Ustati ili odustati?-Kako održati motivaciju?

Da li vam se nekada desilo da niste postigli neki cilj koji ste sebi postavili? Koliko puta ste, umesto da uradite ono što ste isplanirali, samo ostavili to za sutra…pa se onda sutra pretvorilo u prekosutra…a prekosutra se pretvorilo u sledeću nedelju…? Koliko puta ste sebi rekli-nisam baš motivisan/a za rad trenutno, sutra ću imati više motivacije…i čekajući dolazak motivacije, nakon određenog vremena, zapravo odustali od akcije?

Bilo da se radi o obavljanju poslovnih obaveza, školskih zadataka, kućnih poslova ili nekih dugih aktivnosti, motivacija je jedan od esencijalnih sastojaka uspeha. To važi za gotovo svaku sferu našeg života. Naravno, kao što su mnogi od nas imali prilike da primete, često nije lako ostati motivisan. Da bi trajalo, potrebno je uložiti određeni napor.

Motivacija nije nešto što nam je rođenjem dato, niti se u ljudima nalazi nepresušan izvor motivacije. Ona nam dolazi i odlazi, a ponekad je uopšte nema. Međutim, kao što uspevamo da se motivišemo u nekim situacijama, tako možemo uspeti i da se demotivišemo, pa i posle toga ponovo motivišemo. Da, MI. Jer ono što do dovodi do toga nisu događaji i situacije sami po sebi, već način na koji mi mislimo i pristupamo im.

Odlaganje obaveza i pad motivacije idu ruku pod ruku. Svaki put kada odlažete svoje obaveze, to predstavlja još jedan udarac za motivaciju. Negativne misli o akcijama koje treba preduzeti često dovode do sledećeg sleda: najpre odlaganje, pa onda opravdavanje sebe, zatim žaljenje sebe i izgubljenog vremena i ideja o tome da kada bismo samo imali još jedan dan, sve bismo postigli… I da, pre nego što shvatimo, već smo postali deo začaranog kruga u kome smo preplavljeni anksioznošću, stresom i nezadovoljstvom. Od početne motivisanosti za postizanje svojih ciljeva, kotrljanje u začaranom krugu vodi nas ka provaliji koja se zove demotivisanost. A onda, neretko, ostajemo u provaliji, čekajući da motivacija dođe, da nas spasi i vrati natrag-na vrh. I što više čekamo, provalija postaje veća, mi tužniji…a vreme prolazi i prolazi. A zašto da čekamo?

Stvari u životu, kao što znamo, ne idu uvek onako kako bismo voleli. Bilo je, bude i biće loših dana, kada stvari ne idu onako kako smo zamislili, kada ćemo se možda osetiti tužno, biti bez nade i kada će nam padati na pamet da odustanemo. Na putu do cilja verovatno će biti većih ili manjih prepreka. U tim vremenima, kada se suočavamo sa preprekama, kada nismo baš mnogo zadovoljni stanjem stvari, umesto da dopustimo negativnim mislima da nas obuzmu i preuzmu naš život, mudrije je okrenuti se drugačijem pristupu-prestati sa razmišljanjem, o tome šta je sve loše i očajavanjem povodom toga i usmeriti se na traženje rešenja.

Ponekad, obaveze i ciljevi kojima težimo mogu izgledati kao jedan preveliki zalogaj, koji ne znamo kako progutati. Toliko nam deluje veliko, da čak iako smo mnogo gladni, odustajemo, jer ne znamo odakle da krenemo, gde prvo da zagrizemo. U ovakvim situacijama, baš kao i sa hranom, lakše ćemo se izboriti ako taj veliki zalogaj razložimo na zalogajčiće. Odnosno, ukoliko imamo pred sobom neki veliki zadatak, razlaganje na manje zadatke će u mnogome olakšati postizanje cilja, a pritom doprineti osećaju ličnog postignuća i održanju motivacije.

Neretko, ljudi imaju tendenciju da umanjuju svoje uspehe a uvećavaju neuspehe. Tako, ukoliko postignu nešto umeju reći ‘Pa, nije to baš neki uspeh. Sreća…’ a ukoliko nešto ne uspeju to im deluje kao da im baš ništa ne ide, da su potpuno neuspešni. A zašto? Čemu takav način razmišljanja vodi? Kako i biti zadovoljan i ostati motivisan ukoliko neuspehe i velike i male brojimo, a uspehe zaboravljamo? Često u nameri da ostvarimo velike ciljeve u životu, zaboravljamo da proslavimo male pobede na tom putu do krajnjeg cilja. Svako naše postignuće je postignuće-bilo veliko ili malo, i zaslužuje da bude priznato i pohvaljeno. Zato, bi bilo dobro da u svoje navike uvrstite još jednu-radovanje vašim ličnim malim pobedama. Iznenadili biste se koliko ova osobina može doprineti tome da ostanete motivisanji za postizanje svojih ciljeva. Upravo ova mala dostignuća umeju da nas podsete zbog čega smo na tom odabranom putu i da nas dovedu korak bliže ostvarenju većih ciljeva.

