Novogodišnja odluka ili pismo Deda Mrazu?

U iščekivanju Nove godine obično razmišljamo o tome šta smo postigli u protekloj godini, da li smo zadovoljni i koje ciljeve smo uspeli da ostvarimo. Kraj godine je vreme kada „svodimo račune“ i vraćamo se na odluke koje smo doneli na početku iste. Stičemo uvid u ono što se ostvarilo ali i u ono što je ostalo samo želja koja nije dobila svoju priliku. Postoje mnogobrojne odluke: da smršam, da treniram, da krenem na terapiju, da se zabavljam, da promenim posao, da osnujem porodicu, da kupim ljubimca…

Pisanje novogodišnjih odluka može biti deo mentalne higijene. U tom procesu zaključujemo stvari iz prošlosti i planiramo budućnost, kao vid novog početka ili promene. Često, bez posebnog truda i promišljanja, ljudi se dobro zabave u tome iako unapred znaju da se većina stvari sa spiska neće ostvariti. Sa druge strane, kada shvate da nisu istrajali u svojim odlukama, ljudi se razočaraju, obeshrabre ili odustanu…

Kako do čvrste odluke?

Da bi odluka bila čvrsta i realna, trebala bi da je ona odraz sopstvenih interesa, potreba i vrednosti. Ukoliko je neka odluka napisana iz objektivnih razloga, npr.da osoba treba da trenira da bi smršala i sl. bez uvida u ličnu potrebu koja stoji iza toga (da osoba želi da se oseća bolje u svojoj koži, da ima više energije i elana…), verovatno će biti potisnuta čim prođu praznici. U najgorem slučaju, nerealizovane odluke mogu da proganjaju u vidu samokritike i samooptuživanja.

U svojoj knjizi „Moć pozitivnog ne“ Vilijam Juri piše da se putem osvešćivanja autentične motivacije da se ostvari cilj i davanjem pozitivnog razloga zašto želi da postigne nešto određeno, osoba osnažuje na putu postavljanja granica, promene i ostvarivanja svojih potreba, interesa i vrednosti.

Po mišljenju ovog autora, unutrašnja odluka je stub ponašanja i delanja u procesu ostvarivanja ciljeva. On je u knjizi naveo pet najuobičajenijih potreba:

• bezbednost ili opstanak
• hrana, piće i druge životne potrebe
• ljubav i pripadanje
• poštovanje i svrha
• sloboda i kontrola nad sopstvenom sudbinom

„Potreba je ono što nas pokreće.“ Vilijam Juri

Prilikom donošenja odluka probajte da se osvrnete na to da li su one usmerene ka ostvarivanju neke od navedenih potreba. Ukoliko jesu, onda ste na dobrom putu.

Lične vrednosti su još jedan glavni sastojak odluke. Kada je donosite zapitajte se koju svoju vrednost ostvarujete konkretnom odlukom. Evo nekoliko pitanja iz pomenute knjige:

• Za šta se zaista zalažem?
• Koju najvažniju vrednost štitim? Da li je to moja sreća, moje blagostanje, blagostanje moje porodice, lični integritet, brend moje kompanije ili nešto drugo?

Kada je odluka ukorenjena u nečemu do čega vam je iskreno stalo onda je održiva i verovatno ćete istrajati na putu do cilja. Zbog toga je donošenje odluke proces koji traje duže od njene realizacije. Možda je mukotrpniji put dolaska do autentične motivacije da se ostvari cilj od toga da se cilj postigne. Unutrašnja motivacija je snaga koja čini da se odluka realizuje i da se ne pretvori u neostavrenu želju. U suprotnom, spisak odluka se ne razlikuje puno od novogodišnjih želja upućenih Deda Mrazu.

Želim vam srećnu Novu godinu i čvrste odluke! 🙂

Nataša Stojanović dipl. soc. rad. i psihoterapeut pod supervizijom

Diplomirala sam na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2014)

Nakon studija sam godinu dana stažirala u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu i položila
državni ispit za saradnika u zdravstvu (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije). U isto vreme sam stekla
licencu socijalnog radnika za obavljanje osnovnih stručnih poslova (Komora socijalne zaštite u Republici
Srbiji).
U ovoj ustanovi sam radila, u vidu grupnog socioterapijskog rada, sa korisnicima koji su zavisni od psihoaktivnih supstanci i alkohola, sa osobama koje su zavisne od kockanja, interneta . Učestvovala sam u prijemu pacijenata u ustanovu, u prikupljanju socioanamnestičkih podataka kao i u izradi socijalne anamneze. Imam bogato iskustvo rada u multidisciplinarnom timu i edukaciju iz oblasti bolesti zavisnosti.

Po završetku pripravničkog staža, upisala sam edukaciju za psihoterapeuta iz oblasti transakcione analize. Tokom edukacije stekla sam značajan broj sati ličnog individualnog i grupnog rada, rada sa klijentima, kao i supervizijskog rada.

Za vreme edukacije, volontirala sam u nekoliko udruženja koja se bave pružanjem psihoterapijske podrške.

Od 2016. do 2018. godine bila sam zaposlena u državnoj upravi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u Vladi Republike Srbije gde sam stekla veliko iskustvo u komunikaciji sa ljudima iz različitih kultura, u funkcionisanju državnog sistema, administrativno iskustvo, organizaciji posla, funkcionisanju sistema i kolektiva.

Nakon toga sam angažovana u privatnom sektoru gde se bavim administracijom u firmi i ljudskim resursima. Posedujem iskustvo rada u kompanijskom okruženju.

Radim sa klijentima volonterski od 2017. godine a godinu dana kasnije počinjem privatnu praksu. U ovoj oblasti sam pohađala brojne radionice i obuke (asertivna komunikacija, emocionalna
pismenost, partnerski odnosi, farmakoterapija, radionica iz integrativne TA i Core energy development pristupa, lečenje psihoza pomoću TA – Ravi Velč…).

Učestvovala sam u devetom kongresu psihoterapeuta Srbije (2019) koji nosi naziv “Sloboda i psihoterapija”. U praksi sam se najviše susretala sa problemom porodičnog nasilja, problemima u partnerskim odnosima, anksioznih stanja, graničnog poremećaja ličnosti, sindroma pregorevanja na poslu, depresije i gubitka bliske osobe.

Kada radim sa klijentom, važno mi je da pre svega uspostavim odnos poverenja, podrške i sigurnosti.
Koristim principe transakcione analize a služim se i tehnikama drugih teorija u psihoterapiji. Terapijski rad baziram na ugovoru o željenoj promeni koju definišem zajedno sa klijentom.

Kontakt telefon: +381653977973

Kontakt e-mail: ta.savetovanje@gmail.com