Život i razne poteškoće sa kojima se susrećemo mogu se videti i doživeti na različite načine. Verovatno ste dosta puta bili suočeni sa tim da ljudi različito reaguju na razne životne nedaće. Na primer, zamislite dve osobe koje se nalaze u potpuno istoj situaciji, obe su doživele gubitak. Međutim, jedna osoba postaje depresivna, povlači se i njeno funkcionisanje je zanačajno oštećeno, dok je druga osoba tužna, pati, ali ipak uspeva normalno da funkcioniše.
Da li ste se nekada zapitali šta pravi razliku između ovih osoba, zašto različito reaguju na iste situacije? Verovatno biste rekli da je to zbog toga što su ljudi različiti. U pravu ste, a po čemu se razlikuju? Zašto jedna osoba ima blagu tremu pred javni nastup i marljivo se priprema za isti, dok je druga osoba anksiozna, ne može da se pripremi kako valja i želi da izbegne tu situaciju?
Odgovor na ova pitanja je vrlo jednostavan. Glavna razlika između ove dve osobe je način na koji vide ovu situaciju, dakle način na koji misle o njoj. Što nas dalje vodi do toga da način na koji se osećamo povodom različitih životnih situacija određuje način na koji ih obrađujemo.
„Ljudi nisu uznemireni stvarima po sebi, već njihovim viđenjem tih stvari.“ Epikur
Poznat je eksperiment u psihologiji u kojem se ljudima pokazuje čaša koja je do pola napunjena vodom i postavlja se pitanje, da li je čaša polupuna ili poluprazna? Ljudi daju različite odgovore kada im se postavi ovo pitanje, ali važna poruka koju ovaj eksperiment nosi jeste da je sve stvar perspektive iz koje posmatramo.
Pošto su ljudi po svojoj prirodi i racionalna i iracionalna bića, oni mogu misliti na racionalan i pomažući način, ali i na iracionalan i odmažući način koji će ih sputavati u ostvarivanju ciljeva. Zbog prethodno navedenog je veoma važno da naučimo svoj um da radi za nas i da nam bude od pomoći onda kada se suočavamo sa situacijama koje su nam izazovne. Promena načina razmišljanja neće učiniti da naši problemi nestanu, već će nam omogućiti bolji i zdraviji način prevladavanja istih.
„Ukoliko nismo u mogućnosti da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo, izazvani smo da promenimo sebe“. Viktor Frankl
REBT ( Racionalno-Emotivno-Bihejvioralna terapija) nam daje okvir koji nam omogućava da izgradimo fleksibilniji i uravnoteženiji način razmišljanja. Važno je da upamtimo da način na koji mislimo utiče na to kako se osećamo i ponašamo. Takođe, je važno upamtiti da smo mi ti koji imamo kontrolu nad onim što mislimo i da možemo sebe i uznemiriti, ali i smiriti. Ukoliko mislimo na racionalan način o nekoj situaciji, moći ćemo bolje da je sagledamo i procenimo, osećaćemo zdrave emocije, a naše ponašanje će biti konstruktivno i usmereno ka ostvarenju ciljeva. Sa druge strane, ukoliko mislimo na iracionalan način osećaćemo nezdrave emocije koje će nas sputavati u ostvarenju naših ciljeva.
Usvajanje fleksibilnijeg i uravnoteženijeg načina razmišljanja doprinosi i boljem prihvatanju sebe, drugih i života, omogućava nam da imamo realističnija očekivanja, bolje podnosimo neizvesnost i diskomfor koje život neminovno donosi.
„Mi se uglavnom osećamo onako kako mislimo.“ Albert Elis
Cilj ove vrste psihoterapije (Racionalno-Emotivno-Bihejvioraln terapija) je upravo identifikovanje iracionalnog načina razmišljanja koji nas ometa i menjanja istog racionalnim, zdravijim i pomažućim, onim koji nam omogućava da ostvarimo svoje ciljeve.
I na kraju, Vas pozivam da razmislite o kojim situacijama Vi mislite na iracionalan način i razmislite kako to utiče na Vaše ponašanje i kako se odražava na kvalitet Vašeg života?
„Način razmišljanja koji je doveo do javljanja problema, ne može biti i taj koji ih rešava.“ Albert Ajnštajn
Preporuka: Preporučujem knjigu Alberta Elisa „Vodič kroz racionalan život“, koja će vam pomoći da se bolje upozante sa filozofijom Racionalno-Emotivno- Bihejvioralne terapije i naučite kako da sebi pomognete u kriznim momentima.
Diplomirala na osnovnim i master studijama psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerziteta Singidunum u Beogradu. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom i prisustvovala terapijskim grupama. Nosilac je naprednog nivoa Racionalno-Emotivno-Bihejvioralne terapije. Pohađala seminare kod eminentnih stručnjaka iz oblasti REBT psihoterapije- Windy Dryden, PhD, Ann Vernon, PhD, Raymond Di Giuseppe, PhD, Kristene Doyle, PhD, Arthur Freeman, PhD…
Učestvovala u projektima podržanima od strane EU i Fedasil-a, koji imaju za cilj integrisanje osoba koje su tražioci azila u zajednicu. Trenutno posvećena samo psihoterapijskoj praksi.
Prezentovala rezultate istraživanja na naučnim skupovima, kao što je 23. Evropski kongres psihoterapeuta.Učestvovala na 4. Internacionalnom psihoterapijskom kongresu u Klužu, Rumunija, 6., 7., 8. i 9. kongresu psihoterapeuta Srbije.
e-mail: jelena.saric@psihologbeograd.rs ; telefon 062/8887295
0 komentara