Ponekad, na putu do cilja javlja se jedan drugi vid blokade. Može se desiti da vi nekako veoma želite da uradite neku određenu stvar, ali zapravo, duboko u sebi ne verujete stvarno da to i možete.  Glas u vašoj glavi pojavi se s vremena na vreme i pita ‘Zašto uopšte pokušavaš? Nećeš ti to uspeti. Nema od toga ništa…’. I vi mu poverujete. Uplašite se. Predate se. Greška! Kada se taj glasić sumnje javi, uhvatite se u koštac sa njim. Ne verujte mu. Prisetite se svojih dosadašnjih ciljeva, izazova, postignuća, perioda kada ste, iako možda nije bilo lako i niste verovali da ćete uspeti, postigli ono što ste želeli. I recite mu to! I još dodajte-‘A uostalom, šta i ako ne uspe? Pokušaću, na ovaj način. Ako ne uspe, pokušaću drugačije.’ Jer sve dok se trudimo, ima nade za uspeh. Ako odustanemo nakon pomisli da nećemo uspeti-šta dobijamo? Ništa. Gubimo čak i šansu da uspemo.

Razlog za demotivisanost neretko može biti uverenje da je do sada već trebalo da se nalazite blizu cilja, a da vaš put ka njemu ide presporo. Usled takvih verovanja, može vam pasti na pamet i odustajanje, jer nestrpljenje raste i postaje vam nepodnošljiva činjenica da sve traje tako dugo. Ne dajte da upadnete u zamku nestrpljenja-setite se da je za dobre stvari potrebno vreme.

Teško je ostati motivisan i onda kada postoji strah. Važno je identifikovati strah koji vas vuče nazad i suprotstaviti mu se na adekvatan način-ne odlaganjem obaveza, već suočavanjem. Zapitajte se: Šta vas sprečava? Čega se to plašite? Jednom kada prepoznate i prihvatite svoj strah, možete se usmeriti na pravljenje plana akcije i osmišljavanje načina za njegovo prevazilaženje. Ukoliko je pad motivacije povezan sa strahom, kao korisna tehnika u terapiji pokazalo se sistematično izlaganje. Terapija izlaganjem zasniva se na teoriji da nas izbegavanje situacija kojih se plašimo zapravo sprečava da realistično sagledamo da li su te situacije zaista tako opasne i ugrožavajuće kao što pretpostavljamo.  Izlažući sebe situacijama koje bismo inače izbegavali, učimo da one i nisu tako loše kao što smo pretpostavljali, i možemo se u njima snaći, a na taj  se način zapravo smanjuje i nestaje naša anksioznost povodom njih.

Dakle, da biste postigli velike, hrabre ciljeve, bilo bi dobro da nadogradite svoj način razmišljanja novim setom osnažujućih verovanja koja će vam obezbediti prihvatanje i uspeha i neuspeha, a samim tim doprineti tome da prepreke gledate kao izazove i umesto da se predate, trudite se da nalazite načine za njihovo prevazilaženje i dolaženje do cilja.

dipl. psih. Nađa Gudeljević

Obrazovanje

• Diplomirala na osnovnim i master studijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek psihologija.
• Nosilac naprednog praktikuma Racionalno-Emotivno-Bihejvioralne terapije.

Usavršavanje iz oblasti psihoterapije (edukacije, seminari i radionice):

• Racionalno emotivna i Kognitivno Bihejvioralna terapija dece i adolescenata- trening, primarni nivo (dr Olja Dukić)
• Racionalno emotivna i Kognitivno Bihejvioralna terapija dece i adolescenata -trening, napredni nivo (dr Olja Dukić)
• Granični poremećaj ličnosti u adolescenciji-trening (dr Jasminka Marković i dr Jelena Srdanović Maraš)
• Fenomen rodno zasnovanog nasilja-radionica (Dragana Vujadinović, Sanja Pavlović, Autonomni ženski centar (AŽC))
• Shema terapija i granični poremećaj ličnosti-radionica (dr Tijana Mirović)
• Trauma i isceljenje; Integrativni model psihološkog zaceljivanja osoba sa pretrpljenom traumom (dr Tatjana Stefanović Stanojević)
• Applications of RE&CBT to Couple Relationships:Theory and Practice (Ann Vernon, Ph.D.)
• VII, X, XI Kongres psihoterapeuta
• 23. kongres Evropske asocijacije za psihoterapiju ‘’Razum i osećajnost u psihoterapiji’’
• 4th International Congress of Rational Emotive Behavioral Therapy, Cluj-Napoca, Romania

Višegodišnje iskustvo u radu sa decom i odraslima iz osetljivih grupa.
Iskustvo u radu sa decom i odraslima na poziciji psihologa u predškolskim ustanovama

e-mail: nadjagudeljevic@gmail.com ; telefon 060/6001616