Da li su bes i agresija (dis)funkcionalni?

Ljudi različitih kultura, godina i sa raznovrsnim iskustvima doživljavaju bes. Mnogi od nas su doživeli ovu emociju iz razloga što je česta i univerzalna. Doživljaj besa ne mora nužno voditi negativnom i po okolinu opasnom ishodu. Ipak, u slučaju određenih pojedinaca, otežana kontrola i usmeravanje besa može voditi problemima u kliničkom smislu i uzrokovati značajnu patnju kako na individualnom, tako i na međuljudskom nivou. Zapaženo je da se uzmemiravajuća priroda i potencijalne negativne posledice besa mogu manifestovati u različitim oblastima psihofizičkog funkcionisanja. Preciznije, kada je preteran, bes utiče na mentalno, ali i somatsko zdravlje, interpersonalno funkcionisanje (lično i profesionalno), ometa ispravno suđenje i postizanje ciljeva…

Iako su istraživanja pokazala da bes ima negativan uticaj na zdravlje osobe, radnu efikasnost, interpersonalne odnose i sklonost ka agresiji, on se retko posmatra kao ometajuća emocija onoliko koliko se to čini sa anksioznošću ili depresijom. Jedan od mogućih razloga bi mogao da bude taj što su njegove kratkotrajne posledice doživljaj moći i zadovoljstva. Dodatno, privukao je manju pažnju kliničara od anksioznosti i depresije iako je zanimljivo da susreću isto onoliko besnih klijenata koliko i anksioznih.

Da li se može reći da je bes ekvivalent agresivnosti? Da li mi govorimo zapravo o istim stvarima? Istraživač Avril je pre 35 godina upotrebio metaforu „projekat kuće pre njene izgradnje“ kako bi razjasnio povezanost između besa i agresivnosti. Naime, projekat je jedan od prvih koraka u izgradnji kuće. On nam pomaže da, iz našeg socijalnog okruženja, prikupimo informacije o tome koje je i kada je određeno agresivno ponašanje prihvatljivo. Međutim, sam projekat ne vodi izgradnji kuće. Drugim rečima, kada smo besni, takav emocionalni doživljaj neće nužno voditi agresiji. Kuća se može izgraditi i bez prethodnog projekta, ali sa izvesnim teškoćama; isto tako, moguće je biti agresivan bez prethodnog doživljaja besa. Nasuport tome, moguć je i sledeći scenario: imati projekat kuće ali ne izgraditi kuću, odnosno moguće je osećati bes, ali ne ispoljiti agresiju. Uprkos bliskoj povezanosti između onoga što ljudi osećaju i njihove težnje da odreaguju na određeni način, i uprkos verbalnoj povezanosti koja uglavnom posreduje između besa i agresivnosti, ne može se reći da sve epizode doživljaja besa nužno vode agresivnim odgovorima. Iako bes može osobu učiniti spremnom na borbu i napad, sam doživljaj besa obično ne dovodi do agresivnosti.

Pokazano je da zapravo samo 11% svih epizoda besa dovodi do fizičkog napada na drugu osobu ili pak vodi udaranju objekata. Takođe, pojedine studije su svojim nalazima pokazale da muškarci češće ispoljavaju agresiju fizičkim ispadima (14% nasuprot 8%). Međutim, navedene polne razlike su se pokazale značajnim ali ne visokim. Najzad, pokazano je i da fizička agresija kao reakcija na bes nije uobičajena, kao i to da su verbalne reakcije najčešći vid  odgovora ljudi kada su besni. Uobičajeni odgovori na bes podrazumevaju svađanje, vikanje, dobacivanje sarkastičnih opaski, žalbe povodom problema, ali i usmerenost na rešavanje problema.

Da sumiramo, bes ima određene pozitivne karakteristike, ali se možemo složiti da dugoročno doživljavanje ove emocije ne vodi ostvarivanju ciljeva, a pritom ima i određenje posledice na psihičko i fizičko zdravlje. Ukoliko imate sklonost da često doživljavate ovu nezdravu emociju, bilo bi poželjno da krenete na terapiju. Samo nemojte da Vam terapeut bude Čarli Šin.

Autor: M.Sc. Teodora Stevović

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994