Briga o sebi ili “samonega”

Kada se spomene reč “briga” obično nas asocira na brigu o nečemu (ekonomska kriza, rat, ekologija…) ili za nekoga (dete, suprug, supruga, prijatelj, rođak…). Ljudi često spominju da se brinu o nekom faktoru spolja ili o nekoj drugoj osobi koja je iz nekog razloga predmet njihove brige.

Svi mi ponekada brinemo da li će ekonomska situacija biti dobra, da li će prestati rat, završiti se pandemija ili da li će naše dete biti dobro u školi, da li će ozdraviti, da li će neki rođak uspeti da se izbori sa teškom bolešću… Kada sretnemo prijatelje ili poznanike, obično popričamo o brigama koje se tiču navedenih stvari.

Postavlja se pitanje kako bi to izgledalo da na mesto svih ovih situacija ili drugih osoba, stavite sebe. Kada sretnete nekog starog poznanika, a on/a vas pita “Kako si?” i vi mu odgovorite: “Pa eto, jako sam zabrinut/a za sebe, nigde ne izlazim, ne čitam, samo radim, premoren/a sam itd. Trebala/o bih da odem u spa centar ili na neki koncert da se bolje osećam.” Da li većina ljudi očekuje ovakav odgovor? Da li izbegavate ovakav odgovor jer se plašite da ste sebični ili egocentrični ako ste sebi na prvom mestu?

Zašto je briga o sebi važna i šta znači negovati sebe?

Briga o sebi je važna kako bismo se osećali dobro (naspavano, sito, odmorno…) pre svega i kako bismo mogli da budemo zadovoljni i produktivni u svom svakodnevnom životu. Ključ brige o sebi je zadovoljavanje sopstvenih potreba, od bazičnih (fizioloških) do krajnjeg samoostvarenja u profesionalnom, duhovnom, kreativnom…smislu.

Kada bismo na dnevnom nivou postavili sebi pitanje da li sam i koliko sam danas dobro na skali od 1-10, imali bismo veću svest o tome koje potrebe nisu zadovoljene i u kom smislu trebamo da se pobrinemo za sebe. Takođe, briga o sebi je važna ako želimo da se i drugi ljudi pored nas osećaju dobro. Postavlja se pitanje koliko kapaciteta imate za druge (supruga, dete, roditelje, prijatelje…) i da li ćete moći da provedete kvalitetno vreme ili da pružite adekvatnu podršku ako je potrebno.

Frustracija usled nedostatka brige o sebi i usled nezadovoljenih prirodnih potreba dovodi do “pregorevanja” nakon čega više niste sposobni da nadoknadite stvari na jednostavan način već se morate ozbiljnije posvetiti sebi (otići po savet, kod doktora, na bolovanje, duži odmor I sl.).

Kako da negujem sebe?

Postoje stvari na koje ne možete da utičete ili da ih promenite. Neke od tih stvari mogu biti stres na poslu, problemi sa partnerom, zdravstveni problemi i slično. To su spoljašnje situacije i stresori koji mogu u manjoj ili većoj meri da utiču na vas i vaš organizam. Ključ je u svesnosti da od vas zavisi kako ćete na to reagovati. Ako su neke situacije same po sebi stresne to ne znači nužno da vi zbog njih morate biti u prekomernom stresu. Otpornost na stres u velikoj meri zavisi od toga kakvu smo bazu stvorili kod sebe time što smo negovali sebe i svakodnevno se brinuli o svojim prirodnim potrebama. Kapacitet za tu otpornost a samim tim i kapacitet da racionalnije (hladnije glave) rešavamo probleme, zavisi od našeg zdravstvenog stanja (fizičkog i mentalnog), od našeg pogleda na život, emotivne i socijalne baze koju smo stvorili…

Redovna i izbalansirana ishrana, fizička aktivnost, relaksacija, meditacija, zabava, dovoljno odmora, provođenje vremena sa dragim osobama Ili sa porodicom kao i mnogi dugo jesu način na koji možete negujete sebe. Rezultat je osećaj bolje energije i veće fizičke snage, manja opterećenost problemima, fokusiranost, relaksiranost, veća sigurnost i motivisanost. Uživaćete veće samopoštovanje jer ste zadovoljni sobom i poštovanje drugih jer će dobiti onu bolju verziju vas. 🙂

Nataša Stojanović dipl. soc. rad. i psihoterapeut pod supervizijom

Diplomirala sam na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2014)

Nakon studija sam godinu dana stažirala u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu i položila
državni ispit za saradnika u zdravstvu (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije). U isto vreme sam stekla
licencu socijalnog radnika za obavljanje osnovnih stručnih poslova (Komora socijalne zaštite u Republici
Srbiji).
U ovoj ustanovi sam radila, u vidu grupnog socioterapijskog rada, sa korisnicima koji su zavisni od psihoaktivnih supstanci i alkohola, sa osobama koje su zavisne od kockanja, interneta . Učestvovala sam u prijemu pacijenata u ustanovu, u prikupljanju socioanamnestičkih podataka kao i u izradi socijalne anamneze. Imam bogato iskustvo rada u multidisciplinarnom timu i edukaciju iz oblasti bolesti zavisnosti.

Po završetku pripravničkog staža, upisala sam edukaciju za psihoterapeuta iz oblasti transakcione analize. Tokom edukacije stekla sam značajan broj sati ličnog individualnog i grupnog rada, rada sa klijentima, kao i supervizijskog rada.

Za vreme edukacije, volontirala sam u nekoliko udruženja koja se bave pružanjem psihoterapijske podrške.

Od 2016. do 2018. godine bila sam zaposlena u državnoj upravi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u Vladi Republike Srbije gde sam stekla veliko iskustvo u komunikaciji sa ljudima iz različitih kultura, u funkcionisanju državnog sistema, administrativno iskustvo, organizaciji posla, funkcionisanju sistema i kolektiva.

Nakon toga sam angažovana u privatnom sektoru gde se bavim administracijom u firmi i ljudskim resursima. Posedujem iskustvo rada u kompanijskom okruženju.

Radim sa klijentima volonterski od 2017. godine a godinu dana kasnije počinjem privatnu praksu. U ovoj oblasti sam pohađala brojne radionice i obuke (asertivna komunikacija, emocionalna
pismenost, partnerski odnosi, farmakoterapija, radionica iz integrativne TA i Core energy development pristupa, lečenje psihoza pomoću TA – Ravi Velč…).

Učestvovala sam u devetom kongresu psihoterapeuta Srbije (2019) koji nosi naziv “Sloboda i psihoterapija”. U praksi sam se najviše susretala sa problemom porodičnog nasilja, problemima u partnerskim odnosima, anksioznih stanja, graničnog poremećaja ličnosti, sindroma pregorevanja na poslu, depresije i gubitka bliske osobe.

Kada radim sa klijentom, važno mi je da pre svega uspostavim odnos poverenja, podrške i sigurnosti.
Koristim principe transakcione analize a služim se i tehnikama drugih teorija u psihoterapiji. Terapijski rad baziram na ugovoru o željenoj promeni koju definišem zajedno sa klijentom.

Kontakt telefon: +381653977973

Kontakt e-mail: ta.savetovanje@gmail.com