Bolest modernog doba: Stres

Stres glasi za zdravstvenu epidemiju 21. veka, što je čini jako bitnom temom kako se većina nas suočava sa njim. Stres, svakodnevno, je osećaj koji ljudi imaju kada su preopterećeni i bore se da se nose sa zahtevima. Ključ je u tome da naučimo kako da prevaziđemo stres ili da podignemo našu toleranciju jer je stres neizbežan. Dakle, bitan je način na koji se mi nosimo sa stresom.

Kada bih ispred vas podigla čašu vode i pitala: „Koliko mislite da je ova čaša vode teška?“, šta biste rekli?

Verovatno bi odgovori varirali od 50 grama pa do 500 grama. Ali, apsolutna težina u stvari nije bitna. Težina zavisi od toga koliko dugo tu čašu držite. Ako je držite na trenutak, u redu je. Ako je držite sat vremena, imaćete bol u ruci sa kojom držite čašu. Ako je držite ceo dan, moraćete da pozovete hitnu pomoć. Čaša je iste težine, ali što je duže držite, ona teža postaje. Poenta ovog pitanja je da u stvari ako sve vreme nosimo naša opterećenja, to jest stres, pre ili kasnije, nećemo moći više da nastavimo, i teret će postati sve teži.

Stres može biti motivator i može biti od suštinskog značaja za preživljavanje. Mehanizam „borbe ili bekstva“ može nam reći kada i kako da reagujemo na opasnost. Međutim, ako se ovaj mehanizam pokreće previše lako, ili kada je previše stresa u jednom trenutku, može ugroziti psihičko i fizičko zdravlje osobe i imati dugoročne posledice. Stres nije nešto što samo dođe i s vremenom prođe. Podići toleranciju na stres ili se izboriti sa stresom znači da moramo da se posvetimo ovom cilju i da uložimo napor. Prvi korak suočavanja sa stresom je da prepoznamo postojanje stresa, da osvestimo naše reakcije na njega i da definišemo koje su to situacije i okolnosti koje izazivaju našu reakciju.

Albert Elis, osnivač REBT pristupa, je rekao: “Ljudi se ne uznemiravaju tek tako. Oni doprinose njihovoj uznemirenosti”. Mnogi nisu svesni da način na koji mislimo utiče na to kako se osećamo i ponašamo. Ovo je važan koncept jer mi ne možemo uvek uticati na ono što se dešava, ali možemo uticati na način kako tumačimo šta se dešava sa nama. Naše misli imaju snažan uticaj na naša osećanja i stoga na nivo stresa sa kojim se susrećemo. Neće svi izloženi izazovnom događaju da ga smatraju stresnim. Promena u načinu na koji razmišljamo sa manje rigidnim, manje pesimističkim, pozitivnijim stilom razmišljanja pomoći će nam da se efikasnije nosimo i da učini da se bolje bavimo izazovima sa kojima se susrećemo.

Stres je normalna pojava ali može imati negativne efekte ukoliko se osećamo da smo pod stresom duži period: kratkoročne efekte kao što je ubrzan rad srca, glavobolja, povišen adrenalin; dugoročnije posledice po mentalno zdravlje kao što je depresija i anksioznost; i posledice po fizičko zdravlje kao što je moždani udar, dijabetes ili visok pritisak. Važno je naučiti kako se “upravlja” stresom i za to je potrebna perzistencija i napor.

 

393

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error

Dopada ti se sajt? Zaprati nas i na društvenim mrežama i zakaži seansu! :)

Facebook7k
Facebook
Instagram4k
LinkedIn2k