Kako da prihvatimo realnost?

 

Realnost u kojoj živimo je vrlo često teška i neprijatna. Svakodnevno doživljavamo razne frustracije, neuspevamo da ostvarimo ciljeve, ljudi nas ne tretiraju onako kako ne bismo želeli, ne uspevamo da nađemo adekvatnog partnera, ne nalazimo ni približno savršena rešenja za životne poteškoće sa kojima se suočavamo i slično… Svet u kojem živimo, jednostavno nije savršeno mesto i nije tu da bi udovoljavao nama i našim potrebama ili htenjima…

Ali ipak, pored svega navedenog, mi ne moramo da se osećamo očajno ili depresivno. Nije realnost ta koja direktno izaziva ova disfunkcionalna osećanja. Verovatno se sada pitate šta onda dovodi do ovakvih emocionalnih posledica? Dovodi privrženost nefleksibilnom i nerealističnom načinu razmišljanja kao što je: “Život i drugi ljudi moraju biti bolji nego što jesu i trgično je ukoliko ne možete da nađete dovoljno dobro rešenje za životne poteškoće koje imate”.

U daljem tekstu ćemo preispitati ovaj način mišljenja i videti zašto je on štetan za nas.

  1. Ne postoji nikakav razlog zbog kojeg bi drugi ljudi morali da se ponašaju bolje nego što se ponašaju, čak i ako je njihovo ponašanje zaista loše. Međutim, ljudi uglavnom misle na sledeći način: “S obzirom na to da mi se ne dopada način na koji se ljudi ponašaju, oni onda ne bi ni smeli tako da se ponašaju.” Takođe, i ako vam se ne dopada kako teče vaš život i ono što vam se dešava, ti događaji se ipak dešavaju i smeju da se dešavaju. Dakle, važno je da shvatite da se realnost ne menja u skladu sa vašim željama i potrebama.
  2. Činjenica da se drugi ljudi ne ponašaju onako kako očekujete ne mora biti toliko loša po vas, osim ako sami od toga ne napravite katastrofu. Ukoliko vam vaš partner ne pruža dovoljno pažnje, možete osetiti da vam to ne prija, ali vas neće previše uznemiriti. Osim ako, sami sebi ne proizvedete to uznemirenje niskom tolerancijom na frustraciju. Takođe, ukoliko vam se dešavaju loše stvari (izgubili ste posao, partnera…) prirodno je da se nećete osećati dobro, ali ćete se osećati još gore ukoliko sebi počnete da govorite: „Ovo ne bi smelo da se dešava i ja to ne mogu da podnesem.“
  3. Zamislimo da vam u životu zaista loše ide i da se vi konstantno nervirate zbog svega što vam se dešava. Da li stvarno mislite da vam nerviranje pomaže? Što se više nervirate to vam je šansa da popravite ono što ne valja manja. Npr. Ukoliko ste imali konflikt sa partnerom jer vam ne pruža dovoljno pažnje, vaš izliv besa može samo dovesti do toga da partner krene da se brani, pravda ili krene vas da optužuje za nešto što njemu smeta. Dakle, šanse da promeni svoje ponašanje postaju minimalne i tenzija među vama samo raste.
  4. Epiktet je davno rekao da ono nad čim mi veći deo vremena imamo kontrolu jesu naše ponašanje i naše reakcije, ali da nemamo takvu moć i kontrolu nad ponašanjem druge osobe. Dakle, ukoliko vam se desi da se uznemirite zbog tuđeg ponašanja prema vama ili generalno, to znači da se uznemiravate oko nečega što je van vaše kontrole. Važno je upamtiti da su drugi ljudi nezavisna bića i da imaju pravo da se ponašaju kako žele, čak i ako se to nama ne dopada.
  5. Uznemiravanje povodom tuđeg ponašanja i reakcija, vrlo često nas udaljava od onoga čime bi trebali da se bavimo, a to je naše ponašanje i naše reakcije. Ukoliko pažljivo pravilno negujete svoju „emocionalnu baštu”, ni najveće oluje vas ne mogu srušiti, a dodatno je i to da ćete tada zapravo moći da utičete na to da se ljudi i život promene na bolje. Sa druge strane, preterano opeterećivanje oko onoga što se dešava spolja i nad čim nemate kontrolu će vas iscrpeti i ostaviti vam malo prostora za bavljenje sobom i svojom „emocionalnom baštom“.
  6. Ne postoji savršeno i potpuno ispravno rešenje za probleme koje imate jer je malo toga u životu crno-belo, mi uglavnom živimo u svetu nijansi. Međutim ukoliko od sebe zahtevate da pronađete idealno rešenje, može vam se desiti da previdite neko koje je dovoljno dobro i sasvim zadovoljavajuće.
  7. Ako na sve ovo dodate i to da bi bilo katastrofalno da ne nađete savršeno i ispravno rešenje za svoj problem, onda se osećate anksiozno. Pritom ćete zbog takvog stanja lošije procenjivati, stvarati sebi šansu da zapravo ne odaberete zadovoljavajuće rešenje. Na kraju, možete sebi jako zamerati ukoliko se ispostavi da ste napravili grešku. Međutim, ukoliko prihvatate mogućnost da ne odaberete pravo rešenje i napravite grešku, lakše ćete je podneti ukoliko se ona desi i moći ćete nešto iz nje da naučite.
  8. Perfekcionizam kao životna filozofija je vrlo često jako odmažuća. Čak i da ste se približili nekom savršenstvu, jako ste uspešni u poslu, imate pored sebe osobu koja vam odgovara, imate odane prijatelje itd. nikada zapravo nećete moći da dostignete svoje perfekcionističke ciljeve. A zašto je to tako? Zato što je svet nesavršeno mesto, prepuno pogrešivih ljudskih bića, neizvesnosti… Čak i ako uspete da u nekom trenutku dostignete savršenstvo, šanse da tu i ostanete su vam nikakve. Zašto? Zato što život nije statičan, već promenljiv. I na kraju dopalo vam se ovo ili ne, predlažem vam da prihvatite realnost i život onakvim kakav jeste -promenljiv i pun nesavršenosti- jer ćete u suprotnom morati da se suočite sa anksioznošću i očajanjem.

 

 

317

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k