Svakodnevno se suočavamo sa različitim izazovima, koji za nas predstavljaju stres. Taj stres mogu biti problemi praktične prirode: pretrpanost obavezama i teškoće u planiranju, donošenje odluka, finansijski problemi, problemi tokom studiranja, a mogu biti i nama vrlo važni i krupni negativni događaji: gubitak voljene osobe, gubitak posla, razvod, bolest…

Povodom takvih problema, javlja se uznemirenost i psihički emocionalni poremećaji. Ono što dovodi do nezdrave emocije i disfunkcionalnog ponašanja u skladu sa tom emocijom, jeste neadaptivna strategija prevladavanja, koju smo primenili kako bismo „izašli na kraj“ sa nekim problemom. Terapija rešavanja problema predstavlja skup teorijskih pretpostavki i terapijskih procedura, koje obuhvataju učenje i usvajanje konstruktivnih stavova i veština potrebnih za rešavanje problema. Usvajanje  i primenjivanje adaptivnih strategija i veština prevladavanja, prevenira psihičke poremećaje, a na duže staze, pozitivno utiče na odnose sa drugim ljudima (prijateljima, kolegama, nadređenima), na samopouzdanje (verujući u sopstvene kapacitete za prevazilaženje stresnih situacija) i samim tim na sliku koju imamo o sebi, svetu oko sebe i budućnosti.

Istraživanja pokazuju značajnu povezanost između loših veština rešavanja problema i psihičkih poremećaja. Osobe sa neadaptivnim sposobnostima rešavanja problema imaju više depresivnih i anksioznih simptoma od osoba koje poseduju odgovarajuće veštine. Veoma je važno, znati da se ove veštine mogu promeniti i da se mogu naučiti nove i zdrave veštine, kojima efikasno rešavamo praktične i emocionalne probleme. Dakle, u trenucima kada je „sve crno“ i mislimo da nema izlaza iz problema, izlaz i rešenje zapravo leži u našim rukama.

Proces rešavanja problema obuhvata:

  1. orijentaciju na problem (stav osobe prema problemima)

Cilj jeste usvajanje pozitivne orijentacije na problem: snažno uverenje da se problem može rešiti i gledanje na problem kao na izazov i mogućnost da iz njega izvučemo neku dobit; i umanjenje negativne orijentacije na problem. Osobe sa negativnom orijentacijom reaguju intenzivnim negativnim afektom, sklone su da izbegavaju suočavanje sa problemom, te dalje razvijaju psihičke probleme i emocionalne poremećaje u vezi sa tim.

2. stil rešavanja problema (način na koji osoba rešava problem).

Cilj je zameniti impulsivan (nagli, nesistematski pokušaj otklanjanja problema) i izbegavajući stil (poricanje postojanja problema, ili aktivno odlaganje rešenja), racionalnim stilom rešavanja problem. Racionalni stil obuhvata: sistematsku, planiranu i veštu primenu efikasnih principa i tehnika koje vode rešavanju problema.

Sam proces rešavanja problema obuhvata 7 koraka, koji podrazumevaju:

  1. prepoznavanje, identifikovanje problema – osvestiti problem preko nezadovoljene želje
  2. definisanje problema- u kojim situacijama se problem javlja, koje su sopstvene želje u vezi problema, koje su prepreke koje blokiraju ostvarenje želje
  3. postavljanje cilja
  4. smišljanje alternativa/mogućih rešenja
  5. procena i odabir najboljeg rešenja
  6. primena odabranog rešenja- putem malih koraka
  7. provera efekata izabranog rešenja

    Ne možemo izbeći, niti promeniti probleme i stresne situacije sa kojim se susrećemo, ali možemo promeniti naš stav koji imamo prema njima i samim tim uspešno i efikasno izlaziti na kraj sa različitim problemima. Usvajanje različitih veština i strategija, osim što na konkretnom planu rešava probleme, na duže staze doprinosi našem celokupnom psihičkom zdravlju.

     

Kategorije: Blog

Ivana Drljača

Master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom. Diplomirala na psihologiji na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Master studije iz kliničke psihologije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nosilac naprednog praktikuma iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije. Dvogodišnje iskustvo u radu sa decom i odraslima kao stručni saradnik, na poziciji psihologa u predškolskoj ustanovi. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom, individualnim i grupnim radom. Ima položen državni ispit za zdravstvenog saradnika. Pohađala seminare i radionice iz shema terapije; asertivnosti; REBT terapije sa parovima; rad sa traumom iz teorije afektivnog vezivanja. Prezentovala rezultate istraživanja na skupovima, kao što je kongres psihoterapeuta Srbije. e-mail:  i_drljaca@outlook.com;  ivana.drljaca04@gmail.com; telefon: 063/7010-350

0 komentara

Ostavite odgovor

Avatar placeholder

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *