Sedam mitova koji mogu uništiti vašu vezu/brak

Da li ste u poslednje vreme razmišljali o tome koliko znate parova da su u braku duže od pet godina? A duže od 10? Pokušajte da ih nabrojite pre nego što nastavite sa čitanjem ovog članka. Da li takvih parova ima više od broja prstiju na rukama? Ukoliko je odgovor potvrdan, onda pripadate osobama koje imaju tu retku privilegiju da poznaje toliko „očuvanih“ brakova. Međutim, ovaj članak se ne bavi brojem, već kvalitetom tih brakova. Šta određuje sam kvalitet? Možda je to nešto što počne i pre samog braka, ali krenimo redom…

Brak započinje ceremonijom venčanja, jer ona podrazumeva zvaničnu potvrdu zajednice partnera. Oni daju obećanja jedno drugom i imaju očekivanja da će živeti srećno do kraja života. Međutim, šta nam zvanični podaci govore? U našoj zemlji se svaki četvrti brak završi razvodom. Od toga, najveći broj završen je posle samo jedne do četiri godine braka.  Izgleda da parovima više odgovara parola “Dok nas razvod ne rastavi”, budući da se neki parovi više trude oko venčanja nego oko samog braka.

Šta se dešava sa brakovima koji započnu sa puno ljubavi, romanse, strasti i velikim očekivanjima? U najvećem broju slučajeva, partneri očekuju da će imati uspešan i srećan brak. Mnogi veruju da je njihova ljubav toliko jedinstvena, da će se tokom vremena još više pojačati. Nažalost, ovo se najčešće ne dešava, pa se moramo zapitati zašto toliko brakova propada?

Moguće je da odgovor leži u periodu pre samog braka, u vremenu najranijeg detinjstva. Devojčice često maštaju o svom venčanju i pre nego što znaju šta to uopšte znači.  Zbog široke rasprostranjenosti jedne slike u medijima (crtaći, filmovi i muzički hitovi), mladim ljudima su usađeni  mitovi o tome kako izgleda savršena veza ili brak i šta je to potrebno da bi se takav brak održao. Problem je što se ovakvi mitovi nikad ne preispituju. Takođe, ljudi koji čvrsto veruju u mitove, ne veruju da je brak jedna konstanto promenljivaveza – zato što je čine dvoje konstantno promenljivih ljudi. Kada se ljudi ekstremno i rigidno drže ovih mitova, javljaju se problemi, jer je neke od ovih očekivanja teško (ili, pak, nemoguće) ostvariti.

Jedan od najštetnijih mitova je „živeli su srećno do kraja života“, ali ovo je samo vrh ledenog brega. Sledi kratak prikaz mitova u vezi:

1. Promena zavisi od dvoje ljudi

Ovo je mit zbog toga što je brak dinamična veza, gde promena samo jednog partnera u nekoj meri menja i drugog partnera.

2. Isticanje partnerovih mana dovodi do promene

Istina je da isticanje mana dovodi do toga da partner manje želi da se menja. Čak i kada bi postojala želja kod osobe za promenom, ona je manje verovatna u situaciji kada partner upire prstom u nju.

3. Nije neophodno razgovarati o očekivanjima

Mit je da partneri imaju ista očekivanja o tome kakav će njihov brak biti, a da o toj temi prethodno nisu razgovarali. Budući da su partneri odrasli u različitim porodicama, pod različitim uticajima i dolaze sa različitim iskustvima, veća je verovatnoća da će imati drugačija očekivanja o braku.

4. Ne treba se puno ulagati u pravi brak

Pogrešno uverenje ljudi je da se u brak ne ulaže dosta „krvi, suza i znoja“ i da pravi brak prirodno dođe.

5. Brak može da ispuni sve potrebe

Ovo je netačno iz razloga što postoje mnogobrojne potrebe pored zajedničkog života, raspodele uloga, seksa i finansijske stabilnosti. Tu spadaju i mnoge druge, poput osećaja sigurnosti, prihvatanja… koje se teško ostvaruju u svakom braku.

6. Brak se nikada ne menja

Dobijamo previše pojednostavljenu sliku ukoliko mislimo da se brak tokom vremena ne menja. Ukoliko očekujete od vaše dece da se menjaju tokom vremena, kako to da ne očekujete od braka?

7. Sve što je potrebno je ljubav

Verovanje da romantična ljubav čini dobru vezu može biti takođe pogubno. Stanje zaljubljenosti ne opstaje tokom svih godina braka, čak šta više, vrlo brzo se menja u nešto drugačije po kvalitetu.

Dakle, prvi korak koji možete preduzeti jeste da utvrdite u koje od ovih mitova verujete. Nakon toga, potrebno je te mitove preispitati i doneti realističnija očekivanja i zaključke. Na kraju, nadamo se da ćete imati vezu/brak kao junaci Diznijevog crtaća, ali nemojte imati zahtev da vaša veza mora takva da bude.

psihoterapeut Stefan Dimić

Sertifikovani psihoterapeut iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije (REBT). Diplomirao na osnovnim i master studijama psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (prosečna ocena 9.86).  Pohađao seminare kod eksperata iz oblasti REBT psihoterapije – Windy Dryden, PhD.; Kristene Doyle, PhD..
Više od četiri godine radio sa ranjivim grupama, prvenstveno osobama iz ratom zahvaćenih zemalja (projekti međunarodnih organizacija UNHCR & Save the Children), na zadacima pružanja psihosocijalne podrške. Do sada ima preko 3000 seansi praktičnog rada sa klijentima sa različitim problemima. Trenutno posvećen samo psihoterapijskoj praksi. Radi na dve lokacije: Kičevska 4 (Vračar) i Bulevar umetnosti 27 (Novi Beograd).
e-mail: stefan.dimic@psihologbeograd.rs; telefon: 065/6180994