Kad brak nije lak

Život čoveka odvija se u neprekidnom lancu izbora i odluka. S jedne strane, čovek bira, a sa druge strane i sam je nekada izabran. Sloboda je vrlo često izazovna, opterećujuća za pojedinca i neretko izaziva strah.

Pri odabiru partnera dolazi do podudaranja izbora ljubavnog i bračnog partnera i tada partnerski odnos prerasta u porodični odnos. Izborom bračnog partnera prenosi se prošlost i dodiruje budućnost. Ono što se iz prošlosti prenosi na potomstvo su nasledne osobine – inteligencija, temperament i tip ličnosti. Istovremeno, najčešće nesvesno, prenosi se kroz više generacija porodični sistem vrednosti, verovanja, oblici afektivnog vezivanja, mitovi, porodične tajne i način izbora partnera.

Šta je brak?

Brak je najosetljivija ljudska relacija. Predstavlja jedinstvenu  vezu u kojoj dve individue uče da žive zajedno, prilagođavaju se jedna drugoj, ostvaruju emocionalnu interakciju i seksualne odnose.

Kako bismo vam pomogli da utvrdite kakav je kvalitet vašeg bračnog odnosa izdvojili smo neke pokazatelje funkcionalnog i disfunkcionalnog odnosa. 

Karakteristike dobrog braka

Funkcionalan brak predstavlja odnos između dve individue koje su relativno autonomne, a koje u zajedničkom odnosu nalaze interes duhovnog, profesionalnog  i emocionalnog razvoja. 

U zdravom braku pojedinci imaju razvijene veštine rešavanja problema, što znači da nisu usmereni na to da pronađu krivca za postojeći problem, već aktivno tragaju za rešenjem. Oni su saradnici i funkcionišu po principu mi protiv problema. Oba partnera imaju autonomiju koja utiče na to da se oni međusobno podržavaju i duhovno razvijaju. Komunikacija je otvorena, jasna i postoji dovoljan stepen emocionalne razmene. U zdravom braku postoje jasne granice prema spoljnim sistemima (porodici porekla, prijateljima, kumovima).

Zbog čega dolazi do krize u braku?

Do bračne krize na samom početku mogu dovesti razlozi koji su partnere opredelili za brak. Ako je brak rešenje za usamljenost, postizanje društvenog položaja ili je nastao pod uticajem roditelja, često se ti motivi pokazuju kao nedovoljno snažni za formiranje jezgra zdravog i funkcionalnog braka. 

Drugi izvor krize u braku može biti lošija komunikacija između partnera i nemogućnost izražavanja svojih potreba, kao i poteškoće u uspostavljanju granica sa spoljnim sistemima npr.  primarnom porodicom. Iz pomenutih razloga bračni odnos može postati veoma osetljiv na sve aktuelne i buduće krizne situacije koje se dobijanjem potomstva mogu intenzivirati. 

Nerazrešeni bračni konflikti i slaba self-diferencijacija (manje self-diferencirani ljudi imaju izraženu potrebu da budu stalno sa drugima, teže podnose samoću i imaju poteškoće pri donošenju važnih odluka) oba partnera dovode do porasta anksioznosti u bračnom sistemu. Međutim, kriza u odnosu ne mora biti isključivo negativna pojava koja će dovesti do razvoda. Nekada ona može biti šansa za uspostavljanje adekvatnijeg i zrelijeg funkcionisanja.

Karakteristike lošeg braka

Jedna od glavnih karakteristika lošeg braka jeste da pojedinci imaju doživljaj da su njihove granice uzdrmane, nema otvorene komunikacije, bliskosti i adekvatne emocionalne razmene što doprinosi međusobnom distanciranju partnera. Konflikti su česti i ponekad veoma intenzivni. U disfunkcionalnom braku osobe nastoje da promene partnera u nadi da će se na taj način i njihov odnos promeniti na bolje. Pored toga što nema jasnih granica u odnosu, dešava se i da nema izgrađenih granica prema spoljnim sistemima, samim tim postoji „upliv sa strane“ i takav brak nema mogućnost da se razvije i da dostigne svoj pun potencijal.

Šta je potrebno uraditi kako bi moj brak bio dobar? 

