost ili PTSP-a, gde može predstavljati zaštitno ponašanje da bi se izbeglo socijalno poniženje, ili izbegli okidači koji mogu pokrenuti flešbekove, na primer.

Prema nekim istraživanjima, 1-2% osoba pati od ove fobije. Ukoliko poznajete osobu sa ovim poremećajem, prosledite joj ovaj tekst.

Ovde možete videti simpatičnu Šilu iz serije Shameless kako tumači lik osobe sa agorafobijom

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994