Šta je to generalizovani anksiozni poremećaj?
Konstantin* ima 49 godina, razveden je i ima ćerku koja je trenutno na fakultetu. Živi sam i predaje biologiju u jednoj srednjoj školi u Užicu. Doživljava visok nivo brige i strepnje koja se ponekad približava osećanju panike, fizičke napetosti i gubitka daha. On se budi sa osećanjem straha i opisuje da brine o svemu: jedna briga izgleda da se stapa sa sledećom. Brine o ćerkinom zdravlju i akademskom uspehu, o finansijama, da li će biti višak na poslu i neće uspeti da otplati kredit, kao i o svom sopstvenom zdravlju. Teško mu je da donosi odluke na poslu i često traži razuveravanje od kolega. Plaši se da će ga briga dovesti do „mentalnog sloma“. Izbegava da gleda vesti i da čita novine, posebno stvari koje imaju veze sa zdravljem i finansijama, da bi sprečio sebe da time postane opsednut.
Konstantin doživljava simptome generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP). Osobe koje pate od GAP-a tipično su opsednute „Šta ako…“ brigama, koje prožimaju mnoge aspekte njihovih života: „Šta ako promašim skretanje?“, „Šta ako ne mogu da odgovorim na pitanje?“, „Šta ako mi se dete povredi?“. Briga je glavna kognitivna karakteristika, a nije neobično da osobe sa GAP-om brinu povodom svojih briga, misleći da će poludeti. Sa druge strane, neki klijenti pripisuju ovakvoj zabrinutosti pozitivne stvari, kao što su: „To što brinem znači da ću biti dobro pripremljen“. Međutim briga podriva rešavanje problema tako da klijenti sa GAP-om ne ovladavaju dobro izazovima. Oni takođe ne podnose neizvesnost, tako da se upuštaju u raznolika ponašanja kojima je cilj razuveravanje.
Osobe sklone brizi smatraju neizvesne/nejasne situacije izuzetno stresnim/nepodnošljivim. Veruju da će briga da im pomogne da spreče da se ovi događaji dese ili da rukuju njima ako se dese. Briga, zajedno sa pratećim osećanje anksioznosti, vodi negativnoj orijentaciji na probleme (npr. nedostatku poverenja u kapacitet za rešavanje problema i sl.) i kognitivnom izbegavanju (npr. nasilno pokušavaju da izbace nepoželjne misli iz glave) koji nadalje održavaju brigu.
*Slučaj je izmišljen za potrebe edukacije o ovom poremećaju
Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86). Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994
One Comment
Pingback: