Šta je to post-traumatski stresni poremećaj?

Aleksandar* ima 25 godina. Zaposlen je kao kasir u jednom lokalnom marketu. Jedna subotnja noć je delovala sasvim obično. On je završavao svoju smenu i spremao se da prebroji dnevni pazar. Međutim, začuo je vrisak žene koja je bila u neposrednoj blizini.“Bože, ima pištolj!“,uplašeno je konstatovao jedan stariji gospodin. Aleksandar je pokušavao da shvati šta se oko njega dešava, dok su ljudi oko njega trčali i sklanjali se iza rafova. Video je da jedan mladić preti pištoljem i traži sav novac iz kase. Ubrzo je došao do njegove kase i rekao mu je da brzo preda novac, inače će ga na licu mesta ubiti. Aleksandrovo telo se treslo i tek iz trećeg pokušaja je uspeo da otvori kasu i preda novac čoveku koji je držao pištolj. Ova trauma je na njega ostavila posledice. Šest meseci kasnije i dalje je imao noćne more u vezi sa ovim događajem, čak je u budnom stanju doživljavao kratke flešbekove ubistva. Biio je u konstantnom stanju fizičke napetosti, tako da se trzao na najmanji zvuk. Sve što je zvučalo kao pucanj aktiviralo bi paničnu reakciju i flešbekove. Nije bio u stanju da prođe pored prodavnice gde se pucnjava desila, a nedavno je počeo da izbegava sve supermarkete – aktivirali su mu mnoga sećanja.

Aleksandar je doživljavao simptome post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP). U ovom poremećaju brige se fokusiraju na trajni osećaj opasnosti, iako se mogu javiti i gađenje, stid i bes. Klijenti sa PTSP-om obično se mogu detaljno prisetiti odlomaka jednog traumatskog događaja, ili više njih, ali je celokupna slika nepotpuna ili ispreturana. Traumantsko sećanje, koje je uobičajeno i zastrašujuće, jeste veoma živ flešbek koji može delovati kao ponovno doživljavanje traumatskog događaja, ali osobe sa PTSP-om takođe mogu imati noćne more i druga manje živa prisećanja. Najčešće se osoba izbori sa ovim neprijatnim scenama tako što  izbegava okidače koji pokreću ova sećanja.

Nedavna istraživanja pokazuju da je veća izloženost traumama u siromašnijim zemljama. Međutim, učestalost PTSP-a je slična od zemlje do zemlje, ali je primetna veća zastupljenost u posleratnim zemljama. Zbog toga ne čudi što je ovo bio jedan od najzastupljenijih poremećaja u ovom regionu nakon ratova devedesetih. Spomenute studije sugerišu i da svaka pedeseta osoba razvije ovu vrstu poremećaja. Uobičajen tretman podrazumeva izlaganje okidačima koji izazivaju strah. Sa našim Aleksandrom bi se prvo u imaginaciji (u glavi), a nakon toga bi se in vivo (uživo) odlazilo do supermarketa.

Kako PTSP utiče na mozak, telo i emocije možete videti na sledećem videu.

*Slučaj je izmišljen za potrebe edukacije o ovom poremećaju

364

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k