Razumevanje osećanja povređenosti

Osećanje povređenosti je univerzalno osećanje koje doživljavaju svi ljudi i često se javlja u odnosima sa bliskim osobama. Pošto su ovo visoko emocionalno šaržirani odnosi, ne čudi činjenica da je u njima i ovo osećanje najučestalije. Može se javiti onda kada nas bliska osoba prevari, izneveri naše poverenje, ne pruži pomoć ili podršku onda kada je nama to potrebno, nepravedno kritikuje, zanemari ili ne oda priznanje. Predstavlja nezdravo negativno osećanje koje nas ometa i ne dozvoljava nam da prebolimo ono što smo doživeli i nastavimo dalje. Dakle, drži nas zarobljenima u prošlosti i narušava interpersonalne odnose u kojima smo ga doživeli.

Da biste mogli da se oslobodite neprijatnog osećanja povređenosti, neophodno je da razumete kako nastaje i šta ga održava. Naime, povređenost se, kao što smo već pomenuli, javlja najčešće u odnosima sa bliskim ljudima i to onda kada procenimo da nas:

• Drugi ljudi tretiraju na loš način, a mi verujemo da nismo zaslužili takav tretman
• Drugi ljudi su potcenili/obezvredili odnos sa vama (npr. Verujete da je vama više stalo do vašeg odnosa nego li drugoj osobi)

Postoje dve vrste povrđenosti:

• Ego-povređenost koja podrazumeva omalovažavanje sebe, npr. Osoba veruje da je ona manje vredna jer se druga osoba ponaša prema njoj na loš način.
• Povređenost sa kojim se vezuje i procena da je užasno i nepodnošljivo to kako se druga osoba ponaša.

Prvi korak je završen. Dakle, jasno vam je da ćete povređenost osetiti kada primetite da se trudite oko neke osobe i činite joj razne usluge, a onda kada je vama potrebna pomoć, ta osoba vam je ne ponudi. Ljudi često pogrešno veruju da ove situacije direktno izazivaju osećanje povređenosti i često okrivljuju druge ljude za to što se osećaju na ovakav način. Tačno je da mora postojati neki okidač za ovo osećanje, kao što su gore pomenuti događaji, ali da li nas oni direktno uvode u ovo osećanje?

Prema psihoterapiji koju zastupam (Racionalno-Emotivno-Bihejvioralna terapija) nisu sami događaji ti koji nas uznemiravaju, već naše viđenje tih događaja. Dakle, drugi korak u razumevanju povređenosti jeste otkrivanje misli koje nas uvode u ovo osećanje. U ovom  slučaju, ukoliko mislimo da druga osoba nije smela/morala da nas tretira na određen način onda ćemo osećati povređenost.  (Npr. Morao/la je da bude tu kad mi je bilo potrebno.)

Šematski prikaz: situacija u kojoj smo doživeli maltretman + iracionalna uverenja = povređenost

Kako bismo još bolje razumeli osećanje povređenosti, navešću vam neke kongnitivne (misaone) i bihejvioralne (ponašajne) posledice ove disfunkcionalne emocije.

Bihejvioralne posledice:

• Prekid komunikacije sa osobom za koju verujemo da nas je povredila.
• Pokazujete neverbalno da se osećate povređeno, ali ne razgovarate direktno o tome.
• Indirektno kritikujete i kažnjavate osobu za koju verujete da vas je povredila.

Na osnovu navedenog možemo zaključiti na koji način nas osećanje povređenosti sputava u rešavanju konflikta i popravljanju odnosa. Ovakva ponašanja doprinose produžavanju konflikta, sprečavaju nas da iskomuniciramo kako se osećamo povodom ponašanja druge osobe i ostvarimo pravu bliskost. Dalje, doprinosi stvaranju disfunkcionalnog odnosa koji značajno narušava kvalitet života.

Kognitivne posledice:

• Ponašanje druge osobe tumačite kao mnogo lošije nego što ono jeste.
• Mislite da drugoj osobi nije stalo do vas ili da je ravnodušna.
• Vidite sebe kao nekoga ko je sam na svetu, nekoga o kome niko ne brine i koga niko ne razume.
• Imate tendenciju da razmišljate o onome što vas je povredilo u prošlosti.
• Očekujete od druge osobe da inicira kontakt i pokuša da popravi odnos.

Kao što možete da vidite, ovakav način razmišljanja nas drži u ovom osećanju, onemogućava nam da prebolimo ono što smo doživeli i sprečava da se konstruktivnije bavimo problemom.

Na kraju vas molim da razmislite u kojim situacijam se vi osećate povređeno, šta mislite u tim trenucima, kako se ponašate i kakve to posledice ima po odnos sa bliskim ljudima?

Više o drugim nezdravim osećanjima možete čitati ovde.

MA Jelena Šarić

Diplomirala na osnovnim i master studijama psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, Univerziteta Singidunum u Beogradu. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom i prisustvovala terapijskim grupama. Nosilac je naprednog nivoa Racionalno-Emotivno-Bihejvioralne terapije.  Pohađala seminare kod eminentnih stručnjaka iz oblasti REBT psihoterapije- Windy Dryden, PhD, Ann Vernon, PhD, Raymond Di Giuseppe, PhD, Kristene Doyle, PhD, Arthur Freeman, PhD…

Učestvovala u projektima podržanima od strane EU i  Fedasil-a, koji imaju za cilj integrisanje osoba koje su tražioci azila u zajednicu. Trenutno posvećena samo psihoterapijskoj praksi.

Prezentovala rezultate istraživanja na naučnim skupovima, kao što je 23. Evropski kongres psihoterapeuta.Učestvovala na 4. Internacionalnom psihoterapijskom kongresu u Klužu, Rumunija, 6., 7., 8. i 9. kongresu psihoterapeuta Srbije.

e-mail: jelena.saric@psihologbeograd.rs ; telefon 062/8887295