Šta su emocije?

Izraz emocija je latinskog porekla (emotio-uzbuđenje) i u kliničkoj praksi se koristi kao sinonim za osećanje, iako je osećanje složeniji pojam i podrazumeva specifičan način reagovanja na neku informaciju posebnim doživljajem. Definisanje, opis, razumevanje i kategorizacija emocija je jedan od važnijih ali i težih zadataka ljudskog bića, ali i psihologije kao nauke. Jezik emocija je prepun izraza koji imaju različita i neobična značenja, pa je teško opisati unutrašnje senzacije i povezati ih sa spoljašnjim ponašanjem. Zato nije retko niti čudno, čuti da neko ne ume da opiše kako se oseća, da ne zna šta oseća, te da ga nemogućnost verbalizovanja emocija vodi u neki emocionalni poremećaj. Iako su emocije zajednički pojam svim ljudskim bićima, ne možemo na ljudska osećanja gledati kao na pojam koji se javlja sam po sebi. Emocije su neodvojive od živog bića koje ih oseća  u istoj onoj meri, u kojoj je to živo biće neodvojivo od životne situacije u kojoj to osećanje oseća. Emocije se doživljavaju u onim situacijama koje osoba procenjuje kao manje ili više važne. Zbog toga je možda preciznije govoriti o emocionalnim reakcijama, pre nego o emocijama i osećanjima.

Posebnost emocionalne reakcije zavisi od mnogo faktora. Osoba koja emocionalno reaguje na određenu situaciju i zbivanje, ne samo da uspostavlja neposredan odnos prema tom zbivanju, nego, istovremeno, uspostavlja odnos prema svojoj emocionalnoj (ali i ponašajnoj) reakciji na to zbivanje. Prema tome, možemo reći da postoje primarne emocije: emocionalna reakcija na neki događaj. To može biti- radost, ljutnja, strah, tuga.. Dok emocionalna reakcija i percepcija sopstvene reakcije na neki događaj, predstavljaju sekundarne emocije. Ovde vidimo u kojoj meri emocionalna reakcija može biti složena, jer obuhvata opažanje (mišljenje) , osećanje i ponašanje u skladu sa tim. Ipak treba razlikovati emocije i emocionalne reakcije od nekih drugih pojmova, odnosno..

Šta nisu emocije?

Emocije nisu oseti/senzacije:oseti su elementarni opažaji koji nastaju nadraživanjem čula, tako što određeni stimulusi nadražuju čulne receptore koji su raspoređeni po koži i u unutrašnjim organima. Oset predstavlja deo osećanja, dok je emocija kompleksnija psihička pojava. Možemo reći, da oset spada u telesni domen ličnosti, a emocije u psihički domen ličnosti.

Emocije nisu ponašanja: iako emocionalna reakcija obuhvata i ponašanja, ne možemo ih izjednačiti. Emocije nastaju kao posledica/reakcija neke situacije, a naše ponašanje je uzrokovano tom emocijom.

Emocije nisu procene/uverenja/sudovi:često se dešava  da osoba na pitanje o sopstvenim osećanjima, odgovori zapravo ono što misli, ili kako procenjuje svoja osećanja. Npr. „osećam se glupo“, ili „osećam se neadekvatno“. Ovakva osoba, verovatno oseća stid ili depresivno osećanje.

Razlikovanje zdravih od nezdravih emocija

Posebno ćemo naglasiti značaj u razlikovanju između zdravih i nezdravih emocija, bilo da su one pozitivne ili negativne. Dakle, emocije kao normalne, adaptivne, čoveku svojstvene reakcije na neku situaciju, mogu biti pozitivne i negativne (odnosno, prijatne ili neprijatne). Primer pozitivnih osećanja su: radost, zadovoljstvo, ljubav, nada, sreća… Strah, ljutnja, tuga, ljubomora (zdrava ljubomora), zabrinutost spadaju u neprijatna/negativna osećanja. Sve ove emocije koje smo naveli, spadaju u kategoriju zdravih osećanja. Međutim, kada ova osećanja, tj. emocionalne reakcije poprime preveliki intenzitet, što se manifestuje na mentalnom, telesnom, a potom i ponašajnom nivou onda govorimo o nezdravim emocijama. Nasuprot ovim primerima neprijatnih zdravih emocija, nezdrave emocije bi bile: anksioznost, bes, depresija, nezdrava ljubomora itd. Ove emocije, prati rigidno razmišljanje (postavljanje sebi različitih apsolutističkih zahteva), samoobezvređivanje, netolerancija frustracije, užasavanje povodom nekih događaja, a potom i nefunkcionalno ponašanje.

Emocionalna (ne)pismenost

Nemogućnost da se emocija prepozna, imenuje, verbalno izrazi, pa samim tim i razume, naziva se aleksitimija. Osoba koja ima aleksitimiju, može da pokazuje sve znake anksioznosti, ali ne prepoznaje anksioznost kao doživljaj. Odnosno, ne može da poveže mentalne slike i misli sa emocijom. Ove osobe osećaju emocije telesno, a te telesne doživljaje kao: ubrzan rad srca, muka u želucu, drhtanje ruku, glavobolje. Ove telesne doživljaje one ne mogu da prepoznaju kao određenu emociju.

Prvi korak ka emocionalnom opismenjavanju, podrazumeva učenje o emocijama. Prepoznavanje emocija kao reakcija na neki događaj, primećivanje u kojim se tipično situacijama one javljaju, imenovanje tih emocija, i utvrđivanje toga da li su one zdrave ili nezdrave, jeste značajan napredak kod osoba koje su aleksitimične ili koje su nevešte u razumevanju emocija. Ukoliko postoji emocionalni poremećaj (koji zahvaljujući razlikovanju zdravih od nezdravih emocija, možemo da primetimo i u svojoj disfunkcionalosti), cilj jeste terapijski rad: pretvaranje nezdrave u zdravu emociju, kroz promenu mišljenja i ponašanja.

Razumevanje sopstvenih emocija, omogućava i razumevanje tuđih emocija i emocionalnih reakcija, njihovih ponašanja i daje mogućnost da u skladu sa tim empatišemo i reagujemo na konstruktivan i fleksibilan način. Tada govorimo o pravoj emocionalnoj pismenosti.


Ivana Drljača

Master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom. Diplomirala na psihologiji na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Master studije iz kliničke psihologije završila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nosilac naprednog praktikuma iz racionalno-emotivne bihejvioralne terapije. Dvogodišnje iskustvo u radu sa decom i odraslima kao stručni saradnik, na poziciji psihologa u predškolskoj ustanovi. Pripravnički staž završila na Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i adolescente, gde se bavila psihodijagnostikom, individualnim i grupnim radom. Ima položen državni ispit za zdravstvenog saradnika. Pohađala seminare i radionice iz shema terapije; asertivnosti; REBT terapije sa parovima; rad sa traumom iz teorije afektivnog vezivanja. Prezentovala rezultate istraživanja na skupovima, kao što je kongres psihoterapeuta Srbije. e-mail:  i_drljaca@outlook.com;  ivana.drljaca04@gmail.com; telefon: 063/7010-350

0 komentara

Ostavite odgovor

Avatar placeholder

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *