Čemu treba težiti sreći ili zadovoljstvu?

Sreća ili radost spada u primarne emocije, što znači da su to emocije koje se javljaju rano u životu, izazivaju ih relativno jednostavne situacije i lako se prepoznaju po izrazu lica. Ovo osećanje se obično doživljava kada ostvarimo neki za nas važan cilj ili kada neko ko je nama važan ostvari neki značajan cilj.

Osećanje sreće je specifično po tome što nas preplavi prijatnim doživljajem i mislima i uverenjima da smo mi, život ili ljudi oko nas predivni. Postavlja se pitanje da li je ovakva procena nas samih, drugih ljudi i života racionalna? Mogli bismo reći da NIJE! Čini se da osećanje sreće sa sobom nosi jedan iracionalan način razmišljanja, preterano pozitivan i optimističan. Izgleda kao da u momentima sreće nosimo ružičaste naočare i kroz njih posmatramo sebe, druge i svet oko sebe.

Nažalost osećanje sreće kratko traje i mi vrlo brzo odlažemo ružičaste naočare, vraćamo se u realnost, a ono što nam ostaje jeste žal i želja da ponovo proživimo ovo iskustvo.

Mnogi ljudi odustvo sreće doživljavaju kao prazninu, postavljaju sebi pitanja o smislu života i vrlo često se osećaju depresivno. Ovo se dešava jer ljudi iz prevelike želje da budu srećni skoče na zahtev i misle da apsolutno moraju voditi jedan srećan život, kao i to da im je sreća neophodna.

Pošto je sreća primamljiva i vrlo prijatna, ljudi teže da je češće doživljavaju i nalaze lake i brze načine da to učine. Prečice koje pronalaze su nekada vrlo destruktivne i podrazumevaju zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, preterivanje sa hranom, šopingom, putovanjima i slično…

 

Dakle, potraga za srećom je jedan težak i može se reći uzaludan posao, s obzirom da je ona teško uhvatljiva, kratkog daha, a u svojoj suštini i nezdrava. Postavlja se pitanje šta onda možemo ponuditi kao alternativu, šta je ono što možemo osećati umesto sreće, a da bude bolje i zdravije za nas? A odgovor na ovo pitanje je- ZADOVOLJSTVO!

Zadovoljstvo je za razliku od sreće mnogo dostižniji i realniji cilj, pritom je mnogo zdravija za nas kada gledamo dugoročno. Ona takođe nastaje onda kada procenimo da smo ostvarili nama značajan cilj, ali ovoga puta mi ostajemo čvrsto na zemlji i naša percepcija sebe, drugih i sveta oko sebe se ne menja. Dakle, ne ulepšavamo stvarnost već je vidimo baš onakvom kakva jeste.

Iza osećanja zadovoljstva stoji jedan racionalan način mišljenja da smo nešto uradili kako valja, da smo nešto postigli i da je to nešto što čini naš, ali život naših bližnjih lepšim. Ali nikakao ne uključuje razmišljanja da to što smo ostvarili znači da je odjednom sve sjajno, mi, drugi ljudi ili život, kao i to da NE MORA biti tako i da je i ovako kako je dovoljno dobro.    

Možemo pretpostaviti da ukoliko pratimo gore pomenutu filozofiju življenja ćemo osećati manje ushićenje kada ostvarimo neki uspeh, ali da će to umerenije osećanje trajati duže, kao i to da će neko moguće odsutvo osećanja zadovoljstva u budućnosti uzrokovati manje patnje i biti lakše za podnošenje.

„Sreća se troši na mah, a zadovoljstvo se merači.“

Iako zadovoljstvo nije tako primamljivo osećanje kao sreća, ono je ipak bolje za nas jer  sadrži jednu racionalnu filozofiju, bez zahteva da moramo uvek biti zadovoljni, a i na kraju lako se ostvaruje i popravlja. Važno je samo da svaki dan sebi postavite neki mali cilj i ostvarite ga i eto osećaja zadovoljstva. Na sve to ćete biti motivisani da svakim danom pomalo napredujete u nečemu što radite i što vam je važno. I krećući se tako sitnim, ali sigurnim koracima ostvarićete cilj koji ste pred sobom postavili.

Ovo su najznačajniji razlozi zbog kojih bi bilo dobro za vas da pre  birate  ZADOVOLJSTVO  naspram tako primamljive SREĆE. Neki kažu da je zadovoljstvo za odrasle, a da je sreća namenjena deci.

 

Izvor: 2+2=4, Milan Milić

279

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k