Komunikacija u partnerskom odnosu

U današnje vreme se mnogo govori o značaju komunikacije u partnerskim odnosima. O tome kakvu štetu odnosu nanosi loša, toksična komunikacija ili odsustvo iste. Verovatno ste mnogo puta u svom okruženju imali priliku da vidite parove koji se raspravljaju i svađaju i ne nalaze rešenje za svoje probleme. Ili ste i sami bili upleteni u iste takve odnose i način komunikacije, gde se konflikti ne rešavaju, već samo produbljuju i eskaliraju.

S obzirom na rečeno, postavlja se pitanje, šta komunikaciju čini zdravom i funkcionalnom? Kako izgleda komunikacija koja može dovesti do rešenja problema i očuvanja dobrog odnosa između partnera?

Osnovna odlika parova koji imaju dobru komunikaciju jeste da oni izražavaju sebe i svoje potrebe na otovren, direktan i energičan način. Izbegavaju komunikacijske ćorsokake u vidu prebacivanja i optuživanja (Ti si kriv zato što nam ne ide. Ne, ti si kriva.) i slično.  Oni su u stanju da se usmere na rešavanje problema koji imaju, što znači da umeju precizno da ga definišu i priznaju da i jedan i drugi doprinose postojanju tog problema. Uspevaju da se drže teme tokom diskusije o problemu (npr. Njihov razgovor ne preraste u prebacivanje i prisećanje svega onoga što je partner pogrešio u prošlosti…). Sposobni su da saslušaju i razumeju drugu stranu i njen način percepcije problema. Ne izbegavaju konflikte, već im otvoreno pristupaju i vide ih kao izazove i priliku da poboljšaju odnos i razviju bliskost.

Zvuči lepo. Ali, kako to ostvariti? Kako ovim parovima to uspeva?

 U daljem tekstu ćemo navesti nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da poboljšate svoje komunikacijske veštine i efikasnije rešavate konflikte u partnerskom odnosu.

1.Efikasno upravljanje negativnim emocijama

Najvažniji uslov koji morate da ispunite kako biste efikasno komunicirali je dobro regulisanje sopstvenih emocija, a naročito besa. A to možete uspeti ukoliko se prisetite da:

• imate kontrolu nad svojim emocijama, iako se druga osoba ponaša na neadekvatan način

• uprkos tome što druga osoba reaguje onako kako se vama ne dopada, vi možete i dalje da izrazite svoja osećanja bez oklevanja ili optuživanja druge osobe

• kažete sebi da nećete dozvoliti da vas potreba da pobedite ili budete u pravu iscrpi i bespotrebno vam potroši energiju

2. Asertivna komunikacija

Asertivna komunikacija podrazumeva jasno i otovreno iznošenje svojih potreba, na neagresivan način, ali razumevanje i uvažavanje tuđe pozicije (onoga što druga osoba misli, oseća i kako se ponaša).

Ljudi koji komuniciraju na ovakav način veruju da:

• imaju pravo da izraze svoja osećanja i potrebe

• veruju da ih izražavanje potreba i želja ne čini agresivnim, bez obzira na to šta partner ili drugi ljudi kažu

• ne plaše se emocija i reakcija drugih ljudi, niti napuštanja kada izraze svoje potrebe

• veruju da tuđe neadekvatno ponašanje, ignorisanje ili obezvređivanje njihovih potreba, ništa ne govori o njima samima, tačnije ne čini ih manje vrednim (To znači da ja dobijam manje, a ne da sam manje vredan/a.

3. Jasno definisanje problema i konstruktivan razgovor o njemu

Kada treba da iznesete kritike poželjno je da uradite to na sledeći način:

• razgovor započnite tako što ćete reći kako se osećate povodom problema koji imate
• (npr. Osećam se tužno jer u poslednje vreme retko radimo nešto zajedno.)

• navedite neki skorašnji primer partnerovog ponašanja koje vam smeta, ali vrlo kratko i sažeto (npr. Osećam se tužno jer nismo nigde otišli zajedno i to što si nekoliko puta odbio kada sam predlagala da idemo u bioskop ili pozorište.)

• predložite šta biste vi voleli u budućnosti kada je u pitanju ovaj problem

• kako biste motivisali partnera, iznesite pozitivne posledice promene koju predlažete

4. Slušanje

Slušanje je izuzetno važno. Mada se često dešava da ne slušamo jedni druge, već smo usmereni na to šta ćemo mi reći ili se uhvatimo za onaj deo konverzacije koje nas je uvredio i povredio i prestanemo da slušamo. Umesto ovoga možete se usmeriti na činjenice, tako ćete moći da čujete šta vaš partner misli, oseća povodom problema. Važno je da slušate, bez napadanja i optužbi. Na kraju, možete ponoviti to što ste čuli, kako biste sa partnerom proverili da li ste ga dobro razumeli. Pokažite razumevanje i dajte sugestije za rešavanje problema.

5. Empatija

Stavite se u cipele druge osobe i pokušajte da razumete kako druga osoba misli, oseća i vidi situaciju u kojoj se nalazite. Kada budete naučili da se saosećate lakše ćete komunicirati i teže upadati u teška osećanja poput besa jer ćete bolje razumeti drugu osobu i razlog njenog ponašanja.

MA Jelena Šarić

Diplomirala na osnovnim i master studijama psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerziteta Singidunum u Beogradu. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom i prisustvovala terapijskim grupama. Nosilac je naprednog nivoa Racionalno-Emotivno-Bihejvioralne terapije.  Pohađala seminare kod eminentnih stručnjaka iz oblasti REBT psihoterapije- Windy Dryden, PhD, Ann Vernon, PhD, Raymond Di Giuseppe, PhD, Kristene Doyle, PhD, Arthur Freeman, PhD…

Učestvovala u projektima podržanima od strane EU i  Fedasil-a, koji imaju za cilj integrisanje osoba koje su tražioci azila u zajednicu. Trenutno posvećena samo psihoterapijskoj praksi.

Prezentovala rezultate istraživanja na naučnim skupovima, kao što je 23. Evropski kongres psihoterapeuta.Učestvovala na 4. Internacionalnom psihoterapijskom kongresu u Klužu, Rumunija, 6., 7., 8. i 9. kongresu psihoterapeuta Srbije.

e-mail: jelena.saric@psihologbeograd.rs ; telefon 062/8887295