Ovaj naslov na prvo čitanje zvuči prilično jednostavno, ali koliko puta ste se u životu osećali kao neko ko ne živi život delotvorno i u skladu sa onim što vama ima smisla? Ukoliko sa punom svesnošću odaberemo put i smer u kojem želimo da naš život ide, možemo reći da smo se približili životnoj delotvornosti.
„Životne individualne vrednosti“ se koriste za opisivanje i lakše upravljanje tim smerovima. Prema tome, potrebno je pre svega, identifikovati svoje životne vrednosti, ono što smatramo značajnim, važnim, što visoko vrednujemo i što nam daje smisao. Vrednosti predstavljaju stabilne orijentacije koje namerno biramo, delom ih dobijamo u nasleđu, primerom iz porodice, a delom samostalno razvijamo kroz različita iskustva u životu. Vrednosti nisu određene osećanjima, što znači i da nisu kratkog daha niti lako promenljiva. Mada i same vrednosti možemo tokom života menjati, pre svega po pitanju prioriteta. U određenim godinama, vrednost porodica nam može biti prioritetnija od vrednosti odmor i relaksacija. Ipak, možemo osećati čitav spektar emocija, a u isto vreme se ponašati u skladu sa svojim vrednostima, jer ona predstavljaju stabilnu strukturu. Tada bez obzira na intenzitet negativnih emocija, osećamo se suštinski dobro iznutra, znajući da delujemo u skladu sa onim što visoko vrednujemo. Ako neki životni izbori i ponašanja približavaju osobu njenim vrednostima, onda možemo reći da su ti izbori delotvorni za nju i obrnuto.
Štefani Štal u svojoj knjizi u kojoj piše o unutrašnjem detetu osobe, spominje upravo značaj životnih vrednosti. Dugo se pretpostavljalo da čovek postupa egoistično i samo u sopstvenu korist. Novija istraživanja mozga su, međutim, pokazala da čovek ne bi opstao ukoliko bi bio nastrojen samo egoistično. Umesto toga, čovek je usmeren na saradnju i život u grupi. Neki naučnici tvrde da altruizam može da ima dejstvo kao tabla čokolade. Ako imamo doživljaj da naši postupci služe višim vrednostima u smislu zajedništva ili nesebičnog pomaganja drugom pojedincu, to može da nas učini srećnim na dubljem nivou. Čuveni lekar i osnivač logoterapije, terapije smislom, Viktor Frankl naglašava da ljudi strahove vezane za sopstveno Ja, mogu da prevaziđu ako svoje postupke usmere ka višim vrednostima.
U najjednostavnijem smislu, vrednosti su smerovi životnog kompasakoji mogu da usmere naše akcije (i specifične ciljeve) prema efikasnijem življenju. Na primer, možemo odabrati da nam ključna životna vrednost bude da smo saosećajan i pouzdan prijatelj. Time onda fomiramo specifične ciljeve i akcije, kao što je prisustvovanje rođendanskoj proslavi prijatelja, pažljivo i saosećajno slušanje prijateljice koja je doživela stres na poslu, pružanje aktivne podrške prijatelju u teškim životnim trenucima… Isto tako, vrednost može da nas usmeri tako da prevaziđemo naše mehanizme samozaštite, kojima pribegavamo u kriznim situacijama, kao što je konflikt sa partnerom ili prijateljem. Štiteći svoj ponos, ili iz straha od odbijanja ili osude, sprečavamo sebe da budemo iskreni i otvoreni u odnosima, ali ukoliko se usmerimo na ljubav ili prijateljstvo kao vrednost, lakše ćemo se izložiti nekoj situaciji koju doživljavamo kao „opasnu“, jer se držimo višeg cilja i vrednosti kojoj težimo. Ovakvim delovanjem, preuzimamo odgovornost nad svojim postupcima i nad svojim osećanjima.
Ciljeve možemo da ispunjavamo i to nam omogućava da živimo u skladu sa vrednostima, ali vrednost nikada ne možemo da ispunimo ili u celosti postignemo, jer je njena funkcija da nas doživotno usmerava.
Spisak vrednosti je dugačak, ali ne vrednujemo svaku vrednost jednako, niti su nam sve životne vrednosti zaista značajne. Takođe, ne možemo ni odabrati isključivo jednu životnu vrednost, koja će nas u potpunosti usmeravati, jer bismo tako izgubili iz vida i druge stvari koje nas ispunjavaju i čine zadovoljnom osobom, odnosno koje omogućavaju da živimo život delotvorno.
Razmislite o tome šta želite da Vaš život predstavlja? Kako želite da Vam izgleda dan, mesec, godina ukoliko na umu imate neki viši cilj, smisao i vrednost? Dajte sebi neko vreme i odaberite u kojim vrednostima sa spiska ispod se pronalazite, a potom ih poređajte po sopstvenom redosledu važnosti. Uz napomenu da ovaj spisak nije sveobuhvatan, niti pravilan, već predstavlja samo skup oblasti koje su najčešće važne velikom broju ljudi:
Porodične veze
Intimne veze
Prijateljstvo
Iskrenost i otvorenost
Hrabrost
Životna radost
Poštenje
Autentičnost
Duhovnost
Karijera
Pouzdanost, odgovornost
Altruizam
Zdravlje i dobrobit
Šira zajednica…
Master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom.
Diplomirala na psihologiji na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Master studije iz kliničke psihologije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nosilac naprednog praktikuma iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije.
Dvogodišnje iskustvo u radu sa decom i odraslima kao stručni saradnik, na poziciji psihologa u predškolskoj ustanovi. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom, individualnim i grupnim radom. Ima položen državni ispit za zdravstvenog saradnika.
Pohađala seminare i radionice iz shema terapije; asertivnosti; REBT terapije sa parovima; rad sa traumom iz teorije afektivnog vezivanja. Prezentovala rezultate istraživanja na skupovima, kao što je kongres psihoterapeuta Srbije.
e-mail: i_drljaca@outlook.com; ivana.drljaca04@gmail.com; telefon: 063/7010-350
0 komentara