Šta je to bipolarni afektivni poremećaj?

Lazar* ima 32 godine i živi sa svojom porodicom u selu nadomak Niša. Vodi računa o domaćinstvu i stoci.  Ima dvoje male dece i ženu. Neko vreme se bori sa simptomima depresije, u koju je upao kada su mu prošlo leto izgorele dve štale nesrećnim slučajem. Od tada ima velike finansijske probleme za koje ne postoji naznaka da će ih rešiti u skorije vreme, jer ne preduzima ništa da se farma vrati u stanje pre požara. Žena je i ranije primećivala da Lazar ima oscilacije u raspoloženju, te da je nekada veoma tužan i pasivan, a nekada veoma optimističan i energičan. Jedno jutro je doneo na imanje sav materijal potreban za izgradnju izgorelih objekata. Na pitanje žene odakle mu novac, rekao je da je pozajmio od prijatelja i uz osmeh rekao da ništa ne brine. Jako energično je skidao materijal sa kamiona i svom prijatelju pokazivao nekadašnje temelje i kako je zamislio novu štalu. On je zamislio da nova štala bude duplo veća od prethodne. Dok je pričao trčao je sa jednog mesta na drugo, veoma brzo je pričao, tako da su ga sagovornici teško pratili u razgovoru. Kada je odredio gde će koji materijal da stoji, krenuo je da gradi. Nekoliko dana je spavao samo tri sata, a preostalo vreme je proveo u zidanju. Dok je radio, pio je nekoliko flaši piva u toku dana i u par navrata je mogao da padne sa skele. Nakon nekog perioda, vratio se u svoj krevet i u pređašnje depresivno stanje.

Ova osoba je doživela simptome bipolarnog afektivnog poremećaja. Njega karakterišu smenjivanja depresivnih i maničnih epizoda.  Kada je osoba u maničnoj fazi, ona barem četiri dana zaredom može ispoljiti euforiju (ogromnu sreću), agresivno ponašanje, nervozu. Ona brzo priča i smenjuje misli, ima povećanu seksualnu želju, slabu koncentraciju, ogromnu količinu energije, smanjenu potrebu za snom, sebe smatra izuzetno važnom, loše prosuđuje, koristi alkohol i drogu i ima drugo rizično ponašanje. Između tri i pet procenata ljudi ima simptome ovog poremećaja. Tretman podrazumeva obaveznu upotrebu lekova (npr. stabilizatora raspoloženja), i poželjno je da osoba uporedo ide na psihoterapiju.

*Slučaj je izmišljen za potrebe edukacije o ovom poremećaju

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994