Strah od bliskosti
Mnogi ljudi su skloni uverenju da svaki čovek prirodno teži da ostvari odnos bliskosti sa drugim ljudima. Često se podrazumeva da smo sa nekim bliski samim tim ako smo u vezi ili ako se ponašamo na određeni način (obično simbolično): činimo gestove, izjavljujemo ljubav, kupujemo poklone… Bliskost može da sadrži navedeno ali to ne znači da ovakvo ponašanje garantuje da ona zaista postoji u odnosu.
Šta je prava bliskost?
Bliskost u odnosu znači da smo upućeni jedno na drugo, da dozvoljavamo drugom da uđe u naš intimni prostor. Karakteriše je odnos poverenja, prihvatanja, razumevanja i emotivne razmene. U prisustvu bliske osobe osećamo se sigurno, prijatno i slobodni smo da budemo spontani, da budemo ono što zaista jesmo.
Šta je kapacitet za bliskost?
U kojoj meri i na koji način ćemo ostvariti bliske odnose u životu najviše zavisi od modela vezivanja i bliskosti koji smo stekli u najranijem detinjstvu, ali i od kasnijih dobrih ili loših iskustava vezivanja u životu. Teorija emotivnog vezivanja govori o tome da afektivno vezivanje u prvom periodu čovekovog razvoja, utiče na to kakvu ćemo bazu stvoriti za sve ostale odnose u životu. U zavisnosti od toga koliko je majka bila responzivna prema detetu (da li je pravovremeno i na pravi način reagovala na potrebe deteta) može se razviti sigurna ali i nesigurna baza za vezivanje u budućem životu. Kasnije, kroz iskustvo te naučene modele nesvesno potvrđujemo u odnosima sa drugim ljudima.
Koji su razlozi da neka osoba ipak, svesno ili nesvesno, bira da živi bez bliskosti?
Iako prava bliskost predstavlja zadovoljstvo i daje kvalitet vezama, ona za neke osobe može biti ugrožavajuća. Strah od bliskosti imaju ljudi sa nesigurnim stilom vezivanja u detinjstvu. Njihova sigurnost može biti poljuljana u emotivnim vezama koje su kasnije ostvarili. Traumatični događaji (smrt bliske osobe, gubitka partnera, raskid…) takođe mogu učiniti da osoba teže ulazi u bliske odnose sa drugim ljudima
ili partnerima. Razlog mogu biti strah od napuštanja, „gubitka sebe“, povređivanja, pretnja njihovoj „slobodi“, osećaj da nisu dovoljno vredni i mnogi drugi. Dešava se da ljudi sa smanjenim kapacitetima za bliskost zasnivaju površne odnose u životu, lišene bilo kakve dublje veze i intimnosti. Kao što je pomenuto u tekstu, kapacitet za bliskost stičemo najpre u najranijem detinjstvu, ali i kroz kasnija iskustva. Od našeg kapaciteta
zavisi i koji stepen bliskosti ćemo ostvariti sa nekom osobom, od čega će zavisiti i kvalitet naše veze pa i života.
Kako se manifestuje strah od bliskosti?
Ukoliko vam se dešava da patite u vezama, ne osećate se sigurno da budete ono što jeste, plašite se da budete iskreni, upotrebljavate taktike („igre“), gajite stil života koji vas čini nedostupnim za druge ili birate nedostupne partnere, moguće je da imate strah od bliskosti.
Kako se prevazilazi strah od bliskosti?
Iskustva klijenata u psihoterapiji pokazuju da se radom na sebi i promenom stila ponašanja i razmišljanja, koji su činili prepreku bliskosti, može poboljšati kvalitet veze i steći veća sigurnost u odnosima. Ukoliko želite da budete bliski ali ne znate kako to da ostvarite, uvek možete potražiti pomoć nekog stručnog lica i pozabavite se ovim problemom. Izobilje resursa kojima smo danas izloženi može dati sadržaj našem životu, ali bliskost predstavlja jedan od važnijih koji mu daje kvalitet. Zbog toga je važno raditi na tome.
Diplomirala sam na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2014)
Nakon studija sam godinu dana stažirala u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu i položila
državni ispit za saradnika u zdravstvu (Ministarstvo zdravlja Republike Srbije). U isto vreme sam stekla
licencu socijalnog radnika za obavljanje osnovnih stručnih poslova (Komora socijalne zaštite u Republici
Srbiji).
U ovoj ustanovi sam radila, u vidu grupnog socioterapijskog rada, sa korisnicima koji su zavisni od psihoaktivnih supstanci i alkohola, sa osobama koje su zavisne od kockanja, interneta . Učestvovala sam u prijemu pacijenata u ustanovu, u prikupljanju socioanamnestičkih podataka kao i u izradi socijalne anamneze. Imam bogato iskustvo rada u multidisciplinarnom timu i edukaciju iz oblasti bolesti zavisnosti.
Po završetku pripravničkog staža, upisala sam edukaciju za psihoterapeuta iz oblasti transakcione analize. Tokom edukacije stekla sam značajan broj sati ličnog individualnog i grupnog rada, rada sa klijentima, kao i supervizijskog rada.
Za vreme edukacije, volontirala sam u nekoliko udruženja koja se bave pružanjem psihoterapijske podrške.
Od 2016. do 2018. godine bila sam zaposlena u državnoj upravi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u Vladi Republike Srbije gde sam stekla veliko iskustvo u komunikaciji sa ljudima iz različitih kultura, u funkcionisanju državnog sistema, administrativno iskustvo, organizaciji posla, funkcionisanju sistema i kolektiva.
Nakon toga sam angažovana u privatnom sektoru gde se bavim administracijom u firmi i ljudskim resursima. Posedujem iskustvo rada u kompanijskom okruženju.
Radim sa klijentima volonterski od 2017. godine a godinu dana kasnije počinjem privatnu praksu. U ovoj oblasti sam pohađala brojne radionice i obuke (asertivna komunikacija, emocionalna
pismenost, partnerski odnosi, farmakoterapija, radionica iz integrativne TA i Core energy development pristupa, lečenje psihoza pomoću TA – Ravi Velč…).
Učestvovala sam u devetom kongresu psihoterapeuta Srbije (2019) koji nosi naziv “Sloboda i psihoterapija”. U praksi sam se najviše susretala sa problemom porodičnog nasilja, problemima u partnerskim odnosima, anksioznih stanja, graničnog poremećaja ličnosti, sindroma pregorevanja na poslu, depresije i gubitka bliske osobe.
Kada radim sa klijentom, važno mi je da pre svega uspostavim odnos poverenja, podrške i sigurnosti.
Koristim principe transakcione analize a služim se i tehnikama drugih teorija u psihoterapiji. Terapijski rad baziram na ugovoru o željenoj promeni koju definišem zajedno sa klijentom.
Kontakt telefon: +381653977973
Kontakt e-mail: ta.savetovanje@gmail.com
