U iščekivanju Nove godine obično razmišljamo o tome šta smo postigli u protekloj godini, da li smo zadovoljni i koje ciljeve smo uspeli da ostvarimo. Kraj godine je vreme kada „svodimo račune“ i vraćamo se na odluke koje smo doneli na početku iste. Stičemo uvid u ono što se ostvarilo ali i u ono što je ostalo samo želja koja nije dobila svoju priliku. Postoje mnogobrojne odluke: da smršam, da treniram, da krenem na terapiju, da se zabavljam, da promenim posao, da osnujem porodicu, da kupim ljubimca…
Pisanje novogodišnjih odluka može biti deo mentalne higijene. U tom procesu zaključujemo stvari iz prošlosti i planiramo budućnost, kao vid novog početka ili promene. Često, bez posebnog truda i promišljanja, ljudi se dobro zabave u tome iako unapred znaju da se većina stvari sa spiska neće ostvariti. Sa druge strane, kada shvate da nisu istrajali u svojim odlukama, ljudi se razočaraju, obeshrabre ili odustanu…
Kako do čvrste odluke?
Da bi odluka bila čvrsta i realna, trebala bi da je ona odraz sopstvenih interesa, potreba i vrednosti. Ukoliko je neka odluka napisana iz objektivnih razloga, npr.da osoba treba da trenira da bi smršala i sl. bez uvida u ličnu potrebu koja stoji iza toga (da osoba želi da se oseća bolje u svojoj koži, da ima više energije i elana…), verovatno će biti potisnuta čim prođu praznici. U najgorem slučaju, nerealizovane odluke mogu da proganjaju u vidu samokritike i samooptuživanja.
U svojoj knjizi „Moć pozitivnog ne“ Vilijam Juri piše da se putem osvešćivanja autentične motivacije da se ostvari cilj i davanjem pozitivnog razloga zašto želi da postigne nešto određeno, osoba osnažuje na putu postavljanja granica, promene i ostvarivanja svojih potreba, interesa i vrednosti.
Po mišljenju ovog autora, unutrašnja odluka je stub ponašanja i delanja u procesu ostvarivanja ciljeva. On je u knjizi naveo pet najuobičajenijih potreba:
- bezbednost ili opstanak
- hrana, piće i druge životne potrebe
- ljubav i pripadanje
- poštovanje i svrha
- sloboda i kontrola nad sopstvenom sudbinom
„Potreba je ono što nas pokreće.“ Vilijam Juri
Prilikom donošenja odluka probajte da se osvrnete na to da li su one usmerene ka ostvarivanju neke od navedenih potreba. Ukoliko jesu, onda ste na dobrom putu.
Lične vrednosti su još jedan glavni sastojak odluke. Kada je donosite zapitajte se koju svoju vrednost ostvarujete konkretnom odlukom. Evo nekoliko pitanja iz pomenute knjige:
- Za šta se zaista zalažem?
- Koju najvažniju vrednost štitim? Da li je to moja sreća, moje blagostanje, blagostanje moje porodice, lični integritet, brend moje kompanije ili nešto drugo?
Kada je odluka ukorenjena u nečemu do čega vam je iskreno stalo onda je održiva i verovatno ćete istrajati na putu do cilja. Zbog toga je donošenje odluke proces koji traje duže od njene realizacije. Možda je mukotrpniji put dolaska do autentične motivacije da se ostvari cilj od toga da se cilj postigne. Unutrašnja motivacija je snaga koja čini da se odluka realizuje i da se ne pretvori u neostavrenu želju. U suprotnom, spisak odluka se ne razlikuje puno od novogodišnjih želja upućenih Deda Mrazu.
Želim vam srećnu Novu godinu i čvrste odluke! 🙂