Odgovor na ovo pitanje je da ne postoji univerzalni recept za dobar brak. Ali postoje neke smernice koje bi bilo dobro ispratiti, a koje vam mogu pomoći da izgradite dobar bračni odnos. Pre svega je važan izbor partnera i tu se preporučuje odabir osobe koja ima sličan sistem vrednosti i pogled na život. Zatim je važno uvideti da ne postoji savršeno partnerstvo, kao ni savršen partner i da se nikada neće pojaviti. Ono što možemo uraditi jeste da nekom ko ima nečeg nama dovoljno bliskog poklonimo strpljenje, pažnju i vreme. Takođe, bitno je da osvestimo da je brak proces, a ne stanje i da zahteva stalni trud i rad. Potrebno je angažovanje oba partnera da bi brak uspeo. 

Neki od načina na koji možete održavati brak funkcionalnim su sledeći:

• Odvojite vreme samo za vas i partnera (večera, ručak, odlazak u pozorište, koncert) 
• Provodite vreme u zajedničkim aktivnostima u kojima oboje uživate
• Negujte seksualni život 
• Razmenjujte sitne  nežnosti (grljenje, maženje i dodir imaju lekovito dejstvo)
• Otvoreno komunicirajte svoje potrebe

Šta statistika kaže? Kada je pravo vreme da potražite stručnu pomoć?

Procenjuje se da se skoro polovina bračnih relacija završi razvodom u razvijenim zemljama, a da jedan od pet brakova doživi neku vrstu izazova ili kriza. 

Problemi u braku mogu nastati zbog nedostatka bliskosti između partnera, loše komunikacije, neslaganja oko važnih pitanja ili neverstva. Ovo su ujedno i najčešći razlozi zašto se parovi odlučuju da potraže pomoć. Bitno je da parovi koji su u krizi osveste da problem postoji i da su spremni da zajednički rade na prevazilaženju istog. Kroz savetovanje parovi mogu dobiti značajne uvide o odnosu i dinamici koja ih sprečava da bolje funkcionišu. Partnerska terapija im može pružiti nove alate za prevazilaženje problema i ponovno približavanje. Pored toga može pomoći pri donošenju odluke o eventualnom okončanju braka. Savetovanje parova je obično kratkoročno. Najčešće se primenjuje bračna fokusirana terapija koja može trajati od 8 do 20 seansi i uključuje oba partnera. 

Parovi se odluče za terapiju uglavnom zato što su zapeli u negativnom emocionalnom plesu koji je preuzeo njihovu vezu ili brak. Takav ples odvlači ih od ritma ljubavi, bliskosti i sigurnosti. Uloga terapeuta je ovde jasna: pomaže parovima da prepoznaju korake koji su uključeni u njihov disfunkcionalni ples, daje im alate da nauče da drugačije postave stopala, i u konačnici, promene muziku, te samim tim i ritam kretanja parova. 

Nataša Točilovac

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka, smer socijalna politika i socijalni rad. Preko dvanaest godina radila sam sa ranjivim kategorijama, pružajući psihosocijalnu podršku u okviru državnog

sektora. Kroz rad sa odraslima koji imaju mentalne poremećaje, bez porodične podrške, materijalne i stambene neobezbeđenosti, uvidela sam značaj sigurne baze i značajnog resursa za prevazilaženje svih kriza – porodice.

Iz tog razloga, 2017. godine pri Asocijaciji sistemskih porodičnih teraputa krećem na edukaciju iz sistemske porodične terapije. Ovo čarobno putovanje koje se uskoro završava dalo mi je nove uvide, proširilo pespektivu i način sagledavanja kako pojedinca tako i porodica. U radu sa klijentima vodim se krilaticom da je svaki podržavajući odnos lekovit, i zbog toga posebnu pažnju posvećujem odnosima.

Radim sa klijentima koji imaju partnerske probleme, u procesu su razvoda, imaju teškoće u komunikaciji uzrokovane nedostatkom bliskosti, osobama sa traumatskim iskustvima ili onima koji su u procesu gubitka i žalovanja, post-porođajnim poremećajima,b psihosomatkim poremećajima, depresijom, klijentima koji boluju od shizofrenije kao i sa decom koja ispoljavaju poremećaj ponašanja (bežanje od kuće, izostajanje iz škole, nasilničko ponašanje, krađe, neposlušnost, napadi besa). Takođe pružam podrsku porodicima koji su usvojitelji ili su hranitelji.

Kontakt: +381642259858