Depresija i anksioznost oštećuju mozak, posebno ukoliko se ne leče

Najnovija istraživanja pokazuju da su psihički poremećaji loši za vaš mozak. Od studije do studije rezultati nedvosmisleno pokazuju da klinička depresija i anksiozni poremećaji prave značajne promene u ključnim oblastima mozga (da ne pričamo koliko se to dešava u shizofreniji, bipolarnom poremećaju ili zloupotrebi droga).

Ovo je konkretan i veliki problem za sve ljude koji pate od poremećaja raspoloženja ili anksioznih poremećaja. Uzmimo depresiju za primer: uobičajene simptomi uključuju promene raspoloženja, ali i poteškoće u kognitivnom funkcionisanju – problemi u pamćenju stvari, poteškoće u donošenju odluka, planiranju, postavljanju prioriteta i preduzimanju akcije. Istraživanja koja uključuju tehnike za odslikavanje mozga (magnetna rezonanca) pokazuju da se ovi simptomi depresije mogu objasniti promenama u specifičnim oblastima mozga, uključujući centar za memoriju (hipokampus), oblast za rešavanje problema (anteriorni cingularni korteks) i delu mozga za planiranje i izvršavanje aktivnosti (prefrontalni korteks).

Nedavno, nemački istraživač Tomas Frodl je sproveo veoma važno istraživanje u kome je poredio mozak osoba sa depresijom i onima bez depresije. Dok ih je posmatrao, uvideo je da ljudi sa depresijom imaju abnormalnosti u nekoliko oblasti mozga, za razliku od ljudi koji nemaju depresiju. Najviše promena je primetio u navedenom hipokampusu, cingularnom i prefrontalnom korteksu. Frodl je potom pratio obe grupe naredne tri godine i primetio da se pojavljuju dodatna oštećenja (u dorzomedijalnom prefrontalnom, dorzolateralnom i orbitofrontalnom korteksu) kod osoba koji ne idu na neki od tretmana za depresiju.

Ovo samo po sebi zvuči depresivno, ali ne treba zaboraviti na fenomenalnu sposobnost mozga da se menja tokom celog svog životnog veka. Naime, po Frodlovim rečima „Ukoliko se na vreme započne tretman sa antidepresivima i psihoterapijom, možemo da predupredimo javljanje oštećenja na mozgu„. Isto tako, oštećenja koja su već nastala na mozgu se mogu, u određenoj meri, vratiti na pređašnje ukoliko se primeni adekvatan tretman.

Istraživači takođe skreću pažnju na to koliko je ruminacija opasan proces. Ruminacija predstavlja pasivan i ponavljajuć način razmišljanja, u kome osoba može satima da razmišlja o uzrocima, posledicama i simptomima negativnog osećanja koje ima. Ovaj proces je tipičan za osobe sa depresijom, jer pogrešno misle da će na ovaj način rešiti neki svoj problem i da će tako stvari „leći na mesto“. Međutim, istraživanja pokazuju da ruminiranje ometa rešavanje problema i pogoršava raspoloženje, umesto da ga poboljša. Dok osoba ruminira, aktivira joj se centar za strah (amigdala), a povećana izolacija od drugih ljudi će doprineti tome da se osoba manje uključi u aktivnosti koje joj pričinjavaju zadovoljstvo.

Takođe, autori su, u drugom nedavno objavljenom istraživanju, analizirali 34 istraživanja, koja su ukupno uključivala 71.000 ispitanika. Oni su zaključili da je depresija povezana sa bržim starenjem mozga. Međutim, Amber Džon, kao i njen nemački kolega, sugeriše da osobe sa depresijom ne treba da padnu u očajanje. Naime, ona tvrdi da „depresija ne mora nužno da ošteti funkcije mozga ukoliko osoba preduzme neke preventivne mere, kao što su vežbanje, praktikovanje mindfulness-a (treninga pune svesnosti) i dobijanje adekvatnog psihoterapijskog tretmana, kao što je to slučaj sa kognitivno bihejvioralnom terapijom, jer se ona pokazala uspešnom za blagostanje osobe, što štiti kognitivno zdravlje u starijem dobu.“

Pošto još uvek ne postoji leka za demenciju, autori naglašavaju da je od velike važnosti preduzimanje ovih mera koje mogu da preduprede razvoj ove bolesti.

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994