Napadi panike su danas učestala pojava – procenjuje se da će svaki deseti čovek doživeti napad panike tokom života i može ih doživeti bilo ko, bez obzira na starost, pol i životne okolnosti. Moderno društvo, sa ubrzanim tempom života i stalnim promenama, stavlja ljude pred mnoge izazove i pritiske. Okruženi smo vestima o tragičnim događajima, globalnim krizama i prirodnim katastrofama, što stvara atmosferu u kojoj se mnogi osećaju nesigurno i ranjivo.
Sve ovo doprinosi porastu osećaja nesigurnosti i straha, što može dovesti do razvoja različitih anksioznih stanja. Dok se kod nekih ljudi taj osećaj ispoljava kroz hroničnu anksioznost ili stalnu strepnju, kod drugih može doći do razvoja napada panike.
Šta je napad panike?
Napad panike možemo definisati kao nagli talas intenzivnog straha ili nelagodnosti, koji dolazi iznenada, praćen brojnim telesnim simptomima. Iako nije životno opasan, može biti vrlo neprijatan i ometajući. Tipični napad panike traje od nekoliko minuta do pola sata, a stanje povišene anksioznosti nakon toga može trajati i duže.
Simptomi napada panike
Napad panike prate različiti telesni simptomi kao što je ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, hladan znoj, vrtoglavica, pritisak u glavi, stezanje u grudima, mučnina ili grčevi u stomaku, osećaj nedostatka vazduha i plitko disanje, osećaj gušenja, utrnulost ili senzacije peckanja…
Ti simptomi se tokom napada panike intenziviraju do nivoa gde osoba ima doživljaj da gubi kontrolu nad svojim fizičkim i/ili psihičkim stanjem.
Pored fizičkih simptoma, osoba može da oseća i psihičke simptome poput straha od gubitka kontrole ili ludila, straha od smrti (“poludeću”, “ugušiću se”, “imam infarkt”, “imam nervni slom”) ali i derealizaciju i depersonalizaciju. Ova dva slična fenomena predstavljaju uglavnom trenutni poremećaj doživljaja stvarnosti i subjektivni osećaj tokom kojeg osoba oseća otuđenost i nestvarnost pri percipiranju sebe samog, svojih misli, osećanja, tela i sveta oko sebe, odnosno okoline. Taj doživljaj je kratkotrajan, ne predstavlja neobičnu pojavu i najčešće je simptom anksioznosti.
Uzroci i okidači napada panike
1. Genetska predispozicija
Neki ljudi imaju veću verovatnoću da dožive napade panike zbog genetskih faktora. Ukoliko u porodici (roditelji ili bliski rođaci) postoji istorija doživljavanja napada panike ili generalno sklonost ka anksioznim poremećajima, postoji mogućnost naslednog uticaja.
2. Biohemijski faktori i disbalansi u mozgu
Poremećaji u nivou neurotransmitera, kao što su serotonin ili dopamin, mogu doprineti povećanoj osetljivosti na stres i paniku, jer otežavaju regulaciju emocija. Različiti faktori mogu uticati na nivo ovih neurotransmitera uključujući način ishrane, način života, fizička aktivnost, stres, genetika, određeni lekovi, nedostatak sna, iscrpljenost itd.
3. Psihološki faktori
Ljudi koji su skloni anksioznosti, negativnim mislima ili imaju tendenciju da brinu unapred, češće su podložni napadima panike. Takođe, perfekcionizam, visoka očekivanja od sebe i potreba za kontrolom mogu doprineti razvoju osećaja panike.
4. Traumatska iskustva
Proživljavanje traumatskih događaja (poput gubitka, saobraćajnih nesreća, nasilja ili prirodnih katastrofa) ili hronična izloženost razvojnim traumama tokom odrastanja (npr. nedovoljan osećaj sigurnosti, ljubavi, podrške u porodici) može ostaviti dugoročne posledice na mentalno zdravlje, uključujući i sklonost ka napadima panike.
5. Hronični stres
Izloženost stalnom stresu – posao, finansijski problemi, zdravstvene poteškoće, problemi u porodici, romantičnoj vezi ili u prijateljskim odnosima – mogu izazvati stanje iscrpljenosti organizma, gde je telo stalno “na oprezu”, što povećava rizik od napada panike.
