Šta je to panični poremećaj?

Marko* je prolazio kroz buran period života. U ispitnom roku nije dao nijedan ispit, iako se mnogo trudio da sve nauči. Pored toga je imao i problema sa devojkom koja nije imala razumevanja za njegovu odsutnost tokom spremanja ispita. Na sve to, Marko je saznao da mu je ostalo još 3000 dinara u džepu i da roditelji još 10 dana ne mogu da mu pošalju novac.

Shvatio je da mu je bolje da se ne nervira i uzme sebi mali odmor od obaveza. Rešio je da se vidi sa prijateljima koje nije video duži period. Dogovorio je da se vidi sa drugaricom na drugom kraju grada. Kada je ušao u autobus, imao je senzacije koje ranije nije doživljavao. Osetio je kako nema vazduha, da mu telo podrhtava, kako gubi tlo pod nogama. Pomislio je kako će se ugušiti i kako hitno mora da pobegne iz autobusa! Kada je izašao iz autobusa, seo je na pločnik dok nije procenio da ima dovoljno vazduha. Nakon toga mu je sama pomisao da uđe u autobus bila zastrašujuća. Često mu je prolazilo kroz glavu – „Šta ako ponovo doživim onu scenu i umrem u autobusu?“. Marko je postepeno izbegavao sve situacije sa puno ljudi i one u kojima je otežan „bezbedan izlaz“.

Marko je u autobusu doživeo nešto što se zove panični napad. Panični napad je tumačenje telesnih senzacija koje su inače sasvim normalne na jedan katastrofičan način. Naime, Marko je blago stezanje u grudima interpretirao kao da će se ugušiti i umreti. To je dovelo do ogromnog straha u situaciji u kojoj pretnja objektivno nije ni postojala. On je zatim i razvio strah od straha, odnosno, plašio se svakog narednog paničnog napada i gledao je da ga što više izbegne. To povišeno stanje straha ga je guralo na ivicu provalije, odnosno, dovodilo ga je do ivice da doživi novi panični napad. U situacijama kada bi doživljavao napad, preduzimao je akcije za koje je pogrešno mislio da će ga spasiti od gušenja. Tada bi izleteo iz busa i seo na pločnik, misleći da ga je upravo to spasilo da ne umre. Marko nije znao da je na taj način samo održavao svoj panični poremećaj.

*Slučaj je izmišljen za potrebe edukacije o ovom poremećaju

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994