Razumevanje nezdrave anksioznosti i brige

Osećanje anksioznosti je univerzalno osećanje i doživljavaju ga svi ljudi u manjem ili većem intenzitetu. Ono je u prošlosti imalo adaptivnu funkciju, štitilo nas je od opasnosti i omogućavalo preživljavanje. To što osećate anksioznost pokazuje da ste u određenom smislu zdravi, odnosno da nemate psihopatske crte.

Pretežno se javlja u okviru anksiozno/depresivnih poremećaja, ali i kod ljudi sa dijagnozom poremećaja ličnosti. Cilj psihoterapije nije da naučimo klijente da ne brinu, već da osećaju funkcionalnije emocije poput zdrave brige koja nam pomaže da se pripremimo za negativne događaje, racionalno mislimo o njima i idemo u pravcu ostvarivanja naših ciljeva.

Razumevanje anksioznosti

Da biste mogli da se oslobodite neprijatnog osećanja anksioznosti neophodno je da razumete kako ona nastaje i šta je održava. Ovo osećanje ima adaptivnu funkciju i omogućilo nam je opstanak, ono nas priprema za nadolazeću opasnost. S druge strane, ukoliko se javlja učestalo i ukoliko je jakog intenziteta ono je ometajuće, uvodi nas u disfunkcionalna ponašanja i ometa nas u ostvarivanju ciljeva. Kada osećamo anksioznost imamo tendenciju da mislimo na iracionalan način i preuveličavamo pretnju, ali i negativne posledice nekog događaja. Postoje dve vrste anksioznosti: ego-anksioznost i diskomfor anksioznost. Prva se odnosi na strah od situacija koje mogu narušiti našu sliku o sebi, a druga se odnosi na našu procenu da nećemo imati kapacitet da se nosimo sa određenom situacijom.

Tipične situacije u kojima osećamo anksioznost su:

Socijalne situacije:

-Strah da ćemo u socijalnoj situaciji izgledati neadekvatno (npr. rekli smo nešto glupo, nismo znali šta da kažemo…)

-Strah da će ljudi negativno reagovati na nas (npr. nisu odobrili neki naš postupak, stav…)

Zdravstvena anksioznost:

Briga za zdravstveno stanje, nesigurnost oko toga da li simptomi koje osećamo nisu znak ozbiljne bolesti.

Generalizovana anksioznost:

Briga vezana za različite oblasti života i doživljaj da nismo bezbedni i da stvari mogu lako izmaći kontroli.

Strah od javnog nastupa:

Strah da ćemo imati loš javni nastup, zbuniti se tokom izlaganja ili postati vidljivo uplašeni (drhtanje glasa, ruku) i negativna ocena od strane publike.

Testovna anksioznost:

Strah da ćemo loše uraditi test i da ćemo se zbuniti i blokirati.

Sada kada malo bolje razumemo kada se anksiznost javlja, možemo da pređemo na sledeći korak, a to je kako održavamo ovo osećanje. Naime, terapija koju zastupam ističe da nas sami događaji ne uvode u nezdrava osećanja, već da i mi sami imamo udela u tome. Naš udeo su misli, odnosno iracionalna uverenja koja imamo o nekom događaju. Npr. Morao/la bih ostaviti dobar utisak na kolege sa posla. Ukoliko ovako mislimo, osećaćemo anksioznost, međutim ukoliko ovo MORAO/LA BIH zamenimo sa BILO BI LEPO da ostavim dobar utisak na kolege, ALI NE MORAM, onda ćemo osećati samo tremu koja je funkcionalnija i neće nas ometati u ostvarivanju naših ciljeva. Dakle, pre ćete ostaviti dobar utisak ukoliko ne mučite sebe MORANJIMA, nego li ako to činite.

Резултат слика за Stock photography

Stalno brinuti je isto kao stalno držati otvoren kišobran i čekati da padne kiša.

Kako bi se još bolje upoznali sa ovim nezdravim osećanjem navešću neke kognitivne (misaone) i bihejvioralne (ponašajne) posledice ove nezdrave emocije.

Kognitivne (misaone) posledice:

 Preuveličavanje pretnje

-Preuveličavate mogućnost da se desi ono čega se bojite.

-Potcenjujete svoje kapacitete da se nosite sa pretnjom.

-Neprestano razmišljate o negativnom događaju.

-Pretnja u vašoj glavi izgleda još veća nego što je to u realnosti.

-Preuveličavate negativne posledice pretnje i umanjujete pozitivne posledice.

-Mislite na nekonstruktivan način, razmišljanje vam ne pomaže da rešite problem.

Zaštitno razmišljanje (razmišljanje kojim stvaramo prividni osećaj sigurnosti, a zapravo na ovaj način održavamo problem) 

Izbegavanje razmišljanja o pretnji.

-Ubeđivanje sebe da pretnja nije realna i da sve to samo umislili.

-Ubeđujete sebe da je pretnja beznačajna i da su njene posledice beznačajne.

-Nastojite da se distraktujete od pretnje zamišljajući nešto lepo i nešto što vas opušta.

-Nastojite da umanjite mogućnost da se pretnja desi.

-Zamišljate kako se nosite sa pretnjom na maestralan način.

-Pokušavate da nadomestite svoj osećaj ranjivosti fantazijama da izlazite na kraj sa još većom pretnjom.

Kao što možete da vidite i jedan i drugi način razmišljanja nije realističan i prateći njega nismo u stanju da ralno sagledamo situaciju i da se sa njom adekvatno nosimo.

Bihejvioralne posledice:

Izbegavate situacije kojih se bojite

-Pokušavate da neutralizujete pretnju (npr. fini ste prema ljudima kojih se bojite).

-Pokušavate da se udaljite od pretnje tako što se bavite nekim drugim aktivnostima.

-Proveravate da li je pretnja prestala da postoji ili je postala beznačajna.

-Tražite razuveravanje od drugih da je pretnja beznačajna.

-Tražite pomoć od drugih u slučaju da se pretnja desi.

-Nastojite da umanjite mogućnost da se pretnja desi ili se pripremate da se suočite sa njom.

Na kraju možemo videti da nas ovo osećanje uvodi jedan disfunkcionalan način mišljenja u koji ili minimiziramo ili preuveličavamo pretnju, onemogućava racionalnu procenu situacije i pretnje i posledično nas uvodi u ponašanja koja nisu konstruktivna (izbegavanje/izlaganje još većim pretnjama) i koja nisu cilju usmerena. Važno je napomenuti da anksiozan čovek živi budućnost, a zanemarije i nije prisutan u sadašnjosti. Ovo je još jedna od negativnih posledica ovog osećanja koja bitno narušava kvalitet života i osećaj dobrobiti. Meša Selimović je jednom rekao: “Plaši se ovna, plaši se g*vna, pa kad ćeš živeti?“

Fenomenalna ilustracija ovog članka je i lik Fear iz animiranog filma Inside out.

498

One Comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k