Da li prošla iskustva utiču na to kakvi smo sada?

Većina ljudi koja je upućena u psihologiju i njena otkrića susrela se sa podatkom da čovekova iskustva i doživljali iz prošlosti utiču, oblikuju ili čak određuju ponašanje osobe.

Zanimljivo je da je ovo značajno otkriće i ideja doprinela stvaranju brojnih problema u funkcionisanju kod mnogih ljudi. A zašto je to tako? Zašto je ovo značajno i revolucionarno otkriće doprinelo stvaranju problema kod mnogih ljudi?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Ova ideja doprinela je razvoju i učvršćivanju iracionalnog uverenja da: „Ono što je nekada u prošlosti imalo uticaja na nas i naš život, mora da utiče i određuje naše emocije i ponašanje i sada“.

Ovakav nefleksibilan način razmišljanja je štetan jer drži pojedinca u začaranom krugu i ne dozvoljava preispitivanje i osporavanje uverenja koja je nekada davno usvojio,  a koja ga danas sputavaju u tome da ostvari svoje ciljeve i bude srećan.

Ovde na scenu stupa psihoterapija koja vam može pomoći da preispitate i osporite, a zatim i promenite ova uverenja koja su pogrešna i iracionalna iz mnogo razloga.

U daljem tekstu ću vam navesti neke od argumenata protiv uverenja da: “Prošla iskustva utiču, oblikuju i određuju naše emocije i ponašanje sada“, kako biste bolje razumeli zašto je ono iracionalno i na koji način vas ometa u funkcionisanju.

1. Ako dozvoljavate sebi da ono što ste doživeli u prošlosti danas utiče na vas, pravite kognitivnu (misaonu) grešku – preterane generalizacije. Dakle, ukoliko je nešto bilo značajno i važno pod određenim okolnostima,  ne mora da bude važno i pod nekim drugim. Na primer: Ako ste bili izloženi zlostavljanju od strane oca u detinjstvu, to ne znači da će to raditi i ostali muškarci i da zbog toga ne treba da ostvarujete kontakt sa njima.
2. Ukoliko pridajete preveliki značaj prošlim događajima bićete manje skloni da tražite rešenja za probleme koje imate. Kada se ne biste držali pomenutog uverenja, mogli biste da izlistate brojna rešenja i razmotrite svako od njih. Ovo je važno jer retko kad postoji jedno rešenje za problem koji imate.Takođe, bićete skloniji da koristite rešenja koja ste ranije koristili, a koja su vrlo često neadekvatna i neprimenjiva u sadašnjem trenutku.
3. Određena ponašanja koja ste ranije koristili kako biste rešili problem i koja su tada bila korisna, mogu biti potpuno neadekvatna i neodgovarajuća u sadašnjem trenutku. Na primer, dečije durenje, plakanje, izlivi besa jesu efikasan način da se odraslima signalizira da nešto nije u redu i odrasli će razumeti poruku koju nosi ovo ponašanje i reagovati. Ali problem nastaje onda kada odrasla osoba posegne za ovakvim rešenjima, koja su složićete se krajne neadekvatna. Druge osobe, pomenuto ponašanje mogu tumačiti kao infantilno (detinjasto) i odabrati da ne reaguju na njega.
4. Ako idalje živite sa uverenjem da vam prošlost određuje sadašnjost, održavaćete ono što psihoanalitičari nazivaju – transfer. Što znači da ćete osećanja koja ste nekada imali prema nekim značajnim ljudima prenositi na osobe sa kojima ste trenutno u kontaktu. Na primer, bićete skloni da odbijate i neprihvatate naloge autoriteta jer vas podsećaju na naredbe koje ste dobijali od roditelja i na to kako ste se tada osećali. Dalje, ovo vas uvodi u buntovničko ponašanje i sigurno negativno utiče na vaše poslovno postignuće.
5. Ako se držite navika i ponašanja iz prošlosti, uskraćujete sebi priliku da isprobate i doživite nova iskustva, koja bi potencijalno bila bolja od prethodnih i donela više zadovoljstva. Na primer, ceo život se bavite sportom i nikada se ne oprobate u umetnosti, a postoji mogućnost da bi vam ona možda i više prijala.
6. Slepo vođenje uticajima iz prošlosti vas može učiniti nerealnim, jer sadašnjost nije prošlost i nikada to neće biti.                                                                                                                                                                                                      

Činjenica je da  prošla iskustva u određenoj meri utiču na ponavljanje određenih načina ponašanja, ali ona ne moraju da imaju ogroman uticaj na vas, ne moraju da određuju tok vašeg života. Bez obzira na to koliko dugo živite ili se ponašate na određeni način, vi se možete promeniti, jer je ljudska priroda promenljiva. Inače bi mi kao i naši preci idalje živeli po pećinama. Što dalje znači, da upotrebom efikasnog terapijskog postupka, koji uključuje psihoedukaciju, preispitivanje, osporavanje sopstvenih uverenja kao i konstruisanje novih, zdravih i racionalnih, mogu ostvariti značajane promene i napredak.

MA Jelena Šarić

Diplomirala na osnovnim i master studijama psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerziteta Singidunum u Beogradu. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom i prisustvovala terapijskim grupama. Nosilac je naprednog nivoa Racionalno-Emotivno-Bihejvioralne terapije.  Pohađala seminare kod eminentnih stručnjaka iz oblasti REBT psihoterapije- Windy Dryden, PhD, Ann Vernon, PhD, Raymond Di Giuseppe, PhD, Kristene Doyle, PhD, Arthur Freeman, PhD…

Učestvovala u projektima podržanima od strane EU i  Fedasil-a, koji imaju za cilj integrisanje osoba koje su tražioci azila u zajednicu. Trenutno posvećena samo psihoterapijskoj praksi.

Prezentovala rezultate istraživanja na naučnim skupovima, kao što je 23. Evropski kongres psihoterapeuta.Učestvovala na 4. Internacionalnom psihoterapijskom kongresu u Klužu, Rumunija, 6., 7., 8. i 9. kongresu psihoterapeuta Srbije.

e-mail: jelena.saric@psihologbeograd.rs ; telefon 062/8887295