Kako promeniti iracionalna uverenja/ kako promeniti životnu filozofiju?

REBT (Racionalno Emotivno Bihejvioralna terapija) osmišljen je tako da pomogne ljudima da minimalizuju svoje emocionalne probleme i nefunkcionalna ponašanja i da ih potom ohrabri da vode smisleniji i srećniji život (Ellis, 1994). Kako bi se taj cilj postigao, potrebno je utvrditi koje su to misli koje utiču na pojavu nezdravih emocija i motivišu nas na nepoželjno ponašanje.
Mišljenje sve vreme teče, stalno se bavimo nekim stvarima spolja, drugim ljudima, događajima, sobom kao osobom, ali retko zaista svojim mislima i njihovom ulogom. Nekada idemo i u drugu krajnost, odnosno opterećeni smo svojim mislima, ali to je druga tematika, kojom se nećemo baviti u ovom tekstu.
Efektivno korišćenje razmišljanja zahteva razmišljanje u oba pravca: znači mislimo o sebi i svetu, ali i o svojim mislima o sebi i svetu. Prvi korak ka rešavanju problema, odnosi se na prihvatanje i prepoznavanje toga da naša iracionalna uverenja igraju ključnu ulogu u stvaranju naše emocionalne patnje, tj. odbacivanje ideje o tome da su stvari koje nam se događaju isključivi uzrok naše patnje.

 

III NIVOA UVIDA (značajni za menjanje disfunkcionalnog razmišljanja):

 

I nivo uvida – emocionalne i ponašajne reakcije ljudi su pod snažnim uticajem kognicija (misli).

To znači da nas ne uznemirava neki događaj sam po sebi, već način na koji razmišljamo o tom događaju. Naše misli su te koje određuju značaj koji će taj događaj imati za nas i koje prema tome oblikuju naše ponašanje.
Ukoliko osećamo emocionalnu patnju, emociju koja nas obuzima na negativan način, telesno i ponašajno, naše misli ili uverenja koja imamo o aktivirajućem događaju (npr. gubitak posla, pad na ispitu, raskid sa partnerom, telesni simptomi-lupanje srca itd) su po pravilu iracionalna. To znači da su dogmatska, rigidna i neodrživa u realnosti. Naš način razmišljanja nam tada ne pomaže, već nam isključivo nanosi štetu tako što stvara stres i održava nas upravo u emocionalnoj patnji koje želimo da se otarasimo.

Često nas misli vode u prošlost, navodeći nas da tražimo odgovore u ranom detinjstvu, preispitujući da li su roditelji, nastavnici, vršnjaci, različiti nepovoljni događaji imali ulogu u pojavi određenih problema, ili svih problema kojih smo svesni da imamo. Međutim, čak i ako nađemo „taj odgovor“ koji tražimo, čak i ako vrlo uspešno odgonetnemo razloge zbog kojih se u sadašnjosti osećamo i ponašamo na određen način, to ne znači da smo se pomerili sa tačke u kojoj se nalazimo, a koja nam ne prija, već nas ometa. Posle ove vrste uvida i odgovora, potrebno je napraviti sledeći korak.
II nivo uvida – dolaženje do saznanja da bez obzira na to kada, gde i zašto su iracionalna uverenja nastala, mi ih i danas održavamo u životu i dajemo im snagu.

Bez obzira na to da li su naši problemi posledica nečega što se desilo u ranom detinjstvu, posredstvom roditelja ili bliže okoline, mi smo ti koji tom događaju i dalje dajemo snagu. Pokušaji da se zaštitimo od problema putem izbegavanja određenih situacija, redukovanja aktivnosti i sl., u cilju preveniranja ili umanjena posledica problema koji imamo ne predstavljaju rešavanje problema. Ukoliko ne preispitamo i ne osporimo ta uverenja koja nas drže u problemu, problem će ostati tu gde jeste.

Kada postignemo ova dva nivoa uvida, možemo reći da smo se odmakli sa „mrtve tačke“ i time što smo povećali motivaciju za njihovo rešavanje već smo nekoj meri smanjili intenzitet tih problema.
Naredni deo promene, podrazumeva menjanje iracionalnih uverenja, tako što rigidna uverenja zamenjujemo fleksibilnim, ukidamo zaštitna ponašanja, a svoje svakodnevno ponašanje menjamo u skladu sa racionalnim fleksibilnim mislima i uverenjima.

Nakon što smo otkrili svoja iracionalna uverenja sam proces promene možemo pokrenuti sa tri jednostavna pitanja:
1. Da li je to razmišljanje logično?
2. Da li je to razmišljanje u skladu sa realnošću (sa onim što se dešava svakodnevno oko nas)?
3. Da li je za mene uopšte dobro da tako mislim / šta ja dobijam od tog načina razmišljanja?                                          Pored filozofske rasprave, koja podrazumeva osporavanje iracionalnih ideja, ona se uvek mogu proveriti i bihejvioralnim eksperimentima, menjanjem ponašanja i potom preispitivanjem novonastalih rezultata.

III nivo uvida- spoznaja da samo snažnim, argumentovanim i doslednim suočavanjem sa iracionalnošću sopstvenih uverenja, možemo da ih pobedimo.                                                                            

To od nas zahteva strpljenje i posvećenost. Potrebno je pripremiti se za oscilacije u procesu promene, u zavisnosti od osobina ličnosti, konteksta problema, potencijalnih prepreka i tome slično. Ovde je važno da shvatimo da će nam manje energije i vremena oduzeti hvatanje u koštac sa problemom nego da ceo život živimo sa njim.
Jako je bitno kolikom snagom i verovanjem napadamo iracionalno i usvajamo fleksibilno. Kada smo osporili nepomažuća uverenja, potrebno je da nova uverenja snažno ponavljamo i da u tome budemo dosledni, jer je potrebna i snaga i vreme da nam to postane navika i naš novi način razmišljanja.

Možemo da zamislimo metaforu vezanu za fudbal: ako loptu ne dodamo dovoljno snažno tamo gde treba, ništa od udarca. Dakle nije dovoljno znati kako treba udariti loptu. udarci moraju imati i potrebnu snagu, a snaga je potrebna i racionalnim uverenjima (Ellis, 2004c).

Ambiciozniji cilj od nestanka ili ublažavanja simptoma, jeste postizanje značajne životne promene (promene životne filozofije) koja podrazumeva:
(a) Menjanje rigidnih zahteva prema sebi, drugima i svetu, preferencijama, odnosno željom (Moram/ne smem vs. Voleo/la bih, ali ne moram, bilo bi poželjno, ali to ne znači da ne smem);
(b) Prihvatanje složenosti životnih uslova, drugih osoba i samih sebe, ne možemo takve celine podvesti pod jednu zajedničku ocenu (Ja sam loš/drugi su loši/život je loš vs mi smo nesavršena ljudska bića i život je kompleksan i dinamičan);
(c) Tolerisanje neugodnosti onda kada je to u našem najboljem interesu.

Teorija terapijske promene iracionalnih uverenja je u osnovi jednostavna. Za usvajanje nove životne filozofije, potrebno je vreme, ali je potrebno i naglasiti da nije poželjna promena po svaku cenu. Treba se menjati u onoj meri u kojoj nas to ometa emocionalno i u svakodnevnom funkcionisanju, onim tempom koji nama odgovara, u onoj meri u kojoj smo za promenu zaiteresovani i motivisani. Fleksibilnost u mišljenju podrazumeva i fleksibilnost u promeni.

 

Izvori: 2 plus 2= 4, dr Milan Milić; REBT-teorija i metod, Tatjana Vukosavljević-Gvozden

502

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k