7. Zdravstveni problemi
Određena medicinska stanja i oboljenja, poput problema sa štitnom žlezdom, srčanih poremećaja ili astme, mogu doprineti osećaju anksioznosti i panike. Takođe, hormonalne promene (npr. tokom puberteta, trudnoće ili menopauze) mogu uticati na pojavu simptoma panike.
8. Stimulansi i supstance
Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, pojačana konzumacija kofeina, nikotina ili određenih lekova mogu povećati rizik od napada panike, posebno kod ljudi osetljivih na stimulaciju.
9. Specifični okidači
Kod nekih ljudi, određene situacije ili okruženja mogu pokrenuti napad panike. To mogu biti zatvoreni prostori (klaustrofobija), gužva, javni nastupi, vožnja ili visina.
Kako se nositi sa napadom panike
Tokom napada panike uglavnom dolazi do hiperventilacije– stanje u kojem osoba ubrzano diše, izbacujući više ugljen-diosksida iz organizma nego što telo prozvodi, što remeti ravnotežu kiseonika i ugljendioksida u krvi, što onda može izazvati simptome vrtgolavice ili gušenja. Ovo stanje je neprijatno ali nije životno ugrožavajuče. Ukoliko je to jedan od simptoma koji je prisutan tokom napada panike, prvo što možete da uradite je da svoj fokus stavite na disanje.
Duboko i lagano udahnite, zatim na kratko zadržite dah a potom dugo udahnite. Možete da brojite tokom disanja, tako što ćete 6 sekundi da udišete, 2 sekunde da zadržite dah i 8 sekundi da izdišete (6-2-8). Možete i da udišete u papirnu kesu, ukoliko vam to okolnosti dozvoljavaju.
Takođe se predlaže jednostavna tehnika povezivanja sa svojim čulima, navesti 5 stvari oko sebe koje vidite, 4 koje čujete, 3 koje dodirujete, 2 koje mirišete i jednu čiji ukus osećate (5-4-3-2-1)– redosled nije toliko važan. To pomaže da se “uzemljite”, odnosno vratite u sadašnji trenutak i povratite osećaj stvarnosti.
Takođe, sa ciljem okupiranja misli i angažovanja uma, možete da probate da rešite neki zadatak, sudoku ili pristupite nekoj sličnoj aktivnosti.
Ovo su neke od jednostavnih tenika koje mogu odmah da pomognu da se napad panike smanji i da se vi osećate bolje. Da bi se uspostavilo neko dugoročno rešenje, ukoliko se napadi panike ponavljaju, potrebno je razumeti šta je dovelo do povećane anksioznosti i napada panike, bilo kroz samorefleksiju, razgovor sa prijateljima ili stručnim licem.
Napad panike je snažan ali prolazan talas emocija. Važno je znati da iako mogu biti zastrašujući i iscrpljujući, oni nisu opasni po život i moguće ih je rešiti ako bolje razumemo njihove uzroke. Uspostavljanje zdravih navika, tehnike disanje i rad na razumevanju sebe i svojih emocija, mogu značajno smanjiti njihovu učestalost ili ih potpuno ukloniti.
Ukoliko se napadi panike ponavljaju, a između konstantno strepite od narednog napada panike, ukoliko vam oni ometaju svakodnevni život, potražite stručnu pomoć psihologa, psihijatra, odnosno psihoterapeuta.
Master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom.
Diplomirala na psihologiji na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Master studije iz kliničke psihologije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nosilac naprednog praktikuma iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije.
Dvogodišnje iskustvo u radu sa decom i odraslima kao stručni saradnik, na poziciji psihologa u predškolskoj ustanovi. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom, individualnim i grupnim radom. Ima položen državni ispit za zdravstvenog saradnika.
Pohađala seminare i radionice iz shema terapije; asertivnosti; REBT terapije sa parovima; rad sa traumom iz teorije afektivnog vezivanja. Prezentovala rezultate istraživanja na skupovima, kao što je kongres psihoterapeuta Srbije.
e-mail: i_drljaca@outlook.com; ivana.drljaca04@gmail.com; telefon: 063/7010-350
0 komentara