Kako ne brinuti oko novca na Balkanu?

“Ne možeš sprečiti brižne ptice da lete oko tvoje glave. Ali, možeš ih sprečiti da naprave gnezdo u tvojoj kosi” (kineska poslovica)

Možda naslov ovog članka izgleda kao naziv nekog naučnofantastičnog filma, ali ćete čitanjem narednih redova razumeti opravdanost tog naslova. Naime, ovaj članak ne sadrži savete kojim će se brojke na vašem bankovnom računu vrtoglavo podići. Ne, nećete saznati gde se nalazi izgubljeno blago cara Dušana, niti ćete dobiti dojavu za finale lige šampiona.

Ovaj članak ima funkciju skretanja pažnje na odnos koji imate prema novcu. Ukoliko taj odnos karakteriše preterana i nezdrava briga oko finansija, kao i konstantno pravljenje planova i kalkulacija, onda je ovo pravi članak za vas. Takođe, ukoliko imate druge brige koje vas hronično muče, poput toga da li ćete završiti fakultet, da li će vas ostaviti partner, da li ćete izgubiti posao itd., moguće je da su isti mehanizmi korišćeni u tim situacijama. Što bi rekao Balašević „princip je isti, sve su ostalo nijanse“ i, da rezimiramo, ovaj članak će potencijalno pomoći svim osobama koje dugotrajno brinu (i brinu oko toga što brinu).

Negativne posledice brige

Ovaj segment članka ima za cilj motivisanje čitaoca da preuzme konkretne akcije kako ne bi više brinuo o finansijama. Naime, ta preterana briga sa sobom mnogo više negativnih posledica, no pozitivnih, a ilustracija nam može biti istraživanje sprovedeno na studentima u Velikoj Britaniji. U spomenutom istraživanju, 20% studenata je izjavilo da su brige oko novca imale uticaj na njihovo zdravlje. Problemi u vezama zbog briga je prijavilo čak 17%, dok je osam procenata navelo neku drugu oblast života koja je bila narušena. Dakle, navodimo primer jedne od najjačih ekonomija u Evropi. Znamo situaciju na Balkanu i koliko maštamo da imamo barem približne prosečne plate kao ostatak Evrope, ali izgleda da je briga oko novca jedan univerzalan fenomen, koji nije nužno povezan sa objektivnim kvalitetom života. Koje su to sve negativne posledice nezdrave brige?

Protraćeno vreme

Vreme koje se provede u brizi najčešće ne donese nikakvo konstruktivno rešenje niti magično poveća bankovni saldo.

Poremećaj sna

Ukoliko vam je čak i poslednja misao u toku dana vezana za finansije, teško ćete imati miran san. Verovatnije je da će vam trebati više vremena da utonete u san, a ukoliko to uspete – on će biti plitak i isprekidan. Sutradan ćete se probuditi nervozni i loše raspoloženi, a znamo da je to stanje pogodno za javljanje još više negativnih misli i katastrofičnih scenarija u glavi.

Problemi sa zdravljem

Da li ste nekada čuli za psihosomatske bolesti? To su telesne bolesti koje imaju psihički uzrok. Kada se nalazite pod velikim stresom duži period, a to ne obrađujete na valjan način, mogu se javiti – čirevi, glavobolje, tenzije mišića, povišen krvni pritisak, promene na koži itd. Kada prestanu suze, krenu da plaču organi.

Gubitak uživanja u lepim događajima

Ljudi opterećeni oko finansija ne mogu da uživaju ni u objektivno mirnim i lepim dešavanjima. Da li vam se nekad desilo da ste na lepom izletu sa partnerom, decom ili prijateljima, a da vam je u potiljku odzvanjalo „Da li ti imaš novca za ovo sve? Šta ako nakon ovog ne budem imao/la dovoljno za račune?“

Negativan uticaj na veze

Povezano s prethodno rečenim, briga može oštetiti i veze s drugim ljudima. Kada se puno sekiramo oko novca, delujemo distancirano, odsutno, rezervisano, hladno, napeto i umorno (što verovatno i jeste slučaj). Dugoročno to može dovesti do zaključka partnera i prijatelja da prosto niste više zainteresovani za njih i posledičnom prekidu odnosa.

Bihejvioralni problemi

Problemi u ponašanju su poslednja, ali ne i najmanje značajna negativna posledica preterane brige. Naime, znamo da neki ljudi beže od problema tako što preterano jedu (ili suprotnost – premalo), piju alkohol i uzimaju narkotike. Ovi mehanizmi prevladavanja problema su uspešni – ali samo kratkoročno! Dugoročno dovode do ozbiljnih posledica.

Da li je dovoljno argumenata koji idu prilog tome da je preterana briga nezdrava i štetna i da je poželjno promeniti odnos prema novcu? Promenom izbegavamo navedene negativne posledice i dobijamo dosta dobrih – ispunjeniji i zdraviji život, kao i dosta energije i vremena.

Kako protiv brige?

