Lične strategije za borbu sa stresom

Stres je sastavni i uglavnom neizbežni deo svakodnevnog života. Suočavanje sa stresom često smatramo kao nešto što treba izbeći jer nam predstavlja teret, ali time dodatno frustriramo sebe.

Šta predstavlja stres?
Činioci koji izazivaju stres zovu se stresori. Oni mogu da se nalaze u spoljašnjem okruženju ali i unutar naše psihe. Postoje stresori sa kojima možemo da se izborimo, kao što su problemi na poslu, u porodici, u prijateljskim i partnerskim odnosima… Takođe, postoje i oni sa kojima teško izlazimo na kraj, kao što su smrt, bolest, ratovi, krize… i oni mogu trajnije i ozbiljnije da utiču na naše mentalno zdravlje.

Da li je stres negativna ili pozitivna pojava?
Zavisi od toga kako definišemo stres. Da li stresnu situaciju vidimo kao apsolutno negativnu pojavu koja preti da nas ugrozi ili kao, jednim delom, pozitivnu pojavu koja nas podstiče da izađemo iz zone sigurnosti i da rešimo neki problem. Ako vidimo stres kao nešto negativno i loše, nećemo se suočiti sa problemom već ćemo se potruditi da ga zaobiđemo ili potisnemo što vremenom dovodi do njegovog nagomilavanja i anksioznosti koja može voditi u ozbiljnija psihička stanja ili fizičke bolesti. Međutim, ukoliko imamo stav da je stres nešto što je pozitivno, onda ćemo se prilagoditi novonastaloj situaciji i trudićemo se da ga smanjimo ili potpuno eliminišemo.

Kako reagujemo na stres?
Čovek oseća da je pod uticajem stresa kada se nađe u situaciji koja ugrožava neku njegovu vrednost ili integritet i u skladu sa tim, izvor stresa za svakog pojedinca može biti različit. Intenzitet stresa koji svaki čovek doživljava zavisi od njegove lične otpornosti. Kako su stresori i otpornost na stres individualni faktori, važno je da svaki pojedinac ima svoju ličnu strategiju za borbu sa stresom. Ukoliko prihvatimo stres kao pozitivnu pojavu, možemo da ojačamo svoje samopouzdanje jer možemo da se osećamo sposobnim da zaštitimo sebe od njegovog uticaja i da smanjimo negativne posledice (anksioznost, burn out, panika, bolest…).

Kako da napravim svoju ličnu strategiju?

Da bismo zaštitili svoje zdravlje i podigli kvalitet života, važno je da obratimo pažnju na sledeća pitanja:

u kojim poljima smo najviše izloženi stresu

koje situacije kod nas izazivaju stres

da procenimo da li možemo da utičemo na situaciju ili bismo trebali jednostavno da je prihvatimo

koliko su određeni događaji važni za nas

kojim resursima raspolažemo da bismo povećali svoju otpornost

u kojoj meri zadovoljavamo svoje bazične potrebe

Kada identifikujemo navedene faktore moći ćemo da napravimo svoju ličnu strategiju za borbu sa

stresom.

174

Nataša Stojanović dipl. soc. rad. i psihoterapeut pod supervizijom

Diplomirala sam na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2014)

Nakon studija sam godinu dana stažirala u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu i položila
državni ispit za saradnika u zdravstvu (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije). U isto vreme sam stekla
licencu socijalnog radnika za obavljanje osnovnih stručnih poslova (Komora socijalne zaštite u Republici
Srbiji).
U ovoj ustanovi sam radila, u vidu grupnog socioterapijskog rada, sa korisnicima koji su zavisni od psihoaktivnih supstanci i alkohola, sa osobama koje su zavisne od kockanja, interneta . Učestvovala sam u prijemu pacijenata u ustanovu, u prikupljanju socioanamnestičkih podataka kao i u izradi socijalne anamneze. Imam bogato iskustvo rada u multidisciplinarnom timu i edukaciju iz oblasti bolesti zavisnosti.

Po završetku pripravničkog staža, upisala sam edukaciju za psihoterapeuta iz oblasti transakcione analize. Tokom edukacije stekla sam značajan broj sati ličnog individualnog i grupnog rada, rada sa klijentima, kao i supervizijskog rada.

Za vreme edukacije, volontirala sam u nekoliko udruženja koja se bave pružanjem psihoterapijske podrške.

Od 2016. do 2018. godine bila sam zaposlena u državnoj upravi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u Vladi Republike Srbije gde sam stekla veliko iskustvo u komunikaciji sa ljudima iz različitih kultura, u funkcionisanju državnog sistema, administrativno iskustvo, organizaciji posla, funkcionisanju sistema i kolektiva.

Nakon toga sam angažovana u privatnom sektoru gde se bavim administracijom u firmi i ljudskim resursima. Posedujem iskustvo rada u kompanijskom okruženju.

Radim sa klijentima volonterski od 2017. godine a godinu dana kasnije počinjem privatnu praksu. U ovoj oblasti sam pohađala brojne radionice i obuke (asertivna komunikacija, emocionalna
pismenost, partnerski odnosi, farmakoterapija, radionica iz integrativne TA i Core energy development pristupa, lečenje psihoza pomoću TA – Ravi Velč…).

Učestvovala sam u devetom kongresu psihoterapeuta Srbije (2019) koji nosi naziv “Sloboda i psihoterapija”. U praksi sam se najviše susretala sa problemom porodičnog nasilja, problemima u partnerskim odnosima, anksioznih stanja, graničnog poremećaja ličnosti, sindroma pregorevanja na poslu, depresije i gubitka bliske osobe.

Kada radim sa klijentom, važno mi je da pre svega uspostavim odnos poverenja, podrške i sigurnosti.
Koristim principe transakcione analize a služim se i tehnikama drugih teorija u psihoterapiji. Terapijski rad baziram na ugovoru o željenoj promeni koju definišem zajedno sa klijentom.

Kontakt telefon: +381653977973

Kontakt e-mail: ta.savetovanje@gmail.com