Da li mi je potrebna pomoć psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta?

Koja je razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta? Možda je lakše pitati prosečnog muškarca koja je razlika između krejona i ajlajnera ili prosečnu devojku između gol-auta i auto-gola, stariju osobu između hashtag-a i share-a, a mlađu između jeleka i anterije. Stoga će ovaj članak poslužiti tome da široj publici objasni razliku između navedenih profesionalaca.

Za početak treba napomenuti da psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti nemaju isto obrazovanje, znanje i veštine. Njihova sredstva za rad i ciljna populacija nisu isti. Često ne rade ni u istim ustanovama. Dakle, ukoliko imate potrebu za razgovorom sa stručnim licem i odete kod bilo kog predstavnika ovih profesija, vi nećete doneti lošu odluku, ali možda nećete izabrati najboljeg stručnjaka za vaš problem. Kako onda napraviti dobar izbor? Kada upitamo laike da navedu razlike između ova tri profesionalca, najčešće čujemo – „psiholog je za lakše slučajeve, psihijatar je za ove što im trebaju lekovi, a psihoterapeut, pa ne znam baš.. mislio sam da je to isto što i psiholog/psihijatar„.

Međutim, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti se u mnogome razlikuju. Kako po edukaciji, tako i po oblasti i sredstvima rada.

Psiholog

• Koji fakultet završava psiholog? Psiholog se postaje kada osoba diplomira na studijama psihologije u trajanju od minimum 4 godine (u Srbiji je to moguće na državnim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, i na privatnom Fakultetu za medije i komunikacije). Psihologija je najuopštenije nauka o ljudskoj duši. Psiholog stiče znanja o mnogobrojnim psihičkim funkcijama, kao što su emocije, motivacija, učenje, pamćenje, opažanje, mišljenje… Pritom uči kako da ispituje te funkcije i prati njihov razvoj.
• Koje veštine ima psiholog? Psiholog je osposobljen, pre svega, za rad sa zdravim ljudima, dok se jedan relativno uski deo njegovog rada odnosi na ljude sa mentalnim problemima. Posebna vrsta psihologa je klinički psiholog, koji je osposobljen za rad u kliničkim ustanovama i ima šira znanja iz oblasti psihopatologije. Psiholog je osposobljen da ispituje psihičke funkcije i da da stručan sud o njihovom stanju i razvoju. On koristi razne metode ne bi li što bolje pristupio izučavanju unutrašnje psihe čoveka. Za tu svrhu upotrebljava mnogobrojne testove koji ispituju ličnost, intelektualne sposobnosti, poremećaje, međuljudske odnose, motivaciju, stavove itd. On procenjuje da li je dete spremno za polazak u školu, ili za koje oblasti u učenju je posebno nadareno. Takođe, psiholog veoma koncentrisano opaža i proverava činjenice u ponašanju, a do rezultata dolazi putem veoma sadržajnih istraživanja.  Psiholog može da ispituje javno mnenje i društvene stavove. Može da daje predviđanje o ponašanju prestupnika, uspešnosti vojnika, policajaca, pilota, poštara ili šalterskog radnika, i još mnogo toga.
• Gde psiholog radi? Zbog širokog obrazovanja psihologa, oni mogu da rade u mnogobrojnim državnim ustanovama, privatnim i nevladinim organizacijama. Psihologa možete pronaći u školi, domu zdravlja, klinikama, u državnoj ili privatnoj kompaniji, na poslovima pružanja psihološke pomoći, savetodavnom radu, upravljanja ljudskim resursima, istraživanju psihičkih i društvenih pojava.

Psihijatar

• Koji fakultet završava psihijatar? Psihijatar je stručnjak koji je završio studije na Medicinskom fakultetu (odnosno specijalizaciju iz psihijatrije).
• Koje veštine ima psihijatar?  Psihijatar je osposobljen da daje dijagnozu i da leči mentalne poremećaje. Posebna znanja koja je stekao na fakultetu mu omogućavaju da prepisuje lekove onda kada su oni neophodni. U te lekove spadaju oni koji pomažu kod teških depresija, problema sa anksioznošću, psihozama itd. Takođe, on može da uputi pacijenta na određeni tretman kod psihoterapeuta. Psihijatri mogu da sprovode i istraživanja čiji nalazi pomažu da se razumeju mentalna i emocionalna stanja osoba, kao i bolje razumevanje psihičkih poremećaja.
• Gde radi psihijatar? Psihijatar može da radi u državnim zdravstvenim ustanovama i privatnim klinikama.

Psihoterapeut

• Koji fakultet završava psihoterapeut? Zanimljivo je da psihoterapeut ne završava fakultet za psihoterapiju. Da li to znači da je psihoterapeut najmanje stručna osoba od navedenih? Ne, naprotiv. Psihoterapeut je osoba koja već poseduje formalno završeno obrazovanje iz pomagačkih profesija (najčešće su u pitanju psihologija i psihijatrija), a nakon toga i završenu edukaciju iz određenog psihoterapijskog pravca. Edukacija za psihoterapeuta može biti dugotrajna, te traje minimum 4 godine, a u nekim pravcima može trajati i do 10 godina.  Za to vreme, psihoterapeut prolazi kroz ličnu psihoterapiju i uči skup postupaka kojima se pruža pomoć ljudima sa psihičkim problemima. Pošto je ljudska ličnost veoma složena pojava, u psihologiji postoji više različitih shvatanja o njoj, a shodno tome i više različitih psihoterapija.
• Koje veštine ima psihoterapeut? Psihoterapeut je specijalizovan za pružanje pomoći osobama koje osete potrebu da razgovaraju sa stručnim licem.Bitno je naglasiti da na psihoterapiju ne dolaze samo osobe sa nekim psihičkim poremećajem, već i osobe koje žele da preduprede javljanje poremećaja, kao i da unaprede kvalitet svog života. Jedna od najviše proveravanih i naučno dokazanih psihoterapija jeste racionalno-emotivna bihejvioralna terapija (REBT), a više o ovoj terapiji možete pročitati ovde.
• Gde radi psihoterapeut? Za razliku od psihologa i psihijatra, psihoterapeut nije zvanično priznata profesija u Rep. Srbiji, zbog još uvek nepostojećeg zakona o psihoterapiji i zastarele nomenklature zanimanja. Međutim, decenijama unazad se organizuju kvalitetne edukacije vrsnih stručnjaka iz ove oblasti (i iz Srbije i iz inostranstva). Postoje naznake da će se u narednom periodu legalizovati zanimanje psihoterapeuta, te da će se tačno definisati njihovo radno mesto. Za sada mnogi psihoterapeuti imaju privatnu praksu.

Svi članovi savetovališta Metanoja su psiholozi koji poseduju napredni sertifikat iz REBT-a.  

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994