Shvatanje da je briga štetna je prvi korak u promeni. Međutim, ne brinuti o novcu je potpuno novi nivo igre koji se ne postiže tako što će vam neko reći „Nemoj da se brineš oko novca“. Da li ćete prestati da se brinete oko novca kada bih vam otkrio skrivenu lokaciju Dušanovog blaga? Najverovatnije nećete iz prostog razloga što određena grupa ljudi ima tendenciju da brine bez obzira na okolnosti. Prisetite se da li ste isto brinuli kada ste bili bez posla, imali 200 evra ili 2000 evra platu. Paradoks je da jeste, samo što je sadržaj tih briga bio nešto drugačiji. Dakle, ukoliko nije problem u samom novcu, najverovatnije se on nalazi u regiji između čela i temena.

Šta je briga i čemu ona služi?

Korisno je znati da je briga prvenstveno kognitivni (misaoni, saznajni) proces koji se javlja u odnosu na neku opasnost koju predviđamo. Karakteriše ih lanac katastrofičnih misli (koje su dominantno verbalne), a po svojoj prirodi su nametljive i podložne kontroli (iako klijenti često imaju doživljaj da ih ne mogu kontrolisati).

One imaju svrhu preveniranja potencijalne opasnosti i u određenoj meri je to apsolutno tačno! Dakle, u određenoj meri je briga korisna i poželjna, ali svako preterivanje može da dovede do više negativnih nego pozitivnih posledica. Cilj nije potpuna NEbriga, već umereni/optimalni/pomažući stepen brige, ali kako to postići?

Za početak možemo videti kako se određeni obrazac održava.

Možemo primetiti da sve započinje s jednim „Šta ako..?“, u ovom slučaju Šta ako ostanem bez novca? Tada kreće lanac briga koje kod osobe stvara prividni osećaj kontrole nad situacijom i uverenje da nas briga na neki način štiti od javljanja opasnosti. Međutim, u nekom trenutku se kod osobe može javiti i uverenje da je jako loše što toliko brine, što može dovesti i do brige oko same brige.

U moru tih kognitivnih briga, osoba se ne bavi svojim sržnim strahovima, čijim razrešenjem bi nestao i talas brige. Za ljubitelje Game of Thrones-a, brige su koščati mrtvaci kojih ima na hiljade i koji mogu lako da vas preplave, ali oni svi nestaju ubistvom Night King-a – jezgrovnog straha.

Ukoliko se osoba ne bavi svojim sržnim strahovima, niti radi na konstruktivnom rešavanju problema (jer je opterećena svojim brigama), ona ne dolazi u priliku da reši problem. Samim tim, ona ne podiže uverenost u sopstvene sposobnosti rešavanja problema, odosno – osoba ne može da podigne samopouzdanje. Na taj način uverenja o opasnosti opstaju i na svaku sledeću naznaku gubitka novca, ona reaguje strahom i brigom.

Kako izaći iz začaranog kruga brige?

Mnogi ljudi žude za finansijskom sigurnošću. Međutim, istina je da reči „finansijska“ i „sigurnost“ ne mogu stajati čak ni u istoj rečenici. To kažem iz prostog razloga što živimo u svetu verovatnoće i šanse u kojem vam niko ne može dati garanciju za bilo šta (osim da ćete umreti… Dobro, i da se rodite goli). Sve drugo su samo prividi garancije, sigurnosti i kontrole. Mi sebe ubeđujemo da je nešto izvesno, a nešto ne, te živimo u svom tankom „sigurnom“ mehuru.

Svet je neizvestan i takav je oduvek bio. Međutim, neko doživljava to na jedan katastrofičan način, dok drugi su takvo stanje prihvatili. Šta mislite, kome je gore? Ukratko, garancija ne postoji i sve dok budete mislili da ćete biti srećni kada dobijete garanciju – bićete nesrećni. Ovaj univerzum je surov i savršeno ga ne zanima šta vama treba. Da li je garancija poželjna? O da, apsolutno je poželjna i bilo bi veoma lepo kada bismo je imali! Međutim, da li svaka naša želja mora da se ispuni? Pa i ne baš. Kada bismo rigidno očekivali od univerzuma da nam pruži garanciju, to bi bilo kao kada bismo imali rigidna krila na avionu. Ukoliko želimo da visoko i lepo letimo, na prvi jači vetar će nam se krila raspasti – jer nisu fleksibilna. Rigidna krila pucaju jer ne mogu da istrpe udare! Zato ćemo biti fleksibilni i po pitanju garancije za novcem. Divna je stvar imati garanciju za dovoljnom količinom novca, ali ne moramo da je imamo!

Kada imamo ovakav stav, suočavamo se sa našim ključnim strahovima, više rizikujemo, savladavamo probleme i paradoksalno – imamo više novca na računu.

Ovo je jedna ogromna tema o kojoj se može napisati čitava knjiga. U narednom članku ćemo nabrojati još nekoliko tehnika kako sprečiti brige oko novca.

532

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k