Odlaganje obaveza je najčešći problem studenata

Akademska prokrastinacija se definiše kao „dobrovoljno odlaganje nameravanog postupka vezanog za proces učenja, uprkos očekivanju da će odlaganje samo pogoršati stvari“.
Osobe prokrastiniraju u različitim situacijama. Neko odlaže plaćanje računa, neko posetu lekaru, neko završetak projekta na poslu… Ali nigde prokrastinacija nije toliko očigledna koliko kod studenata. Po nekim istraživanjima čak 80-95% studenata ponekad prokrastinira, a oko 75% njih smatra sebe prokrastinatorima, a 50% njih stalno prokrastinira, što im stvara velike probleme. Postavlja se pitanje zašto studenti više prokrastiniraju od ostatka populacije, ali se nameće zdravorazumsko objašnjenje da je to zbog povećanog broja obaveza i rokova koje moraju da ispune.

Negativne posledice prokrastinacije su utvrđene i istraživanjima brojnih autora. Pokazano je da studenti sa izraženom prokrastinacijom ostvaruju slabiji školski uspeh. U tim slučajevima im je narušeno blagostanje i doživljavaju veći stres, imaju probleme sa spavanjem, umor i bolesti. U sferi emocija, doživljavaju anksioznost, bes, stid, tugu, krivicu. Neretko dolazi i do narušavanja odnosa sa drugima

Sam ispit (ili neka druga obaveza) ne izazivaju direktno prokrastinaciju kod studenta. To nam pokazuje činjenica da kada dva studenta spremaju isti ispit, jedan može da prokrastinira, dok drugi to ne čini. Da ispit direktno utiče na javljanje prokrastinacije, oba studenta bi prokrastinirala, a ne samo jedan. Nešto drugo se „umešalo u jednačinu“, odnosno uverenja koja studenti imaju o tom događaju. Pošto razmišljaju na različit način, kod njih se stvaraju dve različite emocionalne reakcije.

Osobe koje pate od prokrastinacije dele ista uverenja, odnosno, „prokrastinatorski kod“:
– Moram biti savršen
– Sve što radim mora ići glatko i bez napora
– Sigurnije je ne uraditi ništa, nego rizikovati i ne uspeti
Ovakav način razmišljanja sprečava prokrastinatore da napreduju i stvaraju začarani krug frustracije. Prema teoriji Racionalno-emotivno bihejvioralne terapije, promenom misli bi došlo i do promena nezdravih osećanja kod klijenta, te bi on manje prokrastinirao. Ova terapijska tehnika bi mogla da se generalizuje i na ostale situacije u kojima osobe prokrastiniraju.

548

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k