Briga o sebi ili “samonega”

Kada se spomene reč “briga” obično nas asocira na brigu o nečemu (ekonomska kriza, rat, ekologija…) ili za nekoga (dete, suprug, supruga, prijatelj, rođak…). Ljudi često spominju da se brinu o nekom faktoru spolja ili o nekoj drugoj osobi koja je iz nekog razloga predmet njihove brige.

Svi mi ponekada brinemo da li će ekonomska situacija biti dobra, da li će prestati rat, završiti se pandemija ili da li će naše dete biti dobro u školi, da li će ozdraviti, da li će neki rođak uspeti da se izbori sa teškom bolešću… Kada sretnemo prijatelje ili poznanike, obično popričamo o brigama koje se tiču navedenih stvari.

Postavlja se pitanje kako bi to izgledalo da na mesto svih ovih situacija ili drugih osoba, stavite sebe. Kada sretnete nekog starog poznanika, a on/a vas pita “Kako si?” i vi mu odgovorite: “Pa eto, jako sam zabrinut/a za sebe, nigde ne izlazim, ne čitam, samo radim, premoren/a sam itd. Trebala/o bih da odem u spa centar ili na neki koncert da se bolje osećam.” Da li većina ljudi očekuje ovakav odgovor? Da li izbegavate ovakav odgovor jer se plašite da ste sebični ili egocentrični ako ste sebi na prvom mestu?

Zašto je briga o sebi važna i šta znači negovati sebe?

Briga o sebi je važna kako bismo se osećali dobro (naspavano, sito, odmorno…) pre svega i kako bismo mogli da budemo zadovoljni i produktivni u svom svakodnevnom životu. Ključ brige o sebi je zadovoljavanje sopstvenih potreba, od bazičnih (fizioloških) do krajnjeg samoostvarenja u profesionalnom, duhovnom, kreativnom…smislu.

Kada bismo na dnevnom nivou postavili sebi pitanje da li sam i koliko sam danas dobro na skali od 1-10, imali bismo veću svest o tome koje potrebe nisu zadovoljene i u kom smislu trebamo da se pobrinemo za sebe. Takođe, briga o sebi je važna ako želimo da se i drugi ljudi pored nas osećaju dobro. Postavlja se pitanje koliko kapaciteta imate za druge (supruga, dete, roditelje, prijatelje…) i da li ćete moći da provedete kvalitetno vreme ili da pružite adekvatnu podršku ako je potrebno.

Frustracija usled nedostatka brige o sebi i usled nezadovoljenih prirodnih potreba dovodi do “pregorevanja” nakon čega više niste sposobni da nadoknadite stvari na jednostavan način već se morate ozbiljnije posvetiti sebi (otići po savet, kod doktora, na bolovanje, duži odmor I sl.).

Kako da negujem sebe?

Postoje stvari na koje ne možete da utičete ili da ih promenite. Neke od tih stvari mogu biti stres na poslu, problemi sa partnerom, zdravstveni problemi i slično. To su spoljašnje situacije i stresori koji mogu u manjoj ili većoj meri da utiču na vas i vaš organizam. Ključ je u svesnosti da od vas zavisi kako ćete na to reagovati. Ako su neke situacije same po sebi stresne to ne znači nužno da vi zbog njih morate biti u prekomernom stresu. Otpornost na stres u velikoj meri zavisi od toga kakvu smo bazu stvorili kod sebe time što smo negovali sebe i svakodnevno se brinuli o svojim prirodnim potrebama. Kapacitet za tu otpornost a samim tim i kapacitet da racionalnije (hladnije glave) rešavamo probleme, zavisi od našeg zdravstvenog stanja (fizičkog i mentalnog), od našeg pogleda na život, emotivne i socijalne baze koju smo stvorili…

Redovna i izbalansirana ishrana, fizička aktivnost, relaksacija, meditacija, zabava, dovoljno odmora, provođenje vremena sa dragim osobama Ili sa porodicom kao i mnogi dugo jesu način na koji možete negujete sebe. Rezultat je osećaj bolje energije i veće fizičke snage, manja opterećenost problemima, fokusiranost, relaksiranost, veća sigurnost i motivisanost. Uživaćete veće samopoštovanje jer ste zadovoljni sobom i poštovanje drugih jer će dobiti onu bolju verziju vas. 🙂

139